1.Čl. 142 stav 3 Ustava izmeniti tako da glasi: „U suđenju učestvuju sudije i sudijski pomoćnici, na način utvrđen zakonom.“Sudijski pomoćnici pored toga što pomažu sudijama u radu, izrađuju nacrte odluka, analiziraju sudsku praksu i obavljaju druge poslove u skladu sa Zakonom o uređenju sudova i Sudskim poslovnikom, imaju i ovlašćenja da u pojedinim postupcima pred sudom i samostalno preduzimaju radnje, sve s ciljem efikasnosti i rasteređenja sudija, što je takođe i jedan od strateških ciljeva reforme pravosuđa. S tim u vezi, sudijski pomoćnici na osnovu člana 90 Zakona o vanparničnom postupku („Službeniglasnik SRS“br.25/82, 48/88i „Službeniglasnik RS“br.46/95,18/05,85/12,45/13, 55/14, 6/15, 106/15u postupku raspravljanja zaostavštine mogu samostalno da uzimaju sve izjave volje i predloge učesnika, izuzev izjave o odricanju od nasleđa, zatim na osnovu člana 12. st.3 Zakona o izvršenju I obezbeđenju mogu da preduzimaju sudske radnje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja itd. Kako je uloga sudijskih pomoćnika veoma značajna i zbog obima samostalih ovlašćenja trebalo bi ih implementirati i u ustavne odredbe. Slično rešenje je usvojeno u Zakonu o javnom beležništvu gde su status i položaj javni beležnika i pomoćnika javnih beležnika obuhvaćeni i regulisani istim Zakonom. Ovakvim rešenjem bismo postigli više rezultata, a najvažniji je da će se sudijski, a i tužilačkipomoćnici naći pod ingerencijom Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca gde i pripadaju.
Složićete se da sva ostala pitanja mogu biti rešena kroz Zakonsku regulativu, i to proširenjem nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Naime, smatramo da bi trebalo da imajumnogo veće ingerencije što se tiče Pravosudne akademije,prijemnog ispita za upis, odabira mentora, izbora direktora itd.
2.Čl. 144 stav 1 Ustava izmeniti tako da glasi: „PredsednikaVrhovnogkasacionog suda, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda bira Visoki savet sudstva“.
Od fundamentalne važnosti jeste isključiti politička dela iz postupka za izborpredsednika suda najviše instance. Time se obezbeđuje puna nezavisnost u vršenje sudijske funkcije.
3.Čl. 146 stav 2 Ustava brisati.
Trebalo bi isključiti ustavnu mogućnost da se sudije koje se prvi put biraju na sudijskufunkciju biraju na probni period. Ovakav izuzetak od načela samostalnosti sudijske funkcije je i u prethodnom periodu naišao na poteškoće u primeni, posebno jer je prethodno trebalo da se vrednuje rad sudija na trogodišnjem mandatu, sve zbog nedonošenja odgovarajućeg podzakonskog akta. Međutim, pored evaluacije rada, u svakom trenutku Visoki savet sudstva ima mogućnost kontrole i nadzora nad radom sudije koje je prvi put izabran i raspolaže mehanizmima kao što su posutpak za razrešenje da isključi iz rada onog sudiju koji dobro ne vrši svoj posao. U tom kontekstu preispitivanje odluke o izboru sudije koje se prvi put bira nema nikakav pozitivan efekat, niti važniji domašaj.
4.Čl. 147 stav 1 i stav 2 Ustava brisati, tako da postojeći stav 3 postane stav 1, uz imenu tako da glasi: „Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za obavljanje sudijske funkcije.“
Čl. 147 stav 4 Ustava postaje stav 2, iz imenu tako da glasi: „Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija u drugi ili viši sud.“
Ono što je elaborirano u tački 3 mutatis mutandis odnosi se i na tačku 4.
Predlog implicira proširenje nadležnosti Visokog saveta sudstva u smislu da samostalno odlučuje kako o izboru sudije za prvi izbor, tako i o napredovanju. Argument u prilog jeste i taj da je Visoki savet sudstva organ sastavljen od sudija profesionalaca koji su kompetentni da izaberu kandidate i za prvi izbor, a nakon sprovedenog transparentnog i objektivnog postupka i da intervenisanje od strane Narodne skupštine u vidu verifikacije dosadašnjeg predloga Visokog saveta sudstva osim političkog nema drugog efekta.
5.Čl. 153 UstavaVezano za stav 2 člana 153 Ustava, koji reguliše da predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti učestvuju kao članovi u radu Visokog saveta sudstva. Trebalo bi ukinuti članstvo po funkciji u ovom organu za ministra nadležnog za pravosuđe i predsednika nadležnog odbora Narodne skupštine, jer ono predstavlja legalan vid upliva političkog uticaja u javnotužilačku organizaciju, kako prilikom izbora i prestanka funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, tako i prilikom odlučivanja o njihovim pravima i obavezama, napredovanju, dispciplinskoj odgovornosti, vrednovanju rada i dr.
U pogledu stava 3 člana 153 Ustava, predlog je da se iz sastava Visokog saveta sudstva brišu svi oni koji ne vrše sudijsku funkciju, uključujući tu i advokata I profesora pravnog fakulteta, kao ugledne i istaknute pravnike sa najmanje 15 godina iskustva u struci.
