Kod nas ne postoji propis koji zabranjuje skrivanje lica pod fantomkom, osim na stadionu. Specijalci ih nose da bi izbegli osvetu, ali i zbog psihološkog efekta izazivanja straha na one koje hapse.
Kapa sa prorezima za oči, poznatija kao fantomka, u narodu je simbol rizičnog, prljavog i nezakonitog posla. Fantomke navlače huligani kada pale baklje na utakmici, obavezan je aksesoar pljačkaša banaka i profesionalnih ubica.
Svoja lica fantomkama sakrilo je i oko tridesetak ljudi koji su u gluvo doba noći pre dve nedelje srušili mahom bespravne barake u Savamali. Ti trošni objekti odavno su predviđeni za rušenje, ali su izvršioci posla hteli da ostanu sakriveni, možda i zbog protesta protiv projekta Beograd na vodi. Kad se javnost uzbunila, gradske vlasti i policija počeli su da peru ruke od ovog događaja, a Višem javnom tužilaštvu je trebalo deset dana da prosledi nalog policiji da istraži slučaj i otkrije ko su rušitelji sa fantomkama. Poverenik za informacije Rodoljub Šabić tim povodom je izjavio da je „potpuno nejasno” kojim bi se razlozima moglo objasniti da realizaciju bilo kog legalnog projekta sprovode anonimna lica pod „fantomkama”.
Pod fantomkama hapšeni Slobodan Milošević, Joca Amsterdam i mnogi drugi
Javnosti je manje poznato da se u Srbiji mnogi legalni poslovi obavljaju pod fantomkama, i da je taj „mafijaški aksesoar” katkad i deo uniforme službenih lica. U stvari, nošenje fantomki, šala, kape, kapuljače ili marame preko lica, u Srbiji je jedino zabranjeno na sportskim događajima. Ne postoji propis koji zabranjuje nošenje fantomki u bilo kojoj drugoj situaciji, na primer na ulici, u gradskom prevozu, kafani. „Po Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, nošenje navijačkih kapa, šalova ili drugih predmeta u nameri da se skriva identitet lica je – zabranjeno. Kazna je od 30 do 60 dana zatvora ili novčana od 50.000 do 150.000 dinara”, kaže za „Politiku” Zoran Pašalić, predsednik Prekršajnog apelacionog suda.
Milan Škulić, profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, navodi da fantomke kao deo uniforme nose pripadnici specijalnih jedinica u Srbiji kada krenu u akciju.
„Specijalci nose fantomke da bi izbegli osvetu, ali i zbog psihološkog efekta izazivanja straha na one koje hapse”, kaže Škulić.
Mile Novaković, koji je bio na čelu UKP-a u vreme akcije „Sablja”, organizovane posle ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. navodi za naš list da se nošenje fantomke određuje u zavisnosti od akcije. Primera radi, pod fantomkama je policija hapsila Slobodana Miloševića i Sretena Jocića – Jocu Amsterdama, kao i organizatore i članove kriminalnih grupa. Bivši šef UKP-a kaže da policija koristi fantomke pravljene baš za pripadnike te službe, a da huligani nose kopije koje kupuju u radnjama.
Fantomke se u gradu najčešće prodaju u armi i urban šopovima, kao i u radnjama sa skijaškom i moto opremom. Cena im je od 200 dinara. Postoje i takozvane duks-fantomke (to je dukserica sa kapuljačom koja kada se zakopča do kraja postaje fantomka). NJih najčešće nose huligani jer drugačije ne mogu da ih unesu na stadion. Mogu da se kupe za 1.000 dinara.
„Sa fantomkama ili bez njih, svejedno, ovde je glavna priča da je neko u gluvo doba srušio nečiju kuću, a da vlast ne zna ko je to i država ne reaguje više od deset dana”, kaže Šabić u razgovoru za „Politiku”.
Iako nošenje fantomke nije krivično delo, Šabić smatra da je to „svakako nedopustivo”. Na podsećanje da su fantomke sastavni deo uniformi policijskih specijalnih jedinica i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, poverenik odgovara:
„Pripadnici specijalnih jedinica fantomke mogu da nose isključivo pod oznakama na kojima se vidi ko su i šta su.”
I Škulić je saglasan da nošenje fantomki može da ukazuje da neko čini ili prikriva krivično delo. Nose ih najčešće razbojnici, pljačkaši banaka i profesionalne ubice. Dešavalo se, navodi profesor, da im one, kada ih posle zločina odbace, dođu glave.
„Ukoliko im policija nađe fantomku, na njoj može da pronađe i dokazni materijal kao što je dlaka, koja često ostane prilikom nošenja. Onda se lako, preko DNK analize može doći do učinioca”, kaže profesor.
Zabranjene u centru Londona
Milan Škulić navodi da je u nekim državama EU bilo zabranjeno čak i nošenje burki (tradicionalna ženska odeća koja prekriva celo telo i lice koju nose žene islamske veroispovesti). Smatralo se da se tim putem krije identitet i da pod burkom može biti terorista.
„U Londonu je zabranjeno nošenje fantomki jer je svaki centimetar u užem centru pokriven kamerama. Deo tih kamera koristi takozvanu biometriju. Sistem automatski može da identifikuje čoveka samo na osnovu crta lica, tako i nekog ko je na poternici. Onaj koji nosi fantomku, automatski sprečava identifikaciju”, kaže Škulić.
U Crnoj Gori je aktuelan predlog izmene i dopune Zakona o javnom redu i miru u kojem se traži uvođenje zakonske odredbe da svako ko prikrije lice, nosi fantomku, a nije službeno lice, može biti kažnjen zatvorom 60 dana ili novčano 1.500 evra.
Izvor: Politika