Zakon o stanovanju

 

Zakupci privatnih i stanova u zgradama zadužbina i fondacija za četevrtak najavili protest. U kratkom roku biće prinuđeni da sami napuste stanove u kojima su proveli skoro ceo život

Ukoliko se ne izmene odredbe Zakona o stanovanju, čiji je predlog nedavno ušao u skupštinsku proceduru, zakupnina u stanovima u privatnom i u vlasništvu zadužbina i fondacija porašće više nego duplo! Tako će nosioci stanarskog prava mesečno izdvajati između 20.000 i 60.000 dinara samo za kiriju, ne računajući struju, komunalije, porez… Zbog toga će biti prinuđeni da sami napuste stanove u kojima su proveli skoro ceo život, već posle dva-tri meseca.

 

Ova upozorenja stižu iz dva udruženja građana – za zaštitu prava korisnika stanova u stambenim zgradama zadužbina i za zaštitu prava zaštićenih stanara u privatnom vlasništvu. Oni su za četvrtak zakazali protest ispred Vlade, sa ciljem da premijeru uruče primedbe i amandmane na Predlog zakona.

– Znajući kolike su plate i penzije danas, kada uključimo sve ostale troškove, nosioci stanarskog prava neće moći da plaćaju nove zakupe, koji daleko premašuju njihova primanja – kaže Maja Nešić iz Udruženja korisnika stanova u zadužbinama.

Ona navodi primer penzionera koji žive u privatnim i stanovima zadužbine i, u skladu sa novim zakonom, čekaju preseljenje u drugi stan koji će im biti dodeljen. Kako kaže, stanove su odavno zaradili izdvajanjem u stambene fondove:

– Oni verovatno neće dočekati ni taj drugi stan, ni njegov eventualan otkup, jer će biti izbačeni na ulicu zbog neplaćene zakupnine koja duplo premašuje njihove penzije. Zakonodavac pritom zabranjuje izdavanje u podzakup stana trećem licu, pa time uskraćuje pravo npr. baki da udomi studenta koji bi joj, plaćajući sobu, olakšao život.

Neke porodice, dodaje, gube mogućnost da obavljaju određene profesije iz stana u kome žive (računovodstvo i slične uslužne delatnosti), a tim prihodima bi, takođe, mogli da pokriju drastično povećanu kiriju.

UGROŽENO 2.500 LjUDI

U Beogradu ima oko 1.500 zakupaca na neodređeno vreme (tzv. zaštićenih stanara), a u ostatku zemlje još oko 1.000. Od 460 stanova, koliko je u vlasništvu zadužbina i fondacija, a u kojima žive ovi stanari, njih 300 je u srcu Beograda.

Novi zakon, takođe, predviđa da najveća površina stana za preseljenje iznosi 30 kvadrata za jednočlano domaćinstvo. Kvadratura se uvećava za još 15 kvadrata za svakog dodatnog člana porodice, a najviše do 86. Zakupcu se može ponuditi i preseljenje u veći stan koji odgovara njegovoj porodici, ali uz uslov da plati kupoprodajnu cenu po tržišnim uslovima za razliku u površini između dva stana. Udruženja stanara zahtevaju da se u tom slučaju zakupcima ponudi mogućnost da tu razliku isplaćuju u mesečnim ratama na 20 godina, a ne samo u kešu, kao što piše u Predlogu zakona.

Zakupci stanova ne slažu se ni sa idejom da stanovi u koje će biti preseljeni mogu da se nalaze bilo gde na teritoriji grada u kojem žive. Kako kažu, postoji opasnost od proizvoljnog tumačenja zakona i njihovog progona na rubne opštine. Ovo bi posebno teško palo starima, koji su ceo vek proveli u određenom delu grada. Ujedno traže i skraćenje roka za preseljenje u nove stanove sa 10 na pet godina.

– Dugo smo čekali da se navedeni zakon promeni i da zakonodavac ispravi nepravdu i diskriminaciju prema nosiocima stanarskog prava u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacija. Iako smo istinski zahvalni i zadovoljni što se rešava višedecenijski problem, mislimo da neke odredbe moraju biti izmenjene kroz amandmane da ne bi opet došlo do diskriminacije – kaže Nešićeva.

Izvor: Večernje Novosti.