Važeća ovlašćenja privatnih izvršitelja i najava većih ovlašćenja

Ne tako davno u sistem izvršenja u Srbiji uvedeni su i privatni, profesionalni izvšitelji.

Naziv “privatni”, “profesionalni”, znači da nisu sudski.

Inače, izvršitelj je diplomirani pravnik, imenovan od strane ministra pravde da vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena zakonom. Svoje usluge vrši na zakonit, nezavisan, efikasan i transparentan način, uspostavljanjem finansijske discipline i vladavine prava. Imenovanje izvršitelja i nadzor nad njihovim radom vrši nadležno Ministarstvo pravde.

U nadležnosti izvršitelja je da sporovodi sudske odluke i namiruje potraživanja nastala pružanjem komunalnih usluga. Trenutno je u Srbiji registrovano 204 izvršitelja, od toga 75 u Beogradu, od predviđenih 308 mesta. Svaki izvršitelj je imenovan za teritoriju jednog Višeg i Privrednog suda.

Koristi od izvršitelja se ispoljavaju pre svega u poboljšanju investicione klime u zemlji, smanjenju opterećenja sudova i povećanju efikasnosti ukupnog pravosudnog sistema. Efikasno sprovođenje naplate potraživanja je put ka sistemu koji radi za sve: privredne subjekte, građane i državu.

Izvršitelji u Srbiji svoje poslovanje obavljaju u preduzetničkoj formi, a registrovana su i četiri ortačka društva. U skladu sa Zakonom, izvršitelj celokupnom svojom imovinom odgovara za štetu koja tokom postupka izvršenja nastane njegovom krivicom. Svaki izvršitelj takođe je dužan da zaključi ugovor o osiguranju u visini najmanje 30.000 EUR za štetu koju bi mogao pričiniti trećem licu obavljanjem delatnosti.

Potencijalni korisnici izvršiteljskih usluga mogu biti svi učesnici pravosudnog sistema jedne zemlje: i privredni subjekti i građani, ali i sama država.

Prema članu 325. još uvek važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju:

U predmetima izvršenja i obezbeđenja potraživanja, u skladu sa odredbama i ograničenjima propisanim ovim zakonom izvršitelj:

1) postupa po predlogu za sprovođenje izvršenja i određuje način izvršenja, ako izvršni poverilac nije odredio način izvršenja;

2) postupa po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga;

3) dostavlja svoja akta, kao i podneske i sudske odluke po ovlašćenju suda;
4) utvrđuje identitet stranaka i učesnika u postupku izvršenja;

5) prikuplja podatke o imovinskom stanju izvršnog dužnika;

6) donosi zaključke, sastavlja zapisnike, zahteve i službene beleške u skladu sa ovlašćenjima iz ovog zakona;

7) sprovodi popis, procenu imovine, plenidbu i prodaju pokretne imovine i nepokretnosti;

8) o svom trošku i na svoju odgovornost poverava trećim licima prodaju imovine;
9) prima i čuva popisanu ili obezbeđenu imovinu izvršnog dužnika, nalaže prenošenje vlasništva nad imovinom i obavlja deobu imovine i novčanih sredstava ostvarenih njenom prodajom;

10) sprovodi iseljenje i druge izvršne radnje neophodne radi sprovođenja izvršenja, u skladu sa zakonom i drugim propisima;

11) na zahtev izvršnog dužnika, odnosno izvršnog poverioca posreduje u cilju postizanja sporazumnog rešenja;

12) prima i prenosi novčana sredstva, u skladu sa ovim zakonom;

13) preduzima i druge radnje predviđene ovim zakonom.

Kako je u naslovu komentara najavljeno, trebalo bi da uskoro, shodno novim predloženim zakonskim rešenjima, izvršitelji postanu nadležni za sprovođenje svih izvršenja, izuzev izvršenja u porodičnim sporovima i prilikom vraćanja zaposlenog na rad.

