Ministarka pravde u Vladi Republike Srbije izjavila je da sudski postupci traju sve kraće, što potvrđuje podatak da je Srbija danas deseta zemlja po broju predstavki u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, dok je pre nekoliko godina bila među prvih pet. Ministarka je istakla da to pokazuje da se nešto menja, ali i ocenila da dužina trajanja sudskih postupaka još nije zadovoljavajuća.
Ona je navela da najveći broj predstavki koje se nalaze u Strazburu neće biti uzet u razmatranje zato što stranke nisu iskoristile sva sredstva koje im je domaće zakonodavstvo omogućilo da ubrzaju svoje postupke.
Takođe je navedeno, da je pre tri godine Uveden Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je omogućio strankama da utiču na ubrzanje postupaka, ali to nije jedini način, jer veliki deo sudeće materije izmesten iz sudova i omogućeno je javnim beležnicima i izvršiteljima da to preuzmu.
Inače, prema odredbama čl.2-4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2015):
Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka).
Javni tužilac kao stranka u krivičnom postupku nema pravo na suđenje u razumnom roku.
Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku jesu:
1) prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor);
2) žalba;
3) zahtev za pravično zadovoljenje.
Stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Oni su hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.
Pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.
Govoreći o implementaciji doživotne robije u krivični zakonik, ministarka je najavila da će resorno ministarstvo u narednih mesec dana završiti rad na tome.
Prema njenim rečima, ovde nije samo reč o uvođenju doživotne kazne zatvora kao najteže krivične sankcije za najteža krivična dela, koja će biti predviđena pre svega za ubistva dece, već i o pooštravanju kaznene politike.
Utvrđeno je da postoji veliki jaz između propisanih kazni i sudske politike, ukazala je ona i podvukla da taj jaz treba smanjiti.
Praksa, kako je naglasila, treba da odgovara društvenim okolnostima i upravo ona krivična dela koja najviše pogađaju naše društvo treba da budu strogo kažnjena.
Takođe, cilj je onemogućiti dalje vršenje tih krivičnih dela i delovati preventivno na svakog novog počinioca, dodala je ona.
U tom cilju, pooštrene su kazne za višestruke povratnike koje će biti 50 ili 70 odsto veće od propisane maksimalne, zaključila je ministarka.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs).