Broj dogovora sa saobraćajnom policijom u poslednja tri meseca, otkako je izmenjen zakon, pet puta veći.
Od kada je promenjen Zakon o prekršajima, pre tri meseca, prema podacima MUP-a, u celoj Srbiji se svakodnevno sklopi oko 270 sporazuma o priznanju prekršaja, zarad manje kazne. Na mesečnom nivou, doskora je sklapano po 1.000 i manje sporazuma mesečno, a sada ova brojka dostiže 5.000.
Samo u glavnom gradu ukupno je sklopljeno 19.000 sporazuma, od čega dve trećine od marta, kaže, za “Novosti”, Zoran Pašalić, predsednik Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu:
– Osim restriktivnih mera prema učiniocima prekršaja koji izbegavaju odgovornost, zakon pruža i neke pogodnosti za one građane koji uredno izmiruju obaveze i odazivaju se na sudske pozive, a takvih je više od 90 odsto.
Jedna od njih je pojednostavljena procedura prilikom sklapanja sporazuma o priznanju prekršaja. Mada je institucija ovog sporazuma prilično zaživela, mnogi i dalje ne znaju kakav je tačno postupak.
Kada građanin sazna da je protiv njega pokrenut prekršajni postupak, odnosno kada dobije poziv, od tog trenutka pa do donošenja prvostepene presude on može da podnese zahtev za sklapanje sporazuma o priznanju prekršaja. To može da uradi bukvalno istog dana kada dobije poziv. Ukoliko je u pitanju saobraćajni prekršaj, podnosi ga saobraćajnoj policiji, a ako je komunalni – nadležnoj inspekciji – objašnjava Pašalić.
MANjE POSLA ZA SUDIJE
Osim što štede građani, štedi i država, jer više ne plaća slanje pismena i rad administracije. Očekuje se i rasterećenje prekršajnih sudova, jer njih 609 godišnje u radu ima između 800.000 i 1,2 miliona predmeta. Oni će ubuduće moći da se posvete komplikovanijim slučajevima.
Zahtev za potpisivanje sporazuma može da podnese i podnosilac prijave, odnosno MUP ili inspekcija. Sporazum se može odnositi na svaku vrstu prekršaja osim na one prekršaje za koje je predviđeno kažnjavanje prekršajnim nalogom i na fiksne kazne.
Nesavesni vozači u Beogradu zahteve za sporazumno priznanje podnose ispostavi saobraćajne policije u Ulici kraljice Jelene, u Rakovici, dok u ostalim gradovima to čine u njihovim ispostavama. Pošto je ceo sistem umrežen, i mogućnost sklapanja sporazuma pokriva celu Srbiju. To, konkretno, znači da neko ko učini prekršaj u Užicu može da se dogovori da se sklapanje sporazuma obavi u Beogradu, ukoliko tu živi, da se ne bi dodatno izlagao trošku i putovao u drugi grad.
– Ovaj sporazum je moguć kada je neko ko je učinio prekršaj svestan svoje krivice, i želi brzo, zakonito i efikasno da reši problem. On će ponuditi sporazum i, ukoliko ovaj bude prihvaćen, sigurno će dobiti manju novčanu kaznu nego u redovnom postupku i manji broj dana zabrane upravljanja motornim vozilom – kaže Pašalić.
ZABRANjENO
Sporazumi se ne mogu sklopiti ukoliko su u pitanju najteži prekršaji: kod nasilničke vožnje, ili ako osoba ima iza sebe više najtežih prekršaja, ili u slučaju teške alkoholisanosti, u slučaju prekoračenja brzine većeg od 50 kilometara od maksimalne dozvoljene, kod preticanja preko pune linije, noćne vožnje bez upaljenih svetala ili vožnje zaustavnom trakom…
U odnosu na prethodni period, sud sada više ne zakazuje pretrese i ne ocenjuje da li je potpisani sporazum pravedan ako se već podnosilac prijave saglasio da su se stekli uslovi za njegovo sklapanje. On sada, prema Pašalićevim rečima, samo brine o tome da li je okrivljeni dao izjavu svestan posledica sporazuma i da je nije slučajno dao u zabludi ili pod prinudom. Podnosilac zahteva obaveštava sud o tome da je sporazum sklopljen i na osnovu potpisanog priznanja donosi se presuda.
Institut sporazuma, koji postoji već nekoliko godina, ranije je bio nepopularan, jer su građani mogli da se sporazumeju samo u okviru intervala zaprećene kazne za to, konkretno delo. To znači da, ukoliko je zaprećena kazna 800.000 – dva miliona dinara, sporazum ne može biti potpisan na iznos manji od 800.000. Sada se uzimaju opšti minimum i maksimum iz Zakona o prekršajima. Za fizička lica minimum je 5.000 dinara, za pravna 50.000, za preduzetnike 10.000.
Izvor: Večernje Novosti.