Presuda Apelacionog suda u Beogradu od 14.12.2017. godine, kojom se naplata naknade troškova obrade kredita od strane banke oglašava ništavom i nalaže tuženoj banci da primlјeni iznos na ime ove naknade vrati korisniku kredita, izazvala je veliko interesovanje kako među klijentima banaka tako i među predstavnicima stručne javnosti i medija koji su se ovim povodom tokom dana u velikom broju obraćali svojim poslovnim bankama i Udruženju banaka Srbije, s čim u vezi ovo Udruženje izdaje sledeće:
S A O P Š T E Nј E
Ništavost odredbe ugovora o kreditu o naplati naknade troškova za obradu kredita, prema dostupnom tekstu, utvrđena je samo u tom jednom konkretnom slučaju koji se ne primenjuje na sve ostale slične slučajeve. Rečeno potvrđuje i pravosnažna presuda Višeg suda u Jagodini od 05.12.2017. godine u istovrsnom predmetu spora koja presuđuje nešto potpuno suprotno i potvrđuje pravo banke na naplatu naknade ovih troškova.
Odredbe zakona kod propisivanja prava banke na naplatu ovih troškova su jasne. Prema dostupnom tekstu obrazloženja presude, osnov za ništavost predmetne odredbe ugovora nađen je u članu 1065. Zakona o obligacionim odnosima koji uređuje pitanje pojma ugovora o kreditu i u tom kontekstu navodi kamatu. Međutim, već u članu 1066. istog zakona, stav 2 propisuje sadržaj ugovora o kreditu i to njegov iznos, uslove davanja, korišćenja i vraćanja kredita. Očito je da se ovde predmetnom presudom stvara pravna nesigurnost kod rešavanja ovih slučajeva, stvara negativna klima prema bankama i podstiču nerealna očekivanja. Sve ovde navedeno bi moglo da ima za posledicu značajan negativan uticaj na stanje finansijske stabilnosti a time i privredni razvoj zemlјe ukoliko se gore opisani stav prihvati kao obavezujući za sve slučajeve istog tipa.
Poseban segment ovog pitanja jeste osporavanje prava bankama da naknadu svojih troškova opredele procentualno od visine odobrenog kredita. Ovakvo, procentualno, odmeravanje troškova ničim nije zabranjeno u našoj zemlјi, zasnovano je na uporednoj praksi zemalјa regiona i Evrope i primenjuje se u domaćoj bankarskoj praksi duži niz decenija.
Od strane Udruženja banaka Srbije iznet je i stav da su svi uslovi odobravanja kredita banaka eksplicitno definisani ugovorom o kreditu, te da banke u svojim kreditnim aktivnostima ni na koji način ne krše zakone koji tu oblast regulišu, naime Zakon o bankama (član 43 Kamate i naknade) i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga (član 19 Ugovor o kreditu). On je ujedno razjasnio i dilemu koja je nastala u vezi sa članovima 1065 i 1066 Zakona o obligacionim odnosima zbog sporne odluke suda u korist klijenta banke, kao i u vezi sa zlonamernim tumačenjem dopisa Narodne banke Srbije od 05.07.2017, u kome je NBS isključivo iznela predlog da se način naplate naknada u svim bankama standardizuje, ako je moguće, a nipošto nije naredila niti propisala da se ta naplata zabranjuje.
Osim toga, navodi se da postoje i pravosnažne presude po istovetnom pitanju dosuđene u korist banaka (konkretno, Privrednog apelacionog suda u Beogradu: Pž 2603/2013 od 25.09.2013. i Višeg suda u Jagodini od 05.12.2017), koje, međutim, niko ne ističe niti obelodanjuje iako vrlo jasno izlažu suštinu stvari: “Drugostepeni sud ne prihvata tezu žalioca da banka prilikom zaključenja ugovora o kreditu sa korisnikom isključivo ima prava da ugovara ugovornu kamatu kao cenu plasiranih novčanih sredstava. Ovo stoga što ugovorna kamata upravo i predstavlja prihod od plasmana, ali njeno ugovaranje ne obuhvata i obračunate troškove poslovanja, te se isti mogu i samostalno ugovoriti”. (Sudska praksa privrednih sudova – Bilten br. 4/2013).
Dakle, stav navedenog udruženja je da je naplaćivanje naknada za obradu kredita u skladu, osim sa domaćom regulativom, i sa direktivama Evropske unije koje regulišu funkcionisanje finansijskog sistema, odnosno sa međunarodnom praksom zemalјa u regionu i celoj Evropi, što je potkrepljeno i uporednom analizom troškova naknade koju, uglavnom procentualno, naplaćuju sve susedne zemlje. Stav je da nema apsolutno nikakve zakonske prepreke da banke nastave da posluju kao i do sada, u skladu sa regulativom koja nedvosmisleno i jasno definiše uslove bankarskog i kreditnog poslovanja, uprkos zlonamernim nastojanjima da se prikaže drugačije, a građani dovedu u zabludu.
Izvor: Satj Udruženja banaka Srbije.