Domaćim propisima nije detaljno ni dobro regulisana briga dece o majkama i očevima. Do pet dana odsustva sa posla samo ukoliko otac ili majka žive u domaćinstvu s decom.
Otac mi je operisao srce. Živi sam u Zemunu, a ni ja, ni sestra nismo mogle da dobijemo bolovanje, kako bismo bar prvih pet dana posle izlaska iz bolnice bile sa njim i pomagale mu dok se malo ne oporavi.”
Ovako nam se požalila Beograđanka Marija Sladić čiji je slučaj samo jedan u nizu onih koji se svakodnevno susreću sa problemima prilikom brige o roditeljima. Prema našim propisima, nemoguće je dobiti odsustvo sa posla zbog bolesti roditelja ukoliko ne živite sa njima u istom domaćinstvu.
Upravo zbog ovakvih životnih situacija, pokrenuta je inicijativa da se i pravno uredi obavezna brige dece prema roditeljima. Deo toga bi bilo i pravo na određeni broj dana bolovanja godišnje radi nege roditelja zbog teže bolesti.
– Neophodno je uvesti mogućnost uzimanja bolovanja kad treba negovati roditelja bez obzira na to da li deca žive sa njima u zajednici ili ne – kaže nam Dragica Zelenbaba, generalni sekretar Udruženja penzionera Novog Sada. – Tu inicijativu treba podržati i idealno bi bilo da zaživi. Kod nas zakonom nije uređeno ni da su deca obavezna da brinu o roditeljima, a kamoli da zbog toga dobiju pet dana odsustva sa posla. Diskriminacija prema starima postoji i ona nije samo zlostavljanje, već je i to ako ga ostavite neokupanog ili gladnog.
Advokat Marina Mijatović, stručnjak za porodično pravo, kaže nam da je srpskim zakonima u određenom domenu regulisana briga dece o roditeljima.
– Prema porodičnom zakonu dete je obavezno da izdržava roditelje ukoliko su oni nesposobni za rad ili nemaju dovoljno sredstava da sami sebe izdržavaju – objašnjava Marina Mijatović.
– Takođe, dete će izdržavati roditelja srazmerno svojim mogućnostima i ukoliko bi obaveza izdržavanja predstavljala veliko opterećenje za dete, onda roditelji ne bi imali pravo na izdržavanje. Zakonom o radu regulisano je i da zbog brige i nege članova uže porodice, zaposleni ima pravo na pet dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine. Užu porodicu čine deca, bračni drug, roditelji, braća, sestre ili staratelji koji žive u istom domaćinstvu sa zaposlenim. Tako deca mogu da dobiju od poslodavca odsustvo zbog teže bolesti roditelja sa kojim žive.
Marina Mijatović ukazuje da mogućnost uzimanja bolovanja reguliše Zakon o zdravstvenom osiguranju, koji roditelje ubraja u kategoriju šire porodice, pa zaposleni nema pravo na plaćeno odsustvo zbog njihovog lošeg zdravstvenog stanja.
– Sudska praksa u ovoj materiji je vrlo siromašna, ali ne zbog toga što nema kršenja prava, već što se postupci ne pokreću. Rešenje bi moglo biti usaglašavanje Zakona o radu u zdravstvenom osiguranju – zaključuje Marina Mijatović.
SKRAĆENO RADNO VREME
Advokat Marina Mijatović kaže nam i da zaposleni, prema Zakonu o radu, ima pravo da radi kraće od osam časova, ali ne manje od polovine punog radnog vremena ukoliko se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije.
– Za ostvarivanje ovog prava potrebno je mišljenje nadležnog zdravstvenog organa, međutim, zakon nije jasno odredio ko je to – kaže Mijatovićeva. – Tumačenje kaže da se ovi propisi primenjuju i u situacijama kad postoji potreba da dete pruži negu roditelju.
Izvor: Večernje Novosti.