Profesionalni izvršitelji, koji će se ubuduće zvati “javni izvršitelji” trebalo bi da uskoro u skladu sa novim predloženim zakonskim rešenjima, postanu nadležni za sprovođenje svih izvršenja, izuzev izvršenja u porodičnim sporovima i prilikom vraćanja zaposlenog na rad koja ostaju u nadležnosti sudova.

Izvrsitelji ostaju i dalje isključivo nadležni za naplatu potraživanja na osnovu računa za komunalne ili srodne usluge.
Pored toga, novim predlogom zakonom koji bi vlada narednih dana trebalo da uputi u skupštinsku proceduru, biće omogućeno da i stari izvršni predmeti, kojih ima blizu dva miliona, budu dodeljenji izvršiteljima.Tako će poveriocima biti omogućeno da se u zakonom predviđenom roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona, izjasne da li žele da sud završi postupak ili da se predmet ustupi izvršitelju.
Najveći broj starih izvršnih predmeta, u kojima je postupak započeo pre početka rada izvršitelja, čine komunalni predmeti, oko 80 odsto.

“Ti predmeti će, shodno zakonskim rešenjima, moći da se dodele u rad izvršiteljima koji su svakako u prethodne tri godine pokazali da mogu efikasno i u znatno kraćem roku da reše ove predmete”.

Preduzeća su i do sada pokazivala zainteresovanost da se stari izvršni predmeti dodele u rad izvršiteljima.
Zakonske novine predviđaju da sudovi ubuduće odlučuju samo o predlogu za izvršenje, nakon čega će se predmeti prosleđivati u rad izvršiteljima, kao i o pravnim lekovima u postupku izvršenja, napomenula je pomoćnik ministra pravde.
Na opisani način će osnovni i privredni sudovi biti znatno rasterećeni, s obzirom da samo sprovođenje izvršenja podrazumeva preduzimanje više radnji i veće angažovanje suda, a traje i znatno duže u odnosu na samo odlučivanje o predlogu za izvršenje.

Jedna od bitnih novina budućeg zakona je da se u postupak izvršenja vraća žalba.
Mogućnost ulaganje žalbe je znatno revidirana nakon održane javne rasprave, tako da se prema važećem nacrtu žalba može izjaviti samo u četiri situacije.
Na taj način će se pružiti bolja pravna zaštita izvršnih dužnika, ali će doprineti i ujednačavanju sudske prakse u osnovnim i privrednim sudovima, s tim što žalba neće odlagati izvršenje, a o žalbi će odlučivati neposredno viši sud,

Novi zakon nastoji da precizno uredi sistem odluka u izvrsnom postupku, a zakonom se uvodi mogućnost da i izvršitelji donose rešenja, a do sada su donosili zaključke, jer se smatra da za iste postupke koje sprovode izvršitelji i sud ne treba da se pravi razlika.

Protiv resenja je moguće izjaviti prigovor, negde i žalbu, a protiv zaključaka nije.
Nacrt zakona, medutim, uz proširenje ovlašcenja izvršitelja pojačava i njihovu disciplinsku odgovornost kao i uslove za imenovanje odnosno zadržavanje imenovanja.

Za izvršitelja će tako ubuduće moći da se imenuje lice koje je pored ispita za izvršitelja položilo i pravosudni ispit, a izvršitelji koji su imenovani za vreme važenja starog zakona imaće naknadni rok da polože pravosudni ispit.

Nacrt zakona predviđa da javni izvršitelji i njihovi zamenici do 1. januara 2018. godine polože pravosudni ispit, a u suprotnom će biti razrešeni.

Novi zakon preciznije reguliše oblast disciplinske odgovornosti izvršitelja i jasno razgraničava nadležnost Komore izvršitelja i Ministarstva pravde kako u pogledu nadzora nad radom izvršitelja tako i u pogledu disciplinske odgovornosti.

Izvor: Redakcija “Profi Sistema”.