Uslovi za izjavljivanje ustavne žalbe

Ustavna žalba je posebno pravno sredstvo kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom radi zaštite ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajamčenih Ustavom.

 

Postupak po ustavnoj žalbi zasniva se na načelu dispozicije, što znači da od ovlašćenog podnosioca ustavne žalbe zavisi da li će i o čemu će sud rešavati.
Ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčena Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

 

Takođe, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

 

Iz navednog proizlazi: a) da su predmet ustavne žalbe pojedinačni akti i radnje, i to samo oni koji potiču od državnog organa (organi zakonodavne, upravne i sudske vlasti) ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje; b) da su prava koja se štite u postupku po ustavnoj žalbi sva ona ljudska ili manjinska prava i slobode, individualna i kolektivna, koja su zajemčena Ustavom (dakle, ne samo ona koja su posebno utvrđena u poglavlju koje nosi naziv “Ljudska i manjinska prava i slobode”, već i ona prava i slobode zajemčena drugim odredbama Ustava); i v) da je ustavna žalba supsidijarno pravno sredstvo, jer se može koristiti (izjaviti) samo iz Ustavom utvrđenih razloga, uz navedeni izuzetak u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku.

                 Uslovi (pretpostavke) za dopuštenost ustavne žalbe. – Da bi jedna ustavna žalba bila dopuštena, tj. da bi se Ustavni sud mogao upustiti u raspravljanje i odlučivanje o predmetu spora, potrebno je da se ispune određeni uslovi (pretpostavke). Ovi uslovi, od kojih zavisi dopuštenost pravne zaštite koja se ostvaruje putem ustavne žalbe u ustavnosudskom postupku, nazivaju se i procesne pretpostavke.
Uslove (pretpostavke) dopuštenosti ustavne žalbe utvrđuje jednim delom Ustav Republike Srbije, a drugim delom Zakon o Ustavnom sudu. Prema Ustavu, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčena Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Time su određeni i neki od  uslova za dopuštenost ustavne žalbe: prvi, predmet ustavne žalbe (naime, predmet ustavne žalbe može biti samo po­je­di­načni akt ili radnja državnog organa ili orga­ni­za­ci­je kojoj je po­vereno javno ovlašćenje); drugi, predmet samog spora (naime, predmet ustavnog spora povodom ustavne žalbe može biti samo povreda ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom); i treći, da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sred­s­t­va za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava i sloboda. Zakon o Ustavnom sudu utvrđuje i druge uslove za dopuštenost ustavne žalbe: prvi, da se ustavna žalba može izjaviti i ako je zakonom isključeno pravo na zaštitu povređenih ili uskraćenih prava i sloboda; drugi, da se us­tavna žalba može iz­­ja­vi­ti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kad je podnosiocu ustavne žalbe po­vređeno pravo na suđenje u ra­zum­nom roku; treći, da ustavnu žalbu može izjaviti svako lice (pravno ili fizičko) koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom; četvrti, rok u kome se može izjaviti ustavna žalba; peti, sadržina ustavne žalbe; i šesti, formalna urednost ustavne žalbe (razumljivost, potpunost i sl.). Postoje i drugi uslovi dopuštenosti ustavne žalbe koji nisu izričito propisani, odnosno imenovani zakonom, već su podvedeni pod opšti pojam “druge procesne pretpostavke”. Pod te tzv. druge procesne pretpostavke mogu se uvrstiti: a) da o istoj pravnoj stvari između istih strana u sporu ne teče ustavnosudski postupak i b) ustavnosudska stvar ne sme biti presuđena stvar.

                Pravo na izjavljivanje ustavne žalbe. – Ustavnu žalbu može izjaviti svako (pravno ili fizičko) lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. Dakle, pravno ili fizičko lice može da uloži ustavnu žalbu samo ako se radi o povredi (njegovih) sopstvenih prava, odnosno on mora imati lični i stvarni interes da se ukloni osporavani akt, odnosno spreči radnja ili naloži činjenje. Ustavnu žalbu u ime fizičkog ili pravnog lica, na osnovu njegovog posebnog pismenog ovlašćenja, može izjaviti i drugo fizičko lice, odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Odsustvo posebnog ovlašćenja za izjavljivanje ustavne žalbe predstavlja procesni nedostatak koji onemogućava dalje vođenje postupka, što za posledicu ima odbacivanje ustavne žalbe.

                Rok za izjavljivanje ustavne žalbe. – Ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od momenta dostavljanja akta donetog po poslednjem  iscrpljenom  pravnom  sredstvu, kada su u pitanju ustavne žalbe čiji su predmet pojedinačni akti, odnosno, od dana preduzimanja ili prestanka radnje, kada su u pitanju ustavne žalbe čiji su predmet radnje, s tim da se u ovom slučaju rok računa od dana saznanja podnosioca ustavne žalbe o preduzimanju ili prestanku radnje. Za propuštenu radnju rok se računa u svakom konkretnom slučaju, zavisno od ponašanja organa i ponašanja podnosioca ustavne žalbe. Rok za izjavljivanje žalbe je isključnog karaktera, što znači da propuštanje ovog roka dovodi do gubitka prava na naknadno, ponovno preduzimanje propuštene radnje – izjavljivanja ustavne žalbe. Međutim, dozvoljen je povraćaj u pređašnje stanje licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, uz uslov: a) da se predlog za povraćaj u pređašnje stanje podnese u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, i b) da se, istovremeno s ovim predlogom, podnese i ustavna žalba. U svakom slučaju, istekom tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.
Prethodno izloženo odnosi se na situaciju kada se ustavna žalba izjavljuje po stupanju na snagu Zakona o Ustavnom sudu.

               Obavezna sadržina ustavne žalbe. – Ustavna žalba mora zadovoljiti i određene formalne uslove u pogledu obaveznih elemenata koje mora da sadrži. Tako, ustavna žalba mora da sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, prebivalište ili boravište, odnosno naziv i sedište podnosioca ustavne žalbe, ime i prezime njegovog punomoćnika, broj i datum akta protiv koga je žalba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo, naznaku ljudskog ili manjinskog  prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje, zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči i potpis podnosioca ustavne žalbe. Uz ustavnu žalbu se obavezno podnosi i prepis osporenog pojedinačnog akta, dokazi da su iscrpljena pravna sredstva, kao i drugi dokazi od značaja za odlučivanje. Ispunjenost uslova u pogledu obaveznih elemenata sadržine ustavne žalbe je procesna pretpostavka koja uslovljava postojanje i ispitivanje i drugih procesnih pretpostavki. O nedostatku bilo kog elementa Ustavni sud obaveštava podnosioca ustavne žalbe i poziva ga da u određenom roku isti otkloni, uz upozorenje da će ustavna žalba biti odbačena, ukoliko za od­lu­či­vanje nedostaje element koji onemogućava postupanje Suda.

             Odlučivanje o postojanju procesnih pretpostavki. – Odlučivanje Sud o postojanju procesnih pretpostavki podrazumeva da Sud ne odlučuje o predmetu (sadržini) spora, već odlučuje o postojanju, odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki neophodnih za vođenje postupka u cilju odlučivanja o osnovanosti ustavne žalbe. U tom slučaju Sud rešenjem može: a) obustaviti postupak i to u sledećim slučajevima: 1. ako je ustavna žalba povučena; 2. ako organ koji je doneo osporeni pojedinačni akt poništi, ukine ili izmeni taj akt u skladu sa zahtevom iz ustavne žalbe ili ako je prestala radnja koja je prouzrokovala povredu ili uskraćivanje zajemčenog Ustavom prava i sloboda, uz saglasnost podnosioca ustavne žalbe; i 3. ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka, i b) odbaciti ustavnu žalbu u slučaju: 1) kad utvrdi da nije nadležan za odlučivanje; 2) ako nije podnet u određenom roku; 3) kad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju postupanje; 4) kad za vođenje postupka i odlučivanje ne postoje druge pretpostavke utvrđene zakonom.

