Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog Zakona o elektronskoj upravi (u daljem tekstu: Predlog zakona), čiji je predlagač Vlada Republike Srbije.
U obrazloženju Predloga zakona se navodi da se razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji, i pored brojnih strateških dokumenata, odvija uglavnom stihijski, nestandardizovano i bez kontrole na centralnom (republičkom) nivou, što je posledica razvoja elektronske uprave prvenstveno po pojedinačnim republičkim, pokrajinskim organima i organizacijama ili onih koji su osnovani na nivou jedinica lokalne samouprave, bez prethodnog definisanja jedinstvenog sistema registara podataka, tehničkih zahteva interoperabilnosti i procedura postupanja sa podacima.
Najčešće su upravni postupci u kojima se odlučuje o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih i pravnih lica komplikovani, skupi i za posledicu imaju različit nivo sofisticiranosti elektronskih usluga, u zavisnosti od razumevanja i volje donosioca odluka. U pogledu niza pitanja, još uvek, postoji nesigurnost (npr. pojedini sudovi prihvataju elektronske podnesake u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, a neki odbijaju i tumače Zakon drugačije. Pojedine lokalne samouprave dozvoljavaju podnošenje zahteva bez elektronskog potpisivanja, a neke ne zbog nedostatka iskustva, kao npr. u domenu elektronskog upravljanja dokumentima. Isto tako, prisutan je i paralelizam, odnosno da sa „papirnim” postupanjem postoji i elektronsko, što je posledica uticaja brojnih faktora (npr. nedovoljna znanja i veštine onemogućavaju doslednu i pouzdanu primenu elektronskog upravljanja dokumentima).
Jedan od ključnih ciljeva Zakona o elektronskoj upravi je da se smanjenjem pravnih prepreka olakša elektronska komunikacija građana, pravnih lica i nevladinih organizacija sa organom uprave, kao i između organa uprave. Posebno je značajna komunikacija između domaće uprave i nacionalnih uprava drugih zemalja ili sa međunarodnim organizacijama. Suština je da se omoguće jednostavniji, otvoreniji, transparentniji, sigirniji, korisniji i efikasniji elektronski javni servisi. Uz to se preciznom regulacijom načina korišćenja informaciono-komunikacione infrastrukture, registara i softverskih rešenja u javnoj upravi olakšavaju komunikacije i postupanje između organa i između njih i institucija i građana.
– Sadržina Predloga zakona –
Predlogom zakona, u okviru glave „I OSNOVNE ODREDBE“, definišu se: predmet uređivanja, primena, odnos prema drugim zakonima, značenje pojedinih izraza. Zatim su definisana osnovna načela, a to su: načelo efikasnosti upravljanja opremom; načelo sigurnosti elektronske uprave i načelo zabrane diskriminacije. Propisana načela omogućiće efikasno i bezbedno upravljanje opremom u elektronskoj upravi, kao i jednak pristup uslugama elektronske uprave i ravnopravnost ostvarivanja prava svima, u skladu sa ovim zakonom. Usluge elektronske uprave pružaće se na način koji obezbeđuje pristup i korišćenje osobama sa invaliditetom bez tehničkih, audio-vizuelnih, semantičkih i jezičkih ograničenja.
Članom 1. definiše se predmet zakona:
„Ovim zakonom uređuje se obavljanje poslova uprave državnih organa i organizacija, organa i organizacija pokrajinske autonomije, organa i organizacija jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, posebnih organa preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organ) upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, odnosno uslovi za uspostavljanje, održavanje i korišćenje interoperabilnih informaciono-komunikacionih tehnologija organa (u daljem tekstu: elektronska uprava).
Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju i na druge poslove državnih organa kada postupaju u elektronskom obliku, ako drugim zakonom nije drugačije uređeno.“
Članom 2. definisana je primena odredaba ovog zakona, pa se navodi da je organ dužan da elektronski upravno postupa i elektronski komunicira u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, da se odredbe ovog zakona primenjuju i na elektronsku komunikaciju između organa i komunikaciju tih organa sa strankama u obavljanju poslova iz delokruga i nadležnosti državnih organa koji se ne odnose na upravno postupanje, ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno, a da izuzetno elektronsko upravno postupanje organa u skladu sa ovim zakonom ne obuhvata i postupanje sa aktima koji su, saglasno zakonu kojim se uređuje tajnost podataka, određeni kao tajna i označeni određenim stepenom tajnosti.
U glavi drugoj „INFRASTRUKTURA U ELEKTRONSKOJ UPRAVI“, predviđeno je uspostavljanje Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave koja omogućava prenos podataka između organa, a kojom upravlja nadležni organ. Takođe definisana je i Servisna magistrala organa preko koje se vrši razmena podataka i pristup registrima, a koja predstavlja centralizovanu softversko-hardversku platformu za integraciju i upravljanje elektronskim uslugama organa.
Narednim članovima uređuje se uspostavljanje i vođenje registara i evidencija u elektronskom obliku, korišćenje podataka iz osnovnih registara, zaštita podataka i dokumenata pri njihovom pribavljanju i ustupanju, uspostavljanje i vođenje jedinstvenih šifarnika, uspostavljanje i vođenje Metaregistra koji predstavlja jedinstven javni elektronski registar o svim elektronskim registrima uspostavljenim u Republici Srbiji, čiji sadržaj i način vođenja bliže uređuje Vlada. Pravo na elektronsku poštu (pravo na nalog elektronske pošte) je, takođe, definisano u ovom delu, kao i obaveza nadležnog organa da korisniku usluge elektronske uprave, nakon registracije, obezbedi korišćenje Jedinstvenog elektronskog sandučića.
Posebnim članom uređeno je softversko rešenje koje omogućava korišćenje usluga elektronske uprave, kao što su, između ostalog, vođenje registara i evidencija u elektronskom obliku, kao i automatsko evidentiranje dospelih podnesaka, formiranje dokumenta na unapred pripremljenom obrascu, upis zabeleške u dokument, evidenciju o kretanju dokumenta, elektronsko praćenje statusa dokumenta, elektronsko vođenje postupka u skladu sa propisanim rokovima, elektronsko potpisivanje i slanje dokumenata, dostavljanje dokumenta i automatsko evidentiranje dostavnice kao dela dokumenta i dr.
U narednim odredbama propisan je Portal eUprava – nacionalni veb portal eUprava kao jedinstvena pristupna tačka elektronskoj upravi organa; rad organa na ovom portalu, ovlašćena lica portala i njihove obaveze; plaćanje takse i usluge elektronske uprave na Portalu eUprava u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge; prava korisnika usluga elektronske uprave na Portalu eUprava.
U istom delu se uređuje ponovna upotreba podataka tj. korišćenje otvorenih podataka i/ili dokumenata organa od strane fizičkih ili pravnih lica za komercijalne i nekomercijalne svrhe drugačije od prvobitne za koju su bili izrađeni (zahtev za korišćenje podataka, naknade za ponovnu upotrebu podataka, licence za ponovnu upotrebu podataka). Propisano je i da Portal otvorenih podataka vodi i održava nadležni organ u smilsu ovog zakona, kao i da bliže uslove o uspostavljanju i načinu rada Portala otvorenih podataka, uključujući organizacione i tehničke standarde, uređuje Vlada. Uređena je i obaveza izrade veb prezentacije organa, sadržaj, izgled, tehnička rešenja i funkcionalnost veb prezentacije, odgovornost za objavljivanje, ažuriranje, tačnost i potpunost sadržaja kao i arhiviranje sadržaja o radu organa. U okviru ovog dela posebnim članom se utvrđuju i uslovi za uspostavljanje elektronske uprave (propisano je 20 uslova koji se moraju ispuniti).
Trećom glavom Predloga zakona uređuje se „ELEKTRONSKO UPRAVNO POSTUPANJE“ koje obuhvata: uspostavljanje elektronskog upravnog postupanja organa; uslove za pribavljanje i ustupanje podataka i elektronskih dokumenata; autentikaciju i autorizaciju korisnika, federaciju identiteta; obaveze organa u komunikaciji sa korisnicima usluge elektronske uprave. Uređeno je i pitanje elektronskog podneska i njegovog prijema; elektronsko dostavljanje i potvrda o elektronskoj dostavi, kao i adresa elektronske pošte organa u elektronskom upravnom postupanju.
Četvrtom glavom obuhvaćen je „NADZOR“ nad sprovođenjem zakona i na osnovu njega donetih propisa koji vrši ministarstvo nadležno za razvoj elektronske uprave.
Petom glavom predviđene su „KAZNENE ODREDBE“, odnosno prekršajna odgovornost glavnog administratora veb portala, administratora organa na veb portalu, odgovornog lica u organu koje je ovlašćeno za vođenje elektronskih registara i odgovornog lica u organu ukoliko postupaju suprotno određenim odredbama zakona.
„PRELAZNIM I ZAVRŠNIM ODREDBAMA“ propisani su rokovi za: donošenje podzakonskih akata (šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona); uspostavljanje Servisne magistrale organa za razmenu podataka iz registara; uspostavljanje registara i evidencija u elektronskom obliku; uspostavljanje Metaregistra; izradu softverskih rešenja; elektronsko upravno postupanje; prenos registara i naloga elektronske pošte na servere u Republici Srbiji; kao i odredbe o stupanju na snagu zakona.
– Zaključak –
Donošenjem Zakona o elektronskoj upravi obezbediće se da javna uprava korišćenjem postojećih resursa postigne bolje rezultate u upravnom postupanju u cilju kvalitetnijeg i efikasnijeg realizovanja prava i obaveza građana i pravnih lica; većeg stepena pravne sigurnosti; povećane transparentnosti rada organa javne uprave; potpunije zaštite javnog interesa; kvalitetnijeg utvrđivanja javne politike zasnovane na ažurnim i potpunim podacima i poboljšanog praćenja stanja u oblastima.
Ključni efekti, sa aspekta građana, postići će se: omogućavanjem bezbednog korišćenja širokog dijapazona savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija; smanjivanjem potrebe da sami pribavljaju dokaze u upravnim postupcima; olakšanom komunikacijom sa organima (u pogledu različitih saopštavanja i primanja izjava od strane organa).
Pravna sigurnost povećaće se kroz olakšano praćenje važećih propisa i povećanu pouzdanost podataka relevantnih za odlučivanje. Ovi pozitivni efekti biće omogućeni zahvaljujući definisanju svrhe, misije, vizije, strategije i operative elektronske uprave; sistemskom pristupu elektronskoj upravi na svim nivoima (centralnim, teritorijalno ili funkcionalno decentralizovanim ili dekoncentrisanim); uspostavljenoj standardizaciji softvera, opreme, registara, i procedura; kontroli rada i primene utvrđenih standarda; boljoj koordinaciji organa javne uprave; razmeni informacija; kvalitetnijem planiranju i funkcionalnijim odnosima sa drugim organima, organizacijama i institucijama.
Imajući u vidu domašaj uprave, uvođenje elektronske uprave i regulisanje ove oblasti uticaće na sve segmente društva.
Izvor: Izvod iz obrazloženja Predloga zakona preuzet sa sajta Narodne Skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)