Na sajtu Narodne Skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu (u daljem tekstu: Predlog), čiji je predlagač Vlada Republike Srbije.
Prema stavu predlagača osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste preciziranje i dopuna pojedinih odredaba, u cilju njihovog efikasnijeg sprovođenja u praksi.
Izmene zakona predlažu se na osnovu inicijative Inspektorata za rad, u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, kao organa koji vrši nadzor nad primenom ovog zakona, a u cilju nesmetanog postupanja inspektora rada u okviru delokruga njihove nadležnosti.
Članom 1. Predloga dopunjuje se čl. 35. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017-OUS) tako što se dodaje novi stav koji propisuje da je poslodavac dužan da podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad.
Razlog za izmenu ove odredbe je prema stavu predlagača suzbijanje „rada na crno“ sa aspekta inspekcijskog nadzora. Naime, kako se navodi u obrazloženju Predloga česta je pojava da prilikom nadzora budu dati ugovori na kojima je datum zaključenja upravo dan vršenja nadzora, što ukazuje na to da se datum zaključenja ugovora o radu unosi na licu mesta tokom nadzora, a da prijava na obavezno osiguranje nije podneta, jer još nije protekao rok za podnošenje iste. Ukoliko poslodavac zaključi ugovore o radu koje je antidatirao sa zatečenim licima i izvrši prijavu na obavezno osiguranje, formalno-pravno taj poslodavac nije učinio prekršaj, te se protiv njega ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Članom 2. Predloga dopunjuje se član 55. Zakona o radu, tako što se dodaje novi stav koji propisuje da je poslodavac dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.
Ovo iz razloga što inspektori rada nisu bili u mogućnosti da utvrde postojanje prekovremenog rada. U praksi poslodavci vode evidenciju prisutnosti na radu, ali kako nemaju ovu obavezu propisanu zakonom, ne moraju istu dati inspektoru rada na uvid.
Prekovremeni rad koji se ne evidentira, po pravilu se i ne plaća zaposlenom, kako se navodi u obrazloženju Predloga.
Članom 3 Predloga dopunjuje se čl. 180. Zakona tako što se dodaje novi stav koji propisuje da se upozorenje dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.
Podsećamo, čl. 185. Zakona o radu koji nosi naziv Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu propisano je sledeće:
„Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.
Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku.
U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.
Zaposleni je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom u smislu člana 194. ovog zakona.“
Članom 4 Predloga vrši se izmena čl. 270. Zakona o radu propisuje se da će inspektor podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i u slučaju kada poslodavac odnosno direktor ili preduzetnik nije podneo jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje.
Članom 5 Predloga vrši se izmena čl. 272. na način da se daje mogućnost ministru da ovlasti drugo lice koje će odlučivati po žalbama na rešenja isnpektora rada.
Članom 6. Predloga u čl. 275 dodaje se nova tačka 6), tako da će kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara biti kažnjen se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 158).
Još jedno povećanje novčane kazne predviđeno je čl. 7. Predloga.
Članom 7. Predloga menja se član 276. Zakona o radu, tako što se povećava iznos novčane kazne za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, preduzetnika, odgovornog lica u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica, čime se omogućava izricanje kazne po osnovima navedenim u ovom članu, imajući u vidu da je odredbom člana 42. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, broj 36) propisano da inspektor protiv nadziranog subjekta neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno neće mu izdati prekršajni nalog kada najviši iznos zaprećene kazne za prekršaj ne prelazi 100.000 dinara. Ovim je izvršeno usklađivanje Zakona o radu sa navedenim odredbama zakona o inspekcijskom nadzoru i omogućeno sankcionisanje poslodavca za prekršaje propisane u članu 276. Zakona o radu.
Propisuje se kaznena odredba za poslodavca koji ne vodi dnevnu evidenciju zaposlenih o prekovremenom radu. Tačka 5) se briše iz razloga što je ista uređena dopunom člana 275. Zakona o radu.
Članom 8 Predloga predviđeno je dodavanje novog člana 276a kojim je propisano:
„Propuštanje propisanog roka za podnošenje jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje (član 35. stav 2), predstavlja prekršaj za koji se izriče novčana kazna propisana članom 31. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 44/14 – dr. zakon i 116/14).”
Izvor: Izvod iz obrazloženja Predloga preuzet sa sajta Narodne Skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs).
Izvor: Izvod iz Zakona preuzet iz programskog paketa „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com-a