Pravni Portal meni

profi sistem com

ZOSOV

Izmena Ustava-tužilaštvo i sudstvo kao treća grana vlasti

Izmena Ustava-tužilaštvo i sudstvo kao treća grana vlasti

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije smatra da se sada traži model relokacije političkog uticaja, da su do sada su to bili vlada i parlament a da se sada pokušava da se kroz smanjenje broja sudija i tužilaca u postojećim sastavima Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca izvrši premeštanje uticaja na izbor sudija i tužilaca.

Šesti i poslednji okrugli sto u vezi izmena Ustava koji se odnosi na pravosuđe sa temom “Izbor i mandat nosilaca pravosudnih funkcija”, održan je u Beogradu, a sa njega ponovo su izostali predstavnici strukovnih udruženja i civilnih organizacija.

Nenad Stefanović, iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, rekao je da je to udruženje zajedno sa ostalim strukovnim udruženjima napustilo javnu raspravu o ustavnim promenama u Ministarstvu pravde zato što nije bilo govora o temama o kojima bi trebalo da bude reči.

– Osnovni zahtev Venecijanske komisije je isključiti politku iz izbora sudija i tužilaca, i smatramo da je to osnovni motiv što smo ušli u taj postupak izmene Ustava u oblasti pravosuđa. Nema mesta ni Parlamentu, ni Vladi Srbije, u postupku izbora sudija i tužilaca .

Prema njegovim rečima, strukovna udruženja se boje premeštanja političkog uticaja kroz izmene Ustava.

Jedan od zahteva tužilaca, kao i Evropske unije, jeste da se, kada se radi o promenama Ustava, uticaj politike svede na minimum.

Javna debata je napuštena kada je Ministarstvo pravde kandidovalo teme kao što su Pravosudna akademija, stručnost nosilaca pravosudnih funkcija, ujednačavanje sudske prakse i na taj nacin izbegavalo sustinsku raspravu o promenama Ustava.

Poslednjih put kada se radilo o pitanju stručnosti usledio je krah sa reizborom sudija koji je naneo višemilionsku štetu koju su platili građani Srbije, a istaknuto je i da su maliciozne tvrdnje predstavnika ministarstva pravde da sudije i tužioci žele da “budu društva sa ograničenom odgovornošću”.

Strukovna udruženja i nevladine organizacije koje se bave pravosuđem spremne su da se vrate za pregovarački sto kada dobiju Nacrt izmena Ustava i kada ministarstvo organizuje javnu debatu u vezi teksta nacrta Ustava. Direktor JUKOM-a Milan Antonijević rekao je da su konsultacije koje organizuje Ministarstvo pravde napuštene jer učesnici nemaju jasan odgovor kako Vlada vidi izmenu Ustava.

– To je nešto što smo očekivali od trenutka kada smo kao deo građanskog društva podneli svoje predloge i očekujemo komentar već više meseci i jasan papir kako Vlada vidi izmenu Ustava – rekao je Antonijević, napominjući da to nije bitno samo njima već i građanima.

Građani, kako je rekao, moraju da znaju kako izgleda Nacrt izmene Ustava u kom delu se on menja, da li će zaista garantovati nezavisnost pravosuđa i da li će otvarati i neka druga pitanja o kojima se danas i u stručnoj javnosti i delovima građanskog društva razgovara, ne samo o pravosuđu već i o drugim pitanjima na koja je ranije ukazano da nisu dobro urađena.

Konsultativni proces u vezi izmena Ustava započet je 19. maja ove godine raspisivanjem javnog poziva organizacijama civilnog društva za dostavljanje predloga i sugestija za identifikovanje ustavnih odredbi koje treba promeniti, a tiču se pravosuđa.

Prvo su na okruglom stolu u Nišu 13. oktobra predstavnici Udruženja tužilaca Srbije napustili dalje učestvovanje u javnoj raspravi, a nakon toga su im se pridružili i Društvo sudija Srbije, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Komitet pravnika za ljudska prava – Jukom, Beogradski centar za ljudska prava.