Da bi efektivno i u punom sastavu mogao da vrši poslove iz svoje nadležnosti, Visoki
savet sudstva mora biti, kao što je to rečeno sastavljen isključivo od lica koja vrše sudijsku funkciju. Sa prethodnim rešenjem je bilo dosta problema u praksi zbog načina izbora predstavnika profesure i advokature. Iako je s jedne strane moguće razmeti intenciju prilikom uvršćivanja predstavnika pravnog fakulteta, koji bi mogao u segmentu nadležnosti Visokog saveta sudstva koji se odnosi na normativnu delatnost da da određeni doprinos, svrha delovanja predstavnika advokata u organu koji treba da garantuje samostalnost sudijske funkcije i da odlučuje o izboru I predstanku sudijske funkcije je krajnje nejasan i nepotreban.
6.Izmeniti čl. 154 Ustava, tako da Visoki savet sudstva samostalno odlučuje o svakoj vrsti izbora na sudijsku funkciju, kao i o prestanku sudijske funkcije.
7.Čl. 158 st. 2 Ustava izmeniti tako da glasi: „Republičkog javnog tužioca bira Državno veće tužilaca“.Osnovna manifestacija samostalnosti javnotužilačke funkcije jeste način izbora nosilaca javnotužilačke funkcije, te bi u skladu sa tim trebalo ovlastiti isključivo Državno veće tužilaca da odlučuje o izboru svakog javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, ali i šefa hijerarhijski najvišeg javnog tužilaštva u Republici Srbiji Republičkog javnog tužioca. U skladu sa tim, izbor Republičkog javnog tužioca od strane Narodne skupštine, a na predlog Vlade i pribavljeno mišljenje nadležnog odbora Narodne skupštine nosi latentnu opasnost od konstantnog političkog uticaja. Isto važi i za čl. 158 st. 5, koji takav postupak i iste činioce predviđa prilikom prestanka funkcije Republičkog javnog tužioca. S tim u vezi je i odredba člana 160st. 1 i st.2 Ustava, koja uređuje odgovornost Republičkog javnog tužioca i javnih tužilaca i Narodnoj skupštini, što bi trebalo brisati.
8.U članu 159 stav 2 i 5 izmeniti, tako da i javnog tužioca i zamenika javnog tužioca bira isključivo Državno veće tužilaca, a stav 6 brisati i u stavu 7 brisati „trajno obavljanje funkcije“.
Razlozi su detaljnije opisani u delu koji se odnosi na prvi izbor sudija i nadležnost Državnog veća tužilaca (tačke 3 i 10). U članu 159 dodati novi stav, koji glasi: „Tužilački pomoćnici zamenjuju javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, u skladu sa zakonom.“Budući da je od donošenja Zakonika o krivičnom postupku iz 2013. godine izričito omogućeno tužilačkim pomoćnicima da preduzimaju radnje u skraćenom postupku, što je dovelo do delegacije procesnih ovlašćenja sa javnog tužioca i zamenika javnog tužioca i na tužilačkog pomoćnika, a sve iz razloga efikasnosti i rasterećivanja posla nosilaca javnotužilačke funkcije, opravdano je uvesti i tužilačke pomoćnike kao ustavnu kategoriju, ne kao nosioce javnotužilačke funkcije, nego kao važnu kategoriju lica unutar javnog tužilaštva koja vrši poslove krivičnog gonjenja u skraćenom krivičnom postupku.
9.Izmeniti član 164 Ustava, koji uređuje položaj, izbor isastav Državnog veća tužilaca, po istom principu kao u tački 5, koja se odnosi na Visoki savet sudstva.
Dakle, izmena ustavnog okvira mora da se kreće u pravcu isključivanja predstavnik azakonodavne i izvršne vlasti iz članstva i rada u Državnom veću tužilca. Trebalo bi ukinuti članstvo po funkciji u ovom organu za ministra nadležnog za pravosuđe i predsednika nadležnog odbora Narodne skupštine, jer ono predstavlja legalan vid upliva političkog uticaja u javnotužilačku organizaciju, kako prilikom izbora i prestanka funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, tako i prilikom odlučivanja o njihovim pravima i obavezama, napredovanju, dispciplinskoj odgovornosti, vrednovanju rada i dr.
10.Izmeniti čl. 165. Neprimereni uticaji politike treba da budu isključeni i davanjem širih ovlašćenja Državnom veću tužilaca tako što će biti ovlašćeno samostalno da vrši sve poslove iz svoje nadležnosti, da ne bude samo predlagač odluka, nego i donosilac, kao što npr. bira zamenike javnog tužioca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, tako da na osnovu ustava, zakona i podzakonskih akata odlučuje o kandidatima za prvi izbor za zamenika javnog tužioca. Postojeće rešenje je nekonzistentno, premda se zamenik javnog tužioca koji se prvi put bira na tu funkciju na relativno kratak mandatni period bira teže (Državno veće tužilaca ga samo predlaže, a Narodna skupština ga bira) od zamenika javnog tužioca koji se bira za trajno obavljanje funkcije (bira ga Državno veće tužilaca).
Izvor: Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije.