Udruženje tužilaca Srbije pozdravilo je neka rešenja novog zakona usmerenog na efikasniju borbu protiv korupcije, poput formiranja posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije pri višim javnim tužilaštvima, ali smatraju da novi zakon ima i određene manjkavosti koje se mogu korigovati pre početka njegove primene, 1. marta ove godine.
Prema stavu tog strukovnog udruženja, na primer, odredbe Zakona po kojima ministri pravde i unutrašnjih poslova propisuju rokove, načine postupanja i službene komunikacije posebnih odeljenja viših tužilaštava i organizacionih jedinica policije moglo bi da ostavi prostor za mešanje izvršne vlasti u rad tužilaštva, kao posebnog državnog organa.
Ta ovlašćenja bi zato, kažu za Tanjug u Udruženju, trebalo Zakonom pripisati Republičkom javnom tužiocu.
Takođe, navode da bi bezbednosne provere, koje prema zakonskim odredbama sprovode MUP i BIA, trebalo da budu u nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije, kako bi se otklonile eventualne sumnje da može doći do političkog intervenisanja na tom planu.
Primedbu stavljaju i na to što je Državno veće tužilaca (DVT) isključeno iz postupka odabira kandidata za rad u posebnim odeljenjima tužilaštava, jer je, ističu, to telo jedino vlasno da proceni stručne kvalitete kandidata za posebna odeljenja pri tužilaštvima.
Udruženje tužilaca smatra takođe da tužioci koji će biti upućeni u posebna odeljenja treba da budu birani, na oglasu DVT-a za zamenike u višim javnim tužilaštvima, kako bi nakon isteka mandata u posebnim odeljenjima u njima nastavili svoj rad, umesto da budu vraćani u osnovna tužilaštva.
Smatraju, kako ističu, da je ovaj zakon potreban, ali i da bi ispravljanjem pomenutih odredbi, on bio u potpunosti usklađen sa evropskim standardima za borbu protiv korupcije.
Ministarstvu pravde nisu nepoznate ove zamerke i predlozi tužilaca, ali su za neke od njih, kako u Ministarstvu kažu za Tanjug, neophodne izmene Ustava.
A na tim izmenama je rad u toku, ističu u Ministarstvu.
Prema odredbama čl.13-24. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije (“Sl. glasnik RS”, br. 94/2016):
Nadležni organi za suzbijanje korupcije
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, izuzev krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležni su:
1) posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije;
2) Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije;
3) posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije.
Posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. ovog zakona, nadležna su viša javna tužilaštva u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu u kojima se obrazuju posebna odeljenja za suzbijanje korupcije.
Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Beogradu.
Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Kragujevcu.
Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Nišu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Nišu.
Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu za suzbijanje korupcije, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Novom Sadu.
Rukovođenje, upućivanje i koordinacija rada posebnih
odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije
Radom posebnog odeljenja višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije iz člana 13. ovog zakona, rukovodi rukovodilac odeljenja koga postavlja viši javni tužilac.
Rukovodilac odeljenja i zamenici javnog tužioca postavljaju se, raspoređuju, odnosno upućuju u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije iz reda zamenika javnih tužilaca.
Prilikom postavljenja rukovodioca odeljenja, odnosno raspoređivanja ili upućivanja zamenika javnih tužilaca u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije, vodi se računa o posedovanju potrebnih stručnih znanja i iskustava iz oblasti borbe protiv privrednog kriminala i suzbijanja krivičnih dela protiv službene dužnosti i korupcije.
Za postavljenje rukovodioca odeljenja, odnosno upućivanje zamenika javnih tužilaca u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije neophodna je saglasnost zamenika javnog tužioca u slučaju da se postavlja, odnosno upućuje iz javnog tužilaštva u kojem nije obrazovano posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.
Koordinaciju rada posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije vrši Tužilac.
U cilju koordinacije rada, Tužilac saziva sastanke, na kojima učestvuju svi rukovodioci posebnih odeljenja, najmanje jednom mesečno.
Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije
Policijske poslove u vezi sa krivičnim delima iz člana 13. ovog zakona obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije.
Organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije postupa po zahtevu nadležnog višeg javnog tužioca, u skladu sa zakonom.
U okviru organizacione jedinice nadležne za suzbijanje korupcije odrediće se po jedan policijski službenik kao koordinator svih nadležnih jedinica policije, radi postupanja po zahtevima nadležnog javnog tužioca iz člana 14. ovog zakona.
Rokovi, način postupanja i način službene komunikacije posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava i organizacione jedinice nadležne za suzbijanje korupcije uređuju se aktom koji zajedno donose ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za unutrašnje poslove.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove donosi akt kojim bliže uređuje rad i organizaciju organizacione jedinice nadležne za suzbijanje korupcije.
