Ministarstvo pravde, u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom, u sklopu javne debate o promeni Ustava, pozvalo je strukovna udruženja i organizacije civilnog društva, ali i sve druge institucije i udruženja koja se bave ovom temom, da dostave svoje komentare i predloge kojima bi bile identifikovane ustavne odredbe koje bi trebalo izmeniti a odnose se na pravosuđe. Pozivu Ministarstva pravde do sada se odazvalo više od petnaest strukovnih udruženja, uključujući i Društvo sudija, organizacija građanskog društva, njihovih mreža, kao i Sindikat pravosuđa.
U okviru tog procesa, već su održana tri okrugla stola (21. jula, 7. septembra i 26. septembra 2017. godine – na temu Stručnost nosilaca pravosudnih funkcija i Pravosudna akademija, nadležnost saveta) i zakazana još tri do polovine novembra 2017. godine (13. oktobra u Nišu na temu Izbor i sastav saveta, 30. oktobra u Novom Sadu na temu Izvori prava – pitanje sudske prakse i 15. novembra u Beogradu na temu Mandat sudija – izbor, odgovornost i stručnost).
Ovaj proces, iako ga je Ministarstvo pravde tako označilo, do sada nije imao karakter javne debate. Na održanim okruglim stolovima učesnicima je samo pružena prilika da usmeno iznesu svoje već dostavljene pismene predloge mogućih izmena ustavnih odredaba koje uređuju položaj sudske vlasti i pravosuđa, bez mogućnosti da se otvori debata o ostalim iznetim predlozima.
Među pojedinim viđenjima nalaze se, između ostalih, i ona koja smatraju da principi podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti, koji su sadržani u članu 4. Ustava, predstavljaju u Republici Srbiji „najveći izazov u uspostavljanju uzajamnog balansa“ između tri grane vlasti, kao i predlozi za slabljenje principa nepremestivosti sudije, sužavanje sudijskog imuniteta, učešće predsednika Republike u postupku imenovanja sudija, uvođenje sudske prakse kao izvora prava, izjednačavanje stručnosti sudija kao neophodnog uslova za obavljanje sudijske funkcije sa Pravosudnom akademijom kao jednim od mogućih vidova obuke. Posebno su markantni predlozi za potpunu izmenu koncepta VSS, kako u smislu izmene sastava VSS (isključenje predsednika najvišeg suda iz članstva, izbor predsednik VSS iz reda nesudija, mogućnost da članovi VSS, osim profesora prava, budu i „istaknuti pravnici koji poseduju dokazana znanja i iskustvo u oblasti organizacije, funkcionisanja i reforme pravosuđa, a koje bi na predlog nadležnog skupštinskog odbora za pravosuđe birala Narodna skupština“), tako i za smanjenje broja članova VSS sa 11 na 10, funkcionisanje VSS sa „zlatnim glasom“ predsednika VSS; skraćenje mandata članova VSS sa pet na četiri godine; sužavanje nadležnosti VSS.
Svesno značaja ustavnog uređenja pravosuđa, koje predstavlja temelj za nezavisno i efektivno sudstvo i vladavinu prava, Društvo sudija Srbije i samo, u saradnji sa OEBSom i uz podršku Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Centra za pravosudna istraživanja – CEPRIS, Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Komiteta pravnika za ljudska prava – JUKOM i Beogradskog centra za ljudska prava, organizuje više javnih debata kako bi dalo priliku stručnoj javnosti, a posebno sudijama, da iznesu svoje stavove o ovom pitanju.
Imajući u vidu značaj ustavnog položaja pravosuđa, Društvo sudija koristi priliku da organizuju, tokom Godišnjeg savetovanje sudija u Vrnjačkoj Banji, debatu o ovoj strateški važnoj temi.
Debata će biti održana 6.10.2017. godine u 14:30 u zgradi suda u Vrnjačkoj Banji.
Izvor: Sajt Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije.