Skoro šesnaest hiljada nerešenih žalbi u Ustavnom sudu

Ustavni sud Srbije (USS) u ponedeljak dobija novog predsednika. Tog dana ističe trogodišnji mandat dosadašnjem predsedniku Dragiši Slijepčeviću, a na njegovo mesto dolazi sutkinja Vesna Ilić Prelić, koju će sačekati 15.799 nerešenih ustavnih žalbi.
Upitana da prokomentariše rad USS u mandatu odlazećeg predsednika, profesorka na Pravnom fakultetu Union Vesna Rakić Vodinelić kaže za Danas da ocena zavisi od toga koji se parametar meri.
– Efikasnost Ustavnog suda je, poput ostalih sudova u Srbiji, uglavnom loša, naročito kad su u pitanju ustavne žalbe. Posle izmena Zakona o Ustavnom sudu i ustanovljavanja Veća, kao i pošto je ustaljena praksa na osnovu prakse Evropskog suda za ljudska prava, u poslednjih nekoliko godina efikasnost je porasla, ali još uvek ne dovoljno – navodi Rakić Vodinelić.
S druge strane, ocenjuje ona, kvalitet rada Ustavnog suda koji se izražava sadržinom njegovih odluka je različit.
– Nisu sve odluke podjednako kvalitetne u pogledu argumentacije. Ova ocena je, možda, posledica toga koji je sudija u datim slučajevima bio izvestilac, jer se sudije Ustavnog suda veoma razlikuju po kvalifikacijama, prethodnom radnom iskustvu i po opštem obrazovanju – navodi sagovornica Danasa.
Osim što će morati da reši veliki broj ustavnih žalbi, USS će i u narednom periodu morati da se izbori sa uticajima koji dolaze sa strane. Naime, iako je Slijepčević nedavno, prilikom obeležavanja pola veka od osnivanja ovog suda, tvrdio da „nema nijedne političke stranke koja nije kritikovala odluke USS i to je dokaz da su te odluke lišene političkog mirisa i ukusa“, u delu javnosti godinama postoji bojazan da je USS i te kako podložan uticajima sa strane.
I Vesna Rakić Vodinelić smatra da je USS više neotporan nego što je otporan na vansudske uticaje.
– To se naročito dobro vidi po odlukama tog suda koje se donose u vreme za koje se razumno može pretpostaviti da će doći do zamene jedne političke partije ili grupacije drugom. Kao pragmatične navela bih odluke kojima se sud ograničio u nadležnosti da odluči o sudbini sudija koje nisu bile reizabrane, a onda, neposredno pre izbora 2012, počeo da donosi odluke o reintegraciji prethodno neizabranih sudija – objašnjava ona.
Slijepčević odbio Danas
Naš list je prethodnih dana uputio USS-u zahtev za razgovor sa predsednikom suda Dragišom Slijepčevićem, ali je on odbio da govori.
Sednice zatvorene za javnost
Odlazeći predsednik USS ostaće zapamćen i po zatvaranju sednica za javnost. Naime, nakon što je pre tri godine došao na mesto predsednika USS, Slijepčević je doneo zaključak kojim je javnost isključena sa sednica suda. Kako je tada propisano, sud će „održavati redovnu sednicu otvorenu za javnost samo u slučaju razmatranja predmeta koji, s obzirom na vrstu osporenog opšteg akta ili sporno ustavnopravno pitanje, imaju širi društveni značaj“, pri čemu sam sud odlučuje koje sednice imaju „širi društveni značaj“. „Po Zakonu o Ustavnom sudu, članu tri, rad Ustavnog suda je javan, a javnost se ostvaruje na način i u granicama koje su relativno precizno određene. Manipulisanje javnošću je nedopušteno“, ocenjuje Rakić Vodinelić.
Odlaganje za BIA
Zakonodavni Odbor Skupštine Srbije ipak je juče usvojio predlog da se zbog izbora zatraži odlaganje objavljivanja odluke USS o neustavnosti dela Zakona o BIA o tajnom praćenju komunikacija. Prethodno je Vladimir Cvijan odbio da potpiše tu odluku, pa je novoj sednici predsedavao predsednik parlamenta Nebojša Stefanović.