Ugovori na određeno produžavaju se u beskonačnost i zbog toga niko ne odgovara. Čak 243.808 zaposlenih ima ovakav radni status.
SVAKI deseti radnik u Srbiji ima posao samo na određeno vreme i večitu nadu da će konačno biti primljen za stalno. Prema podacima poslednje Ankete o radnoj snazi, ovakve ugovore je potpisalo čak 243.808 zaposlenih od ukupno 2.157.618 onih koji imaju redovne mesečne prihode.
Većina koja svoje ugovore produžava iz godine u godinu zato sa nestrpljenjem iščekuje izmene Zakona o radu, koje bi im mogle, ako ne ukinuti, onda makar skratiti neizvesnost u poslu.
– Predlog da se trajanje ugovora na određeno produži na 36 meseci podržao je i MMF i Američka privredna komora. Mi smo zato odmah napravili nacrt u kojem bi rad na neodređeno mogao da potraje 24 meseca u kontinuitetu, ali ovaj predlog nije odmakao dalje od Socijalno-ekonomskog saveta – objašnjava Radmila Bukumirić Katić, pomoćnica ministra za rad. – Zakon o radu je svakako potrebno menjati jer je to samo jedna od njegovih nelogičnosti.
U SEZONI NAJVIŠE PROBLEMA U PRVIH pet meseci ove godine, inspekcija rada je imala ukupno 13.177 inspekcijskih nadzora u oblasti radnih odnosa i donela je 1.746 raznih rešenja, od kojih se 608 odnosi na zasnivanje radnog odnosa – nabraja Peruničić i dodaje da se ugovori na određeno vreme najčešće potpisuju kod sezonskih poslova, zbog angažmana na određenom projektu ili u slučaju povećanja obima posla za koji se zna da neće dugo trajati.
Ona dodaje da se ugovor o radu u praksi produžava često unedogled jer ovakva odredba samo tera poslodavce da traže rupe u zakonu.
– Ugovor se sklapa na godinu dana, ali u praksi poslodavci naprave (samo protokolarno) novu sistematizaciju radnih mesta kako bi zadržali radnike na istim pozicijama bez pravljenja ikakvih pauza – kaže pomoćnica ministra.
– To znači da za određeno radno mesto samo dodaju nove kvalifikacije, kao što je obavezno poznavanje stranog jezika, i istom radniku daju novi ugovor na još 12 meseci. Dešava se često da na ovaj način zaposleni rade po pet-šest godina u kontinuitetu, što je primer klasične zloupotrebe.
Ideju da se ugovoru o radu na određeno produži \”rok trajanja\” ne spore ni sindikalci ni poslodvaci, ali u oba tabora smatraju da bi ove prepravke trebalo da idu u kompletu, odnosno da se ceo Zakon o radu osavremeni o istom trošku.
U Inspektoratu rada, međutim, kažu da – gledano u strogo pravnom smislu – nema reči o kršenju zakona jer se u našim propisima ni na jednom mestu ne precizira koliko se puta može produžavati ugovor na određeno.
– Jedino pravilo je da se između dva produžavanja radnog odnosa mora napraviti pauza od 30 dana – kaže Predrag Peruničić, direktor Inspektorata. – Zato naši inspektori na terenu ne mogu nikoga da kazne zbog beskonačnog produžavanja ugovora, već samo u slučaju da na poslu zateknu nekoga ko u kontinuitetu radi duže od 12 meseci iako nema adekvatan ugovor. To je, međutim, veoma retko.
Izvor: Večernje novosti