Mesna nadležnost viših sudova
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. ovog zakona u prvom stepenu, nadležni su viši sudovi u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, kao prvostepeni.
Viši sud u Beogradu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Beogradu.
Viši sud u Kraljevu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Kragujevcu.
Viši sud u Nišu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Nišu.
Viši sud u Novom Sadu, postupa u predmetima za područje Apelacionog suda u Novom Sadu.
Posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije
U Višim sudovima u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu obrazuju se posebna odeljenja za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 13. ovog zakona (u daljem tekstu: posebno odeljenje višeg suda za suzbijanje korupcije).
Radom posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije rukovodi predsednik tog odeljenja.
Predsednika posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije postavlja predsednik višeg suda iz reda sudija raspoređenih na rad u to odeljenje na vreme od četiri godine.
Sudije u posebno odeljenje višeg suda za suzbijanje korupcije raspoređuje predsednik višeg suda, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost.
Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Predsednik višeg suda bliže uređuje rad posebnog odeljenja višeg suda za suzbijanje korupcije.
Služba finanskijske forenzike
U Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava iz ovog zakona može se obrazovati služba finansijske forenzike.
Poslove službe finansijske forenzike obavljaju finansijski forenzičari.
Finansijski forenzičar je lice koje pomaže javnom tužiocu u analizi tokova novca i finansijskih transakcija u cilju krivičnog gonjenja.
Finansijski forenzičar je državni službenik koji poseduje posebna stručna znanja iz oblasti finansija, računovodstva, revizije, bankarskog, berzanskog i privrednog poslovanja, a koji je završio i specijalizovanu obuku u Pravosudnoj akademiji iz oblasti krivičnog prava.
Službenici za vezu
Poreska uprava – Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti, Državna revizorska institucija, Republički geodetski zavod, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke moraju da odrede najmanje jednog službenika za vezu, radi ostvarivanja saradnje i efikasnijeg dostavljanja podataka tih organa i organizacija Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnih odeljenja viših javnih tužilaštva za suzbijanje korupcije u cilju krivičnog gonjenja za krivična dela propisana ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na zahtev nadležnog javnog tužioca, službenici za vezu moraju biti određeni i u drugim organima i organizacijama.
U slučaju potrebe, službenici za vezu koji imaju status državnog službenika mogu biti privremeno premešteni u Tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.
U slučaju iz stava 3. ovog člana premeštaj se vrši na zahtev nadležnog javnog tužioca.
Privremeni premeštaj traje najduže tri godine.
Rešenje o privremenom premeštaju donosi organ iz koga se zaposleni upućuje, uz pismenu saglasnost zaposlenog i nadležnog javnog tužioca.
Udarne grupe
U Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim odeljenjima viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije mogu se formirati udarne grupe, sa ciljem da rade na otkrivanju i gonjenju krivičnih dela koja su predmet rada udarne grupe.
Udarna grupa se obrazuje odlukom Tužioca, odnosno odlukom nadležnog višeg javnog tužioca, po pribavljenoj saglasnosti Republičkog javnog tužioca.
Odlukom o obrazovanju uređuje se sastav udarne grupe, način rada, zadatak, period za koji se obrazuje i druga pitanja od značaja za rad udarne grupe.
Rukovođenje udarnom grupom
Udarnom grupom koja se obrazuje u Tužilaštvu za organizovani kriminal rukovodi Tužilac ili njegov zamenik.
Udarnom grupom koja se obrazuje u posebnom odeljenju višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije rukovodi javni tužilac, rukovodilac posebnog odeljenja ili zamenik javnog tužioca raspoređen u posebno odeljenje višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije.
Sastav udarne grupe
U sastav udarne grupe imenuju se članovi iz reda zaposlenih u državnim i drugim organima, zavisno od predmeta rada utvrđenog odlukom o obrazovanju udarne grupe.
Zaposleni iz stava 1. ovog člana mogu se imenovati u sastav udarne grupe samo uz njihovu saglasnost i saglasnost rukovodioca organa iz kojeg se imenuje zaposleni.
Zaposleni iz stava 1. ovog člana može biti potpuno ili delimično oslobođen obavljanja redovnog posla u državnom i drugom organu u kojem su zaposleni, na osnovu sporazuma nadležnog javnog tužioca i rukovodioca u državnom i drugom organu.
Obuka
Nosioci pravosudnih funkcija koji vrše funkciju u sudovima i javnim tužilaštvima, odnosno njihovim odeljenjima propisanim ovim zakonom, dužni su da pohađaju program stalne obuke koju sprovodi Pravosudna akademija.
Pripadnici policije koji obavljaju poslove i zadatke, u smislu ovog zakona, dužni su da pohađaju program stalne obuke koju sprovodi Pravosudna akademija u saradnji sa drugim institucijama.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft”–Redakcija Profi Sistema Com-a.
Izvor: Sajt Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.