Sudija Vrhovnog kasacionog suda ukazao na boljke našeg sudstva – loš položaj stručnih saradnika i neažurnosti javnih beležnika.
Ako je suditi po izveštajima koje su podneli Komisiji za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013 – 2018. godine, državni organi su u prvom kvartalu ove godine uradili sve što su i planirali. Tako su se na sednici komisije, rezultatima svog rada pohvalili predstavnici Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva, Republičkog javnog tužilaštva, Državnog veća tužilaca, Ministarstva pravde, Pravosudne akademije i Javnobeležničke komore.
Iako su izveštaji ovih organa, koji su u kraćim verzijama juče pročitani, i usvojeni bez primedaba, posle njihove prezentacije, za reč se javio zamenik predsednika Vrhovnog kasacionog suda Janko Lazarević, član komisije pred kojom su predstavnici pravosuđa saopštavali svoje rezultate. I pored pohvala kojima su se dičile njegove kolege, on je ukazao na probleme srpskog pravosuđa.
– Slažem se da treba raditi na promociji sudijske, odnosno javnotužilačke profesije na pravnim fakultetima i najbolje studente motivisati da uđu u pravni sistem, ali ne garantuju najbolje ocene da će neko biti i najbolji sudija. To govorim iz ličnog iskustva. Takođe, položaj stručnih saradnika u sudovima i tužilaštvima je izuzetno loš i treba raditi na njegovom poboljšanju. Nedostaju tužioci, pa se mnoge prijave sporo procesuiraju. Do mene je dopro glas i o neažurnosti javnih beležnika iz unutrašnjosti – bio je konkretan Lazarević.
Taman što je pokušao nešto da kaže na poslednju opasku zamenika predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS), Miodrag Đukanović, predsednik Javnobeležničke komore, je prekinut.
– O tome ćemo kasnije razgovarati da vidimo šta se tu, zaista, dogodilo. Nastupiću kao pravi sudija, čuo sam jednu stranu, pa želim da čujem i drugu – obratio se Lazarević Đukanoviću.
Na tvrdnju zamenika predsednika VKS da nedostaju tužioci i da oni rade u neadekvatnim uslovima, reagovala je zamenica republičkog tužioca Gordana Janićijević, član komisije.
– Hvala, kolega Lazareviću što ste istakli taj problem. Mi smo ukazivali na ove probleme i ranije – rekla je Janićijevićeva.
Svi organi koji su juče predstavili svoje izveštaje naglasili su svoje angažovanje na unapređenju rada na izmenama i dopunama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći, povećanju broja zaključenja međunarodnih sporazuma i jačanje kapaciteta za koordinaciju, pružanje i praćenje ove vrste pomoći.
Predstavnici VSS i DVT, kao najviših sudijskih i tužilačkih tela, osvrnuli su se na rad na jačanju kapaciteta disciplinskih organa i zaposlenih u njima, dok je Miroljub Tomić, član VSS, naglasio značaj promene instituta sporazuma o priznanju krivičnog dela i postupanja po načelu oportuniteta.
Predstavnica RJT rekla je da se u prethodnom kvartalu radilo na definisanju zakonskih odredaba i podzakonskih propisa u oblasti pitanja koja su posebno važna za ugrožene i marginalizovane grupe.
U prethodnom periodu radili smo na rešavanju imovinskopravnih i infrastrukturnih pitanja u vezi sa sudovima i javnim tužilaštvima. Trenutno se radi na adaptaciji objekta u Katanićevoj ulici, a renovira se i Palata pravde, kao i mnoge zgrade sudova i tužilaštava širom Srbije – rekla je, između ostalog državni sekretar u Ministarstvu pravde Biljana Pavlović i navela da su planovi resornog ministarstva uglavnom dugoročni.
Izvor: Politika.