Zloupotreba položaja odgovornog lica prema najnovijim izmenama Krivičnog zakonika

Najnovije izmene Krivčnog zakonika objavljene su u „Sl. glasniku RS“, br. 94/2016 od 24. novembra 2016. god.

Prema zavrđnoj odredbi ovih izmena, izmene stupaju na snagu 1. juna 2017. godine, izuzev odredaba člana 24, člana 27. i čl. 35. do 38. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. marta 2018. godine i odredaba člana 41. koje stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Zakonodavac je ovom prilikom učinio brojne izmene i dopune još vazećeg Krivičnog zakonika.

Ovom prilikom izdvajamo krivično delo Zloupotreba položaja odgovornog lica, koje je prema najnovijim izmenama u odredbama čl.227.KZ definisano na sledeći način:

(1) Odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Dakle, ovo krivično delo prema još važećem zakoniku propisano je u čl.234,  sa razlikom u prvom članu koja se ogleda u dopuni odredbe da: “ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela”.

Na ovaj način sada zakonodavac jasno ukazuje na nužnu potrebu da se radnje krivičnog dela prevashdno pravno ocenjuju kao glavna krivična dela, čije su definicije date u glavi krivičnih dela protiv privrede, a na kraju, ako nema takvih dela, tek ovog krivično delo kao supsidijarno i opšte krivično delo protiv privrede.

Bilo je dakle,  neophodno izmeniti i precizirati zakonski opis krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica koje je i inače viđeno samo kao prelazno rešenje. Iako razlike u odnosu na ranije krivično delo zloupotrebe službenog položaja (član 359. Krivičnog zakonika), kada je ono obuhvatalo i odgovorno lice kao izvršioca svakako nisu beznačajne (umesto bilo kakve koristi neophodno je sticanje protivpravne imovinske koristi), i iako bi i ovo krivično delo prema opštim pravilima o prividnom idealnom sticaju trebalo da bude supsidijarno u odnosu na druga krivična dela protiv privrede, čini se da ono nije bitno promenilo situaciju u sudskoj praksi. Umesto da bude supsidijarno, ono je u primeni i dalje primarno u slučaju kada su ostvarena obeležja i nekog drugog krivičnog dela. NJegovoj restriktivnijoj primeni nije doprinelo ni teleološko i sistematsko tumačenje  koje bi se oslonilo na činjenicu da je to sada pravo krivično delo protiv privrede, što znači da bi i u konkretnom slučaju trebalo poći od toga da se ovim štite privredni odnosi i da je cilj inkriminacije da obuhvati ponašanja štetna po privredu, a ne i ona koja predstavljaju socijalno adekvatna ponašanja u oblasti privrede. Zato se trajnije rešenje mora tražiti u donekle izmenjenoj inkriminaciji.

Osim odustajanja od odgovornog lica kao izvršioca (što je učinjeno i kod skoro svih krivičnih dela protiv privrede) propisan je i tzv. zakonski supsidijaritet. To znači, da primena ove inkriminacije dolazi u obzir samo u slučaju da nisu ostvareni elementi nekog drugog krivičnog dela. Potpuno odustajanje od postojeće inkriminacije bez njene zamene nekom novom, uže postavljenom i sa preciznijim zakonskim opisom predstavljalo bi u ovom momentu radikalan potez zakonodavca za koji nije izvesno da ima realnu podlogu i opravdanje. Iako je jedan od glavnih ciljeva drugačijeg postavljanja i propisivanja krivičnih dela protiv privrede bio i taj da se primena  relativno široko i neodređeno postavljenog zakonskog opisa krivičnog dela iz člana 234. Krivičnog zakonika svede na minimum, nije izvesno da se tim drugim inkriminacijama mogu obuhvatiti sva društveno štetna ponašanja u privredi.

Problem predstavlja i to, što je i u praksi potrebno da se u izvesnom prelaznom periodu sve više prelazi na primenu specifičnih inkriminacija koje su primerenije činjeničnom stanju u konkretnom slučaju (npr. poreska utaja), a sve više sužava primena ove opšte inkriminacije. Iako u Krivičnom zakoniku, u glavi protiv privrede, postoji čitav niz krivičnih dela koja se mogu upotrebiti za kvalifikovanje različitih nedozvoljenih ponašanja, i dalje se najčešće koristi krivično delo iz člana 234. Krivičnog zakonika. Praksa ne doživljava ovo krivično delo kao supsidijarno, što je na osnovu pravila o prividnom idealnom sticaju i određenih metoda tumačenja nesporno, već kao glavno delo protiv privrede. Zato je neophodno da se u zakonu izričito predvidi da je ovo krivično delo supsidijarno. Tako bi se ograničila primena navedenog krivičnog dela samo na one slučajeve kada je to zaista nužno, odnosno samo ukoliko kriminalna zona ni jednog drugog krivičnog dela ne može da zaštiti privredni sistem.

Treba napomenuti, da je data je nova sistematika krivičnih dela protiv privrede, odnosno njihov redosled i grupisanje izvršeno je prema određenim kriterijumima od kojih je najvažniji njihova srodnost.

Predlog zakona, dakle predviđa 29 krivičnih dela protiv privrede, dok ih prema važećem Krivičnom zakoniku u glavi dvadeset drugoj sada ima 25.

Izmenama i dopunama Zakonika predviđeno je sedam novih krivičnih dela, uz dekriminalizaciju tri postojeća krivična dela u ovoj glavi Krivičnog zakonika. Kod nekih se menja zakonski opis, dok se kod drugih ne predlažu  izmene osim što je promenjen njihov redosled, odnosno mesto u okviru glave.

Značajna izmena u ovoj glavi jeste i dekriminalizacija dva krivična dela. Prvo je zloupotreba ovlašćenja u privredi, a drugo izdavanja čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića, iz razloga što bankama stoje na raspolaganju tehničke i organizacione mogućnosti kojima se može onemogućiti korišćenje kreditnih i debitnih kartica bez pokrića, odnosno može se obezbediti druga vrsta sankcija, tako da krivičnopravna zaštita u tom pogledu nije nužna.

Izvor: Izvod iz izmena KZ preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft”–Redakcija Profi Sistema-Com-a.

Budite spremni za značajne i obimne izmene Krivičnog zakonika!!!

Krivični zakonik sa prikazom i komentarom izmena i dopuna zaključno sa 2016.

 Autor prikaza i komentara: Prof. dr Nedeljko Jovančević

DETALJNIJE