Prema saopštenju ministarke pravde, posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za prvih godinu dana primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije postupala su po krivičnim prijavama podnetim protiv 10.684 lica, pri čemu je optuženo 681 lice.
Ministarka je naglasila da je za prvih godinu dana primene novih zakonskih rešenja doneto 448 presuda, od čega su 444 osuđujuće, a većinu presuda prate zatvorske kazne.
Prema njenim navodima, ima i visokorangiranih lica protiv kojih se vode postupci, pa tako u ovim posebnim odeljenjima imamo i postupke protiv direktora Uprave za agrarna plaćanje i zamenika direktora Saobraćajnog instituta CIP, a sve za krivična dela primanje mita, naglasila je ministarka i dodala da je najveći iskorak, činjen usvajanjem i primenom novog zakona, uspostavljanje unapređene saradnje između nadležnih organa i institucija.
Ona je ukazala da danas postoji razvijena mreža oficira za vezu iz 13 relevantnih institucija i da je svako od njih prošao specijalizovanu obuku, pa tako, organi krivičnog gonjenja neuporedivo lakše i brže dolaze do potrebnih podataka, informacija i razjašnjenja.
Za vreme primene ovog zakona, osnovano je pet, a realizovane su tri udarne grupe, rekla je ministarka i kao dobar primer istakla rezultate udarne grupe Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, čiji je rad doveo do pokretanja krivičnog postupka protiv 80 osumnjičenih.
Takođe, ministarka je ukazala da po prvi put, u našim sudovima i tužilaštvima postoji mogućnost angažovanja finansijskih forenzičara, koji imaju značajnu ulogu u procesuiranju predmeta korupcije, pranja novca i finansijkog kriminala uopšte.
Ministarka je rekla da je, uz veliku pomoć projekta „Prevencija i borba protiv korupcije“, koji finansira EU, više od 300 sudija, tužilaca i policajaca prošlo stručnu obuku, kao i da je partner u sprovođenju tih obuka bilo i Ministarstvo pravde SAD.
Ministar unutrašnjih poslova istakao je da je Ministarstvo pravde poslednjih nekoliko godina pokazalo zbog čega Srbija ne samo u našem regionu, već zaista može