Tužilaštva će od marta imati svoje predstavnike u Poreskoj upravi, Upravi carina, NBS, Agenciji za privredne registre, Agenciji za privatizaciju, RFZO, Upravi za javne nabavke.
Predlog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije naći će se na prvom redovnom zasedanju Skupštine Srbije sredinom septembra, saznaje „Politika”. Ako zakon stupi na snagu u septembru, njegova primena će početi u martu.
Novi zakon uvodi službenike za vezu i udarne grupe protiv korupcije i privrednog kriminala, kao i timove posebnih stručnjaka iz oblasti finansijske forenzike.
Zakon propisuje koji organi i institucije moraju imati više službenika za vezu sa tužilaštvom. To su Poreska uprava, Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranje novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar hartija od vrednosti, Agencija za privatizaciju, Državna revizorska institucija, Služba za katastar nepokretnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke.
U predmetima organizovanog kriminala postupaće Tužilaštvo za organizovani kriminal, Služba za suzbijanje organizovanog kriminala MUP-a Srbije, Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal, kao i Posebna pritvorska jedinica Okružnog zatvora u Beogradu.
Jedan od osnovnih ciljeva novog zakona je jačanje kapaciteta tužilaštva, policije i sudova za postupanje u slučajevima korupcije i organizovanog finansijskog kriminala.
– Cilj je da policija i javni tužioci budu vešti u prikupljanju dokaza, da bolje sarađuju međusobno i sa drugim organima. Cilj je da imamo javnog tužioca koji podnosi jaku optužnicu i vešto prezentuje dokaze i da imamo sud koji razume predmet u kome sudi. Cilj nije samo progon najviše korupcije već progon korupcije na svim nivoima – kaže za „Politiku” Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde.
Da bi se otklonili do sada utvrđeni nedostaci u saradnji i razmeni informacija, dodaje Ilić, potrebno je odrediti službenike za vezu u svakom državnom organu, čija je nadležnost takva da dolaze u kontakt sa činjenicama koje su u vezi sa organizovanim kriminalom i korupcijom, a koje mogu biti dokaz u krivičnom postupku ili voditi do dokaza.
Prvi put se uvodi pojam finansijske forenzike, kao multidisciplinarne oblasti koja objedinjuje sva ekonomska znanja. Finansijski forenzičar pomaže javnom tužiocu u analizi tokova novca i finansijskih transakcija u cilju krivičnog gonjenja, odnosno kao stručnjak koji ima posebna znanja iz oblasti finansija, računovodstva, revizije, bankarskog, berzanskog i privrednog poslovanja, a koji je završio specijalizovanu obuku u Pravosudnoj akademiji iz oblasti krivičnog prava, navodi se u obrazloženju za donošenje novog zakona.
Finansijski forenzičari radiće pri tužilaštvu, koje će imati i svoje službenike za vezu. Dužnost određivanja službenika za vezu može postojati i kod drugih državnih organa i organizacija koji nisu taksativno navedeni, ako takav zahtev postavi nadležni javni tužilac. Propisana je i mogućnost upućivanja službenika za vezu u Tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije, a sve na zahtev tužioca.
Zakon propisuje mogućnost osnivanja još jednog naprednog alata za razrešenje naročito složenih pitanja, a to su udarne grupe.
– Ako je predmet veoma složen i zahteva stalno prisustvo službenika više državnih organa i multidisciplinarni pristup, javni tužilac bi za rad na tako složenom predmetu mogao da formira i ad hok udarnu grupu. Članovi te grupe, kojom rukovodi javni tužilac, bili bi policijski službenici i službenici drugih državnih organa, u zavisnosti od potreba na predmetu – kaže Radomir Ilić.
Svi koji rade na slučajevima organizovanog kriminala i korupcije, imaće stalnu obuku koju će organizovati Pravosudna akademija i Kriminalističko-policijska akademija, a svi podležu i bezbednosnoj proveri i proveri imovnog stanja.
Predloženi zakon rešava pitanja organizacionog karaktera, neophodnih za efikasnu borbu protiv korupcije, organizovanog, finansijskog, privrednog i kriminala protiv službene dužnosti, ali i pitanja uspostavljanja koncentracije najboljih ljudskih i materijalnih resursa na jednom mestu, navodi se u obrazloženju za donošenje zakona.
Ovim zakonom su krivična dela protiv privrede i protiv službene dužnosti određena kao krivična dela finansijskog kriminala i korupcije.
Nacrt zakona pripremljen je još prošle godine, ali se čekalo da i u Krivični zakonik budu unete izmene koje će pratiti ovaj organizacioni propis. Vlada će do kraja avgusta utvrditi predlog zakona, koji će biti upućen skupštini na raspravu i usvajanje. Međutim, sa primenom se mora sačekati još šest meseci od dana stupanja zakona na snagu, jer uspostavljanje nove organizacione strukture državnih organa zahteva.
Izvor: Politika.