Sposobnost stranke za rasuđivanje, kao relevantnu činjenicu od koje zavisi da li će joj dozvolititi da samostalno zaključi određeni ugovor, javni beležnik ceni slobodno, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza, pri čemu nije vezan nalazom i mišljenjem veštaka specijaliste neuropsihijatrije.
Postupak za sačinjavanje javnobeležničkog zapisa i postupak za potvrđivanje (solemnizaciju) isprave po svojoj prirodi su vanparnični postupci.
Na te postupke se primenjuju pravila Zakona o vanpraničnom postupku (dalje: ZVP). Međutim, u vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), ako ZVP ili drugim zakonom nije drukčije određeno. ZVP ne sadrži odredbe koje uređuju 19 vezanost sudije, odnosno javnog beležnika nalazom i mišljenjem veštaka, tako da se na ta pitanja shodno primenjuju pravila ZPP. Osnovni princip koji važi u građanskim sudskim postupcima, pa samim tim i u notarijalnom postupku, jeste princip slobodne ocene dokaza (član 8. ZPP).
Do zaključka o tome da li neka činjenica postoji, sud, odnosno javni beležnik dolazi „po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka”.
Princip slobodne ocene dokaza odnosi se i na mišljenje veštaka. Kada utvrđuje da li je stranka uračunljiva, javni beležnik nije vezan mišljenjem veštaka. To proističe iz sledećih zakonskih odredaba. Pre svega, član 8. ZPP predviđa da se relevantne činjenice utvrđuju na osnovu „savesne i brižljive ocene svakog dokaza”.
Dokaz o uračunljivosti stranke nije samo nalaz i mišljenje veštaka već i uviđaj – neposredno čulno opažanje javnog beležnika o stanju fizičkog lica koje želi da zaključi određeni ugovor. Osim toga, na osnovu načina na koji je formulisan član 273. stav 3. ZPP vidi se da zakonodavac nije isključio mogućnost da se kod sudije „pojavi sumnja u pravilnost datog mišljenja”. Sudska praksa takođe stoji na stanovištu da sud kada utvrđuje da li je ugovornik uračunljiv, nije vezan nalazom i mišljenjem veštaka: „Psihijatrijsko veštačenje je svakako putokaz kod utvrđivanja umne odnosno poslovne sposobnosti neke osobe, ali ne i jedini dokaz koji sud treba da ima u vidu” (VS Hrvatske, Rev 1522/81, navedeno prema: Poznić, Komentar ZPP, Beograd 2009, 649).
Kako će notar postupiti u konkretnoj situaciji zavisi od uverenja koje je stekao neposrednim čulnim opažanjem stanja fizičkog lica koje hoće da solemnizuje ispravu. Ako je na osnovu neposrednog čulnog opažanja stanja ugovornika notar stekao ubeđenje da je ugovornik nesposoban za rasuđivanje, on će odbiti da solemnizuje ispravu.
Ali, ako je neposredno čulno opažanje stanja ugovornika kod javnog beležnika stvorilo sumnju u to da je ugovornik uračunljiv, javni beležnik može solemnizaciju isprave usloviti novim veštačenjem koje će poveriti drugom veštaku.
Izvor: Izvod iz Zakona preuzet je iz programskog paketa „Propis Soft“-Redakcija Profi Sistema-Com-a.
Izvor: Sajt Javnobeležničke komore Srbije.