              Odlučivanje o predmetu spora. – O osnovanosti, odnosno neosnovanosti ustavnožalbenog zahteva Ustavni sud odlučuje odlukom kojom se ustavna žalba usvaja ili odbija kao neosnovana. Odlučivanje o predmetu spora  podrazumeva odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe (da li je ili nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo), pri čemu Ustavni sud ne može odlučiti umesto organa čiji je pojedinačni akt ili radnja predmet postupka po ustavnoj žalbi. Prilikom odlučivanja, Ustavni sud je, u pogledu utvrđivanja povrede ili uskraćivanja prava ili slobode, “vezan” zahtevom iz ustavne žalbe i prilikom odlučivanja kreće se u granicama  postavljenog zah­te­va.
Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom, odnosno radnjom, povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, Sud odlukom usvaja ustavnu žalbu i  utvrđuje da je osporenim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom i određuje način pravičnog zadovoljenja. Izuzetno, kada Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je osporenim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena konkretnom odredbom Ustava, a na drugi način se ne mogu otkloniti štetne posledice, Sud poništava pojedinačni akt, i predmet vraća na ponovni postupak i odlučivanje organu čiji je akt poništen (u tom slučaju Sud može da odredi donošenje novog akta ili može naložiti okončanje postupka u najkraćem mogućem roku), odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku. Kada odlukom usvaja ustavnu žalbu, Ustavni sud utvrđuje i da li je ova odluka osnov za naknadu štete.

              Pravna priroda i pravno dejstvo odluke Ustavnog suda. – Odluka po ustavnoj žalbi je konačna (i pravnosnažna), jer se spor rešen odlukom Ustavnog suda ne može ponovo rešavati od strane istog ili drugog ustavnog suda ili bilo kog drugog tela ili organa niti protiv odluke Ustavnog suda ima priziva, odnosno ona se ne može pobijati bilo kakvim pravnim lekom, a ustavna žalba koja je dovela do meritornog okončanja spora je presuđena stvar. Takođe, odluke Ustavnog suda su izvršne, a to svojstvo odluke proizlazi iz njene konačnosti i opšteobaveznosti.
Odluka o poništavanju pojedinačnog akta ili zabrani vršenja radnje ima konstitutivno dejstvo. Poništavanjem pojedinačnog akta poništavaju se i pravne posledice sa dejstvom od momenta nastanka povrede ili uskraćivanja kakvog ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom. Odluka Ustavnog suda kojom je usvojena ustavna žalba ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku. Iako su odluke Ustavnog suda, saglasno Ustavu, opšteobavezujuće, treba reći da u slučaju ustavne žalbe one deluju, u pravilu, između učesnika u postupku, ali se to dejstvo proširuje i na druga lica i to u slučaju kada je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda više lica, a samo neki od njih su podneli ustavnu žalbu – tada se odluka Ustavnog suda odnosi i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji.
Ustavna žalba, po pravilu, ne sprečava primenu pojedinačnog akta ili radnje protiv koga je izjavljena. Izuzetno, Ustavni sud može odložiti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje, pod uslovom da: a) podnosilac ustavne žalbe traži (predlaže) odlaganje, b) bi izvršenje prouzrokovalo nenadoknadivu štetu podnosiocu, i v) da odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem licu. O predlogu za odlaganje izvršenja pojedinačnog akta ili radnje protiv koga je ustavna žalba izjavljena, Ustavni sud će, po pravilu, odlučiti u roku od 90 dana od dana prijema predloga. U ovom slučaju reč je o instrukcionom roku, a ne isključnom roku.

               Naknada nematerijalne štete. – Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu štete ili otklanjanja drugih štetnih posledica pred nadležnim organom, u skladu sa zakonom. Na osnovu odluke Ustavnog suda kojom je usvojena ustavna žalba, podnosilac ustavne žalbe može da podnese zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete, radi postizanja sporazuma o visini naknade. Ako taj zahtev ne bude usvojen ili po njemu Komisija ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, podnosilac ustavne žalbe može kod nadležnog suda podneti tužbu za naknadu štete.

Izvor: Sajt Ustavnog suda Republike Srbije.