Za propala preduzeća trebalo bi ukinuti kaznene poene za penzionisanje

Svim radnicima kojima je ostalo najviše pet godina do penzije, a njihova preduzeća su u međuvremenu propala, trebalo bi ukinuti kaznene poene za penzionisanje. Ovaj predlog će Savez samostalnih sindikata Srbije uputiti Socijalno-ekonomskom savetu na razmatranje, jer kako kažu, ne treba kažnjavati lјude doživotnim umanjenjem penzije kada su poslednjih godina već bili kažnjeni malim i neredovnim platama.
Ljubiša Nestorović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže, za “Novosti”, da se zaposleni iz preduzeća u restrukturiranju ne prijavlјuju za državni socijalni program, jer ako imaju nekoliko godina do pune penzije mogu da se prijave na tržište rada od šest meseci do godinu dana, a onda moraju u prevremenu penziju koja sa sobom nosi penale za svaki nedostajući mesec do pune penzije.

“Da bi se olakšalo radnicima, mora da se ukine član 30 Zakona o PIO, jer je u pitanju veliki broj lјudi koji je radio u ovim firmama”, kaže Nestorović.

Prema članu 70a-70v. navedenog Zakona:

Visina prevremene starosne penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što se iznos tako određene penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih 65 godina života.

Izuzetno od člana 70a ovog zakona, osiguraniku ženi se prevremena starosna penzija određuje na način kako se određuje starosna penzija, s tim što se iznos te penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenih:

1) u 2015. godini, 60 godina i šest meseci života;

2) u 2016. godini, 61 godinu života;

3) u 2017. godini, 61 godinu i šest meseci života;

4) u 2018. godini, 62 godine života;

5) u 2019. godini, 62 godine i šest meseci života;

6) u 2020. godini, 63 godine života;

7) u 2021. godini, 63 godine i dva meseca života;

8) u 2022. godini, 63 godine i četiri meseca života;

9) u 2023. godini, 63 godine i šest meseci života;

10) u 2024. godini, 63 godine i osam meseci života;

11) u 2025. godini, 63 godine i deset meseci života;

12) u 2026. godini, 64 godine života;

13) u 2027. godini, 64 godine i dva meseca života;

14) u 2028. godini, 64 godine i četiri meseca života;

15) u 2029. godini, 64 godine i šest meseci života;

16) u 2030. godini, 64 godine i osam meseci života;

17) u 2031. godini, 64 godine i deset meseci života.

Iznos prevremene starosne penzije utvrđen u skladu sa čl. 70a i 70b ovog zakona umanjuje se najviše do 20,4%.
Prema rečima Aleksandra Vulina, ministra za rad, od predviđenih šest milijardi dinara za socijalne programe u prošloj godini za preduzeća u restrukturiranju, potrošene su tri, a biće isplaćeno još 500 miliona dinara iz Tranzicionog fonda.

“Problem male zainteresovanosti za ovaj vid pomoći je najpre u poslodavcima, ali i radnicima koji misle da će se firme nekim čudom oporaviti”, kaže Vulin.
“Mi smo poslodavce molili, nisu se oni javlјali. Ne bismo mi izdvajali ovolika sredstva da ta preduzeća mogu da se oporave i da počnu da zarađuju. Bolјe je prihvatiti dobar socijalni program nego nešto čekati i na kraju ostati bez ičega”.

Nestorović objašnjava da su se pri poslednjoj dodeli novca prijavile samo veterinarske stanice, a nijedno od većih preduzeća.
On kaže da mnogi i ne mogu da se prijave sve dok se ne donese odluka o stečaju, odnosno u toku predstečajnog postupka.
“Kada se proglasi stečaj onda nemaju pravo, pošto se namiruju poverioci”, ističe naš sagovornik.

Od velikih firmi čekaju se Rudarsko-topioničarski basen ‘Bor’,’Petrohemija’, ‘Azotara’, Metanolsko-sirćetni kompleks iz Kikinde. Oni moraju da se reše na ovaj ili onaj način.
Nestorović kaže da će izgubiti status zaštićenih firmi i moraće da se prijave za socijalni program.

Primera radi, “Petrohemija” je sredila svoja dugovanja i ima unapred pripremlјeni plan reorganizacije (UPPR), oni će ući u kontrolisani stečaj, a tada će se uraditi sistematizacija i višak radnika će morati da prijave za socijalni program.
“U sličnoj situaciji je i kruševački ‘Trajal’, koji ima rok od tri meseca da upiše kompletnu imovinu, i kada to urade onda će se tačno utvrditi ko je procentualno koliki akcionar ,i shodno tome znaće se i učešće države”, kaže naš sagovornik.

U prošloj godini jednom delu zaposlenih tzv. opcije pet, koji su radili i dobrovolјno napustili posao 2010. i 2011. godine, Vlada se obavezala da isplaćuje razliku između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa koji su važili kada su otišli na biro i počeli da primaju posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije. Na taj način za nešto više od 6.000 radnika od tada se ne primenjuju kazneni poeni za prevremeni odlazak u penziju, kao što to važi za sve ostale.

Izvor: Sajt Savez samostalnih sindikata Srbije.

Izvor: Izvod iz Zakona preuzet iz programa “Propis Soft“-Redakcija Profi Sistema Com-a.