Evropski sud: Naknada koju dosuđuju domaći sudovi nije dovoljna

Evropski sud za ljudska prava u predmetu Savić i drugi protiv Srbije od 5. aprila 2016. godine zauzeo je važne stavove koji se tiču dosuđivanje naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

U praksi domaćih sudova, kada je u pitanju naknada zbog dugog trajanja postupka, zauzeti su sledeći stavovi:

„Svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je pre svega ubrzanje postupka, tako da se naknada ne mora dosuditi u svim slučajevima kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.“. (Rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Rž g 294/2014 od 11. decembra 2014. god.)

„Osnovna svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku jeste ubrzanje postupka i okončanje u razumnom roku. Ovo je po svojoj pravnoj prirodi pre svega pritužbena mera kojom se zahteva ubrzanje postupka i utvrđenje povrede prava. Naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku dosuđuje se samo ukoliko su za to ispunjeni uslovi, odnosno ako je dugo trajanje postupka kod predlagača izazvalo neizvesnost u pogledu rešavanja njegovog prava u dužem periodu. (Rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Rž r 152/2015 od 16. septembra 2015. god.)

Ili npr. u praksi Ustavnog suda:

„Krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, smatrao da je pravično zadovoljenje podnosioca u konkretnom slučaju ostvareno utvrđivanjem povrede ustavnog prava.“ (Odluka Ustavnog suda, Už-2772/2015 od 17. decembra 2015. god.)

Na ovom mestu prenosimo Vam deo tekst-a objavljenog u novom broju časopisa „ADVOKATSKA KANCELARIJA“, jun 2016, koji se bavi uticajem navedene odluke ESLJP na buduća dosuđivanja naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku – Autor: Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, „Povreda prava na razuman rok i pravično zadovoljenje“:

„…U navedenoj presudi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Savić i dr. protiv Srbije,  ukazuje da se ne može prihvatiti stav redovnih sudova u Republici Srbije, koji je zasnovan i na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda da samo utvrđenje povrede i nalaganje mera za ubrzanje postupka predstavlja dovoljnu satisfakciju za podnosioce zahteva ili prigovora, u situacijama kada postupak traje duže (6-10) godina, a nema doprinosa podnosioca kao stranke dugom trajanju postupka. Opravdano se i postavlja pitanje pravičnog zadovoljenja stranke u situaciji kada postupak traje duže od 10-20 godina ili duže, kod postojanja zakonom utvrđenog limita novčanog iznosa pravičnog zadovoljenja do 3.000 Eura-a. Ovo posebno kada je istom presudom Evropskog suda za ljudska prava od 05.04.2016. godine podnosiocima dosuđen novčani iznos od 1.500-3000 Eura za kašnjenja od 6-10 godina, pa se sa pravom postavlja pitanje koji iznos bi bio odgovarajuća satisfakcija i imao karakter pravičnog zadovoljenja kod predmeta koji traju 20 i više godina ili su zbog prirode spora hitni i naročito osetljivi (porodični, štete, statusni, radni, ili je specifičan položaj žrtve). Stoga je nužno ukazati na potrebu pažljive analize svakog pojedinog slučaja i značaja ocene postojanje teških povreda postupka i kršenja procesnih pravila postupanja koja se prvenstveno mogu pripisati nacionalnim sudovima. Ovo posebno jer je članom 25 stav 2 Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku novčano obeštećenje u postupku poravnanja s Pravobranilaštvom i u postupku po tužbi po članu 29 uslovljeno postojanjem teže povrede prava na suđenje u razumnom roku i dato kao mogućnost. Opravdano se u daljnjem dovodi u pitanje dosadašnja sudska praksa kod dosude novčanog obeštećenja, ali i ocena da li će buduća sudska praksa zasnovana na postojećem Zakonu biti podržana od strane Evropskog suda za ljudska prava u postupcima po predstavkama stranaka iz Srbije upućenim istom sudu…“

Takođe, Sud ističe i da “iznosi dosuđeni podnosiocima predstavki ne mogu se smatrati dovoljnim za povrede prava koje su pretrpeli, jer su značajno manji od onih koje Sud dosuđuje sličnim slučajevima.”

Celokupan tekst na ovu temu, kao i tekst Presude ESLJP u predmetu Savić i drugi protiv Srbije možete pročitati u novom broju časopisa „Advokatska kancelarija“ – jun 2016. DETALJNIJE