Dana 08.03.2019. godine, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dostavilo je Sindikatu pravosuđa Srbije Predlog posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, kao i Predlog uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, da se Sindikat izjasni.
Sindikat pravosuđa Srbije uputio je primedbe na oba teksta.
Bez obzira na to što je navedeno da se predložene izmene ugrade u tekst Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i dostave Vladi na izjašnjavanje, zakazan je novi sastanak u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, koji će se održati u petak, 15.03.2019. godine.
Prema navodima Sindikata, za sada su ovo mirovni pregovori , a da li će to i ostati, saznaće u petak.
U Premedbama na Predlog Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, Sindkat pravosuđa Srbije je naveo sledeće:
Pre svega, da smatraju da tekst predloga Posebnog kolektivnog ugovora, čak i da je usaglašen, a nije, ne bi trebalo slati na mišljenje Vladi dok se ne postigne detaljan dogovor sa Ministarstvom pravde po pitanju zaposlenih na određeno vreme i nameštenika, jer:
– Ako se PKU potpiše pre razrešenja ovog pitanja, neće više biti ovakve prilike za rešenje tih pitanja, izuzev štrajka.
– Navodeći dalje primedbe, Sindikat navodi da u sadašnjem tekstu, jedina odredba koja se odnosi i na nameštenike, jeste član 38. koja će, kao i do sada, zavisiti od rukovodilaca koji izbegavaju da daju pismene naloge i posledično rešenja za dodatno opterećenje ( 4% ili 8%), a ne postoji nijedan institut osim tužbe koji ih može privoleti da ovu odredbu korektno ispoštuju, a zna se koliko traje postupak po tužbii.
– Dodatak na opterećenost isključuje pravo na prekovremeni rad i obrnuto.
Dalje:
Predlaže da član 1. stav 1. ostane. „Ovaj kolektivni ugovor (u daljem tekstu Ugovor) zaključuje Vlada Republike Srbije i sindikati u ime zaposlenih koji su članovi reprezentativnih sindikata, potpisnika ovog Ugovora.“
Reprezentativnost sindikata, kao i plaćeno odsustvo predstavnika sindikata, utvrđuje se isključivo na osnovu broja članova sindikata, a ne broja zaposlenih. Shodno tome, logično je da i kolektivni ugovor koji potpisuje reprezentativni sindikat važi isključivo za članove sindikata.
Sindikat predlaže i da član 3. stav 3. (precrtan je i bio bi stav 2) – ostane. „Ukoliko poslodavac donese odluku o proširenom dejstvu ovog Ugovora, obavezan je da na ime posebnog doprinosa za solidarnost uplati na račun reprezentativnog sindikata 1% od platnog fonda državnog organa predviđenog Budžetom.“
Ovaj predlog bio bi adekvatna zamena za to ako bi Vlada odbila da prihvati predlog iz člana 1. stav 1. da kolektivni ugovor važi samo za članove sindikata.
Sindikat nije ovlašćen da pregovara u ime zaposlenih koji nisu članovi sindikata. Ukoliko bi bila nametnuta „solidarna taksa“ zaposlenima koji nisu članovi, oni kao takvi ne bi imali pravo da odlučuju o trošenju tog novca. Ukoliko bi Vlada platila „taksu solidarnosti“ utvrdili bismo zajedničko učešće i način u trošenju tog novca, na primer, za obavezne preventivne preglede zaposlenih, iako već postoji zakonska naredba koja važi jednako za Vladu – ovšlašćenog nam poslodavca, kao i druge poslodavce, ali se ne poštuje. Nedostatak novca ne umanjuje pravo i zato je obaveza ministra finansija prema mišljenju Sindikata, da planira i preraspodeli postojeća sredstva pravednije, ali ne na način da neko dobije sve, a neko ništa ili mrvice.
Sindikat ističe da u članu 38. stav 1. – mora da stoji :
„Poslodavac JE OBAVEZAN da izda pismeni nalog zaposlenom da radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta …“ Obaveza se mora ispuniti zato što se rukovodioci pravdaju da pismene naloge ne donose jer u opisu poslova radnog mesta stoji „i sve ostalo što ti pretpostavljeni naloži.