 

Šta traže srpski tužioci

Četiri strukovna udruženja podnela su Ministarstvu pravde zajednički predlog za promene 11 članova Ustava, s ciljem da se tužilaštvu obezbedi puna nezavisnost i da funkcioniše kao pravosudni, a ne državni organ.

Suština predloženih rešenja je da tužilaštvo ne bude više poseban državni, već pravosudni organ, budući da tužilaštvo već sada ima brojne nadležnosti koje nalikuju sudskim, kao što je mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja ili sporazum o priznanju krivičnog dela, rekao je za Tanjug Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije.

Tužilaštvo i sudstvo bi, prema predloženim rešenjima, trebalo da čine treću granu vlasti, “pravosudnu vlast”, umesto dosadašnje sudske vlasti, pored zakonodavne i izvršne vlasti.

Jedna od glavnih izmena koje predlažu Udruženje tužilaca Srbije, “Jukom”, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika i Beogradski centar za ljudska prava, jeste da umesto zamenika javnih tužilaca ubuduće postupaju javni tužioci, a da tužilaštvom rukovode “glavni” tužioci.

Javni tužioci bi sami snosili odgovornost za svoje odluke i postupanje, ali bi bili nezavisni i samostalni u njihovom donošenju.

“Tako bi se javni tužioci izjednačili po samostalnosti sa sudijama a glavni tužilac sa predsednikom suda”, rekao je Stefanović.

Takođe, kako je dodao, javni tužioci više ne bi bili ničiji zamenici i dobili bi samostalnost i nezavisnost u postupanju, a glavni tužilac bi izuzetno mogao da im izda samo obavezno pisano uputstvo, na koje mogu da ulože prigovor.

Važna izmena tiče se naziva glavnog tužilačkog organa, njegovog sastava, ali i nadležnosti.

Naime, predlog je da se Državno veće tužilaca preimenuje u Tužilački savet, u čijem sastavu bi bilo 11 članova, od kojih bi sedam bili javni tužioci, a četiri člana bi bili ugledni pravnici sa najmanje 15 godina iskustva u struci, naveo je Stefanović.

U sastavu ovog tužilačkog organa više ne bi bili predstavnici politike, odnosno izvršne i zakonodavne vlasti – ministar pravde i predstavnik skupštinskog odbora za pravosuđe.

Stefanović je napomenuo da je kao alternativna mogućnost ostavljeno da ni Republički javni tužilac više ne bude više član DVT, odnosno Tužilačkog saveta, po funkciji.

Što se tiče uglednih pravnika, među njima bi bili advokat, kojeg bi kao i do sada delegirala Advokatska komora, kao i profesor pravnog fakulteta, dok je kao novina predloženo da među članovima DVT bude i jedan sudija i jedan predstavnik organizacija civilnog društva koje se bavi zaštitom ljudskih prava.

Taj organ bi birao i glavne i javne tužioce, a ne kao do sada što je samo predlagao narodnoj skupštini kandidate za izbor, a ona ih birala.

Predlogom strukovnih udruženja ograničava se mandat glavnih tužilaca na šest godina, s tim što isti tužilac ne bi mogao da bude biran na tu funkciju dva puta uzastopno u istom tužilaštvu.

Stefanović je ukazao da bi se na taj način mandat glavnih tužilaca izjednačio sa zakonskim rešenjima koja se tiču mandata predsednika sudova.

Strukovna udruženja predlažu i da se ukine probni mandat od tri godine, već da se javni tužioci odmah biraju na stalnu funkciju, kao i da se naziv Republičkog tužioca promeni u Vrhovno tužilaštvo jer ono postupa pred Vrhovnim kasacionim sudom, kao i jer mu je aktuelni naziv relikt prošlih vremena.

Jedna od interesantnih novina je i predlog da se proširi nadležnost javnog tužilaštva na zaštitu ljudskih prava i građanskih sloboda, u slučaju kada državni organi, odnosno njihovi pripadnici, krše prava i slobode građana.

 

Izvor: Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.

Shares

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Upišite broj * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

ZOUP

Profi Sistem baner