Svrha iznošenja odbrane u kaznenom postupku
Povod za pisanje ovog komentara je nešto na šta je autor ovog teksta nailazio u mnogim kaznenim postupcima (krivičnim i prekršajnim). U pitanju je rečenica koja se parafrazirana ili u celosti može pročitati u mnogim presudama, a koja glasi: „Po oceni Suda odbrana okrivljenog/ih lica ne može se prihvatiti jer je ista data isključivo u svrhu izbegavanja (oslobođenja od) odgovornosti“. Ne znamo ko je i kada prvi upotrebio navedenu konstrukciju u obrazloženju presude, ali veoma je široko korišćena a da niko izgleda ne razmišlja šta se time poručuje. Osim što je u potpunosti besmislena ako se logički analizira, pravno nutemeljena, u suprotnosti sa svim procesnim zakonima, ona nam govori da u našem pravosuđu postoji mnogo veliki problem. Zato, da krenemo redom. Jedna napomena pre svega, izrazi kao što su: “okrivljeni, okrivljeno lice” i sl. upotrebljavani su generečki, kao opšti...
Detaljnije
Ko i kako pribavlja dokaze u prekršajnom postupku?
Konkretan povod za pisanje ovog komentara je presuda 9 Prž.br. 19322/22 od 20. oktobra 2022. god. kojom je Prekršajni apelacioni sud (u daljem tekstu: apelacioni sud) odbio žalbu okrivljenog kao neosnovanu i potvrdio presudu 3 Pr.br. 5204/21 od 27. jula 2022. god. Prekršajnog suda u Smederevu (u daljem tekstu: prvostepeni sud), a koje presude su (po mom mišljenju) neverovatne, iz više razloga. Sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te...
Detaljnije
Čemu vodi nezakonita procedura kod izdavanja prekršajnih naloga?
Na početku, retoričko pitanje (jer svi znamo da je odgovor ne), da li organ koji sprovodi procesne radnje sme da vrši manipulacije postupkom koje mogu dovesti do povrede prava okrivljenih lica? Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Koje procesne manipulacije se čine kod izdavanja prekršajnih naloga?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 99, novembar 2022. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu. Sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje se sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno...
Detaljnije
Zašto je kod prekršajnog naloga važna forma?
Iako je prošlo mnogo vremena od kako je prekršajni nalog u ovom obliku uveden u naš pravni sistem, on izgleda i dalje zbunjuje službe i ovlašćena lica koja su ovlašćena za izdavanje istog. Ovaj tekst predstavlja deo serije komentara na Pravnom portalu, započetih tekstom „Šta je to prekršajni nalog?“, u kojima ću pokušati da ukažem na neke „greške“ koje izdavaoci prekršajnih naloga namerno ili iz neznanja čine, a koje za rezultat mogu imati da učinioci prekršaja koji su zaista krivi prođu nekažnjeno. Inače, ova serija tekstova je nastala na osnovu stručnog komentara „Kako se pravilno izdaje prekršajni nalog?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 86, oktobar 2021. god. O greškama kod izdavanja prekršajnih naloga u širem smislu nezakonitosti postupka, pisao sam u mnogim tekstovima. U ovim komentarima ću se baviti nekim konkretnim nepravilnostima koje ovlašćena...
Detaljnije
Kada postoji ometanje korišćenja površine parkiranjem?
Kad god pomislim da sam sve video i čuo, Komunalna milicija grada Beograda, me uvek i iznova iznenadi (neprijatno) svojim neverovatnim postupanjima. I uvek se pitam da li je moguće to što čine, da li toliko ne znaju, da li toliko ne mogu da pojme osnovne stvari? Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi su samo iznošenje činjenica, te konstatacije učinjenog i citiranje onoga što je neko izjavio ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog...
Detaljnije
Šta je problem sa „okom sokolovim“?
Konkretan povod za pisanje ovog komentara je vest koju su preneli mediji, da je sistem „oko sokolovo“ za jedan dan izrekao više od 300 prekršajnih kazni. Reč je o sistemu koji koristi komunalna milicija u gradu Beogradu radi kontrole parkiranja i zaustavljanja vozila. Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi su samo konstatacije i citiranje onoga što je neko izjavio ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo. Svi izrazi...
Detaljnije
Novi broj časopisa “Advokatska kancelarija” – april 2017.
TEMA BROJA je “Ujednačavanje sudske prakse – pasivna legitimacija i teret dokazivanja u sporu radi ostvarivanja prava zaposlenih kod promene poslodavca” – tekst u kome su izloženi stavovi Vrhovnog kasacionog suda zauzeti u odluci kojom je usvojena posebna revizija, u sporu u kojem je došlo do promene poslodavca u smislu člana 147. Zakona o radu, u toku parničnog postupka. Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da kod subjektivnog preinačenja tužbe novi poslodavac, kao novi tuženi, pasivno je legitimisan u parnici pokrenutoj po tužbi protiv starog poslodavca po više osnova. Takođe, kada je u pitanju teret dokazivanja ovaj ističe da je poverilac – zaposleni, u obavezi da dokaže svoje svojstvo poverioca (da se nalazio u radnom odnosu i da je radio u smenama – nastanak prava), a na tuženom – poslodavcu leži obaveza dokazivanja činjenica koje sprečavaju ostvarivanje prava ili...
Detaljnije
Servisne informacije
Propis Soft – za olakšanu primenu propisa