Član 39. stav 5. – koji se odnosi na isplatu prekovremenih sati dogovoren je sa povećanjem, a nije uneto, pa bi trebalo da stoji: „Zaposlenom kome zbog prirode poslova radnog mesta ne bude omogućeno da u toku narednog meseca iskoristi slobodne sate, za svaki sat prekovremenog rada isplatiće se vrednost sata osnovne plate zaposlenog uvećano za 28,6%.“
Ovo zbog toga što zakon već predviđa vrednost od 26% ,a kolektivnim ugovorom se, po pravilu, ugovaraju povoljnije odredbe, pa ako nisu povoljnije besmsleno je i da stoje u kolektivnom ugovoru. Osim toga, predložen je veći procenat radi ujednačavanja sa zaposlenima u policiji jer imamo istog poslodavca.
Član 41. – Potrebno je ujednačiti procenat za rad na terenu, jer u PKU stoji 3%, i nije u saglasnosti sa uredbom, gde stoji 5%.
Član 44. stav 1. – odredbe koje se odnosi na naknadu za ishranu u toku rada (topli obrok), nedefinisane su i član bi trebalo da glasi:
„Zaposleni ima pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način, mesečno u iznosu od –% od prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike ili ___ dinara.“
Zakonska naredba je da je poslodavac obavezan, a njegova obaveza znači pravo da je u obavezi da nadoknadi troškove za ishranu u toku rada.
Međutim, prema članu 105. stav 3. Zakona o radu ovo nije trošak nego primanje.
Osim toga, donet je i pravilnik o izgledu platne liste koji je doneo ministar za rad.
Sindikat zahteva da Vlada odredi visinu prava na tu naknadu u iznosu od___ dinar, ali iznos mora da stoji na platnoj listi. Jer, ako ne postoji, krši se zakon. Ili da se obezbedi ishrana na drugi način.
Zakon o platama državnih službenika i nameštenika dozvoljava da se kolektivnim ugovorom utvrde i druga primanja prema opštim propisima o radu. Opšti propis jeste Zakon o radu, a član 105. stav 3. Zakona o radu određuje da se pod zaradom smatraju i primanja koja se odnose na naknadu za ishranu u toku rada, pa u stvarnosti predstavlja primanje, a ne trošak, jer se na istu plaćaju porezi i doprinosi. Dakle, ne postoji smetnja da se utvrdi ovo pravo u kolektivnom ugovoru, jer Zakon o radu upućuje na to da se visina te naknade konkretizuje baš kolektivnim ugovorom.
Član 45. stav 1. – koji se odnosi na regres za korišćenje godišnjeg odmora, takođe je na isti način nedefinisan i morao bi da bude precizniji i to da glasi:
„Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, mesečno najmanje u visini 1/12 prosečne mesečne zarade sa porezima i doprinosima u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za predhodnu godinu.“
Obrazloženje isto kao i za prethodni član o predlogu za topli obrok. Sindikat smatra da ako bi se od zarade odbio deo iznosa na osnovu ove dve naknade, dobili bismo poražavajući podatak da zaposleni u državnim organima rade za platu ispod minimalne.
S tim u vezi, Sindikat smatra de je licemerno ostaviti u „usaglašenom“ tekstu kolektivnog ugovora predloge Sindiakta o toplom obroku i regresu, a nakon toga to ne predložiti kao izmenu u dostavljenoj Uredbi.
Prema predlogu Sindikata, iznos otpremnine- Član 56. stav 1. da u predlogu kolektivnog ugovora treba usaglasiti sa predloženom izmenom Uredbe. U ugovoru stoji „trećina“ a u uredbi polovina plate.
Sindikat je zamolio da se sve prethodno u Predlogu posebnog kolektivnog ugovora za državne organe uskladi sa njihovim primedbama i da se takav predlog dostavi Vladi Srbije. Od Vlade očekuju, pre svega, da se ponaša u skladu sa zakonom, da ih ne diskriminiše kao do sada, kao i da im dostavi obrazložena mišljenja o tome.
Izvor: Sajt Sindikata pravosuđa Srbije (www.sind-prav.org.rs).