Apelacioni sud u Beogradu doneo je dana 14.12.2017.godine prvu pravosnažnu presudu po kojoj banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita, odnosno proviziju za obradu kredita.
Radi se dakle o jednokratnom trošku koji banke naplaćuju prilikom odobrenja kredita, odbijajući ga u određenom procentualnom iznosu od iznosa odobrenog kredita.
„Ovo je prva pravosnažna (konačna) presuda po tom osnovu doneta od strane Apelacionog suda u Beogradu.
Pre toga su donete dve identične na Višem sudu u Somboru“.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu je, između ostalog, utvrđeno da je ništava odredba ugovora kojom je ugovorena ova naknada, a koja je suprotna članu Zakona o obligacionim odnosima, koji definiše kamatu kao jedinu cenu kredita.
Prema odredbama čl.1065-1068. Zakona o obligacionim odnosima:
Ugovor o kreditu
Pojam
Član 1065
Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom.
Forma i sadržina
Član 1066
(1) Ugovor o kreditu mora biti zaključen u pismenoj formi.
(2) Ugovorom o kreditu utvrđuje se iznos, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita.
Otkaz davaoca kredita
Član 1067
(1) Ugovor o kreditu banka može otkazati pre isteka ugovorenog roka ako je kredit korišćen u suprotnosti sa njegovom namenom.
(2) Ugovor o kreditu banka može otkazati pre isteka ugovorenog roka i u slučaju insolventnosti korisnika čak i kad nije utvrđena sudskom odlukom, u slučaju prestanka pravnog lica ili smrti korisnika, ako bi u tim slučajevima davalac kredita došao u bitno nepovoljniji položaj.
Odustajanje od ugovora i vraćanje kredita pre roka
Član 1068
(1) Korisnik kredita može odustati od ugovora pre nego što je počeo koristiti kredit.
(2) Korisnik kredita može vratiti kredit i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan o tome unapred obavestiti banku.
(3) U oba slučaja korisnik kredita dužan je naknaditi štetu ukoliko ju je davalac kredita pretrpeo.
(4) U slučaju vraćanja kredita pre određenog roka, banka ne može da zaračuna kamatu za vreme od dana vraćanja kredita do dana kada je po ugovoru trebalo da bude vraćen.
U navedenoj presudi Apelacionog suda se navodi da nije jasno na koje stvarne troškove se odnosi naplata ove provizije, ni da li ih stvarno ima, obzirom da je banka sve svoje troškove morala već da ukalkuliše u kamatu, kao cenu prodatog novca, objašnjava on.
Imajući u vidu navedeni stav suda, pravo na povraćaj imaju svi korisnici kredita koji su platili proviziju za obradu kredita, bez obzir na to da li je reč o fizičkim ili pravnim licima. Svi tipovi kredita (stambeni, keš, potrošački, auto, biznis, privreda, krediti za adaptaciju itd), kao i krediti koji su isplaćeni u bilo kojoj valuti (dinarski, evro i švajcarski franak).
Pravo na povraćaj se ostvaruje tužbom, nema zastare za ove postupke, tako da mogu da tuže svi koji su unazad 15 godina, od kada strane banke posluju u Srbiji, podigli neki od kredita. Takođe, bez obzira na to da li je kredit otplaćen ili je još uvek u otplati.
Značajno je napomenuti da je i Narodna banka Srbije nedavno poslala dopis svim bankama u kom ih upozorava da trošak obrade kredita ne mogu da naplaćuju u procentualnom iznosu, te da on ne sme da bude zamena za prenisko određenu kamatnu stopu, a čime se klijenti dovode u neravnopravan položaj.
U tom dopisu Narodna banka Srbije potvrđuje da je naplata ovih troškova u procentualnom iznosu od odobrenog kredita nezakonita, gde u poslednjem pasusu dopisa kaže: “Molimo vas da u narednom periodu razmotrite potrebu usklađivanja unutrašnjih akata kojima se uređuju naknade i troškovi kako bi ste u tom smislu obezbedili zaključivanje i primenu ugovora o kreditima u skladu sa propisima…”, što je jasna potvrda tvrdnje da dosadašnja praksa banaka o naplati ovih troškova nije bila u skladu sa propisima, čim je treba uskladiti!
Značajno je istaći da:
-Svi korisnici kredita mogu da tuže, bez obzira da li je kredit u evrima, dinaraima ili kojoj drugoj valuti;
-Svi tipovi kredita, potrošački, stambeni, overdraft, okvirni, keš, poljoprivredni, biznis itd…
-Moze se podneti tuzba bez obzira na to da li je kredit otplaćen ili je aktivan;
-Osim ove, može se tužiti i za druge provizije: praćenje kredita, prevremena otplata, aneksiranje ugovora.
Takođe, u presudi Apelacionog suda utvrđeno je da:
“Do sticanja nesrazmerne imovinske koristi banke-davaoci kredita, može doći u slučaju ugovorom ustanovljenog važećeg kursa obračunske valute od njene stvarne vrednosti. Naime, odredbom čl.395. ZOO, propisano je da se novčane obaveze koje glase na plaćanj u nekoj stranoj valuti, mogu ispuniti u domaćem novcu, po kursku koji važi u trenutku plaćanja obaveze…Bitno je utvrditi bilo koji tržišno određeni kurs preračuna obračunske valute.”
Dakle, nedopušteno je ugovaranje većeg kursa obračunske valute od tržišno određenog najvišeg kursa njene vrednosti. U suprotnom, u tom slučaju se ugovorna odredba o opredeljenom tržišnom nerealnom kursu obračunske valute mora sudski sankcionisati, utvrđivanjem njene ništavosti.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programskog paketa “Propis Soft”–Redakcija Profi Sistema Com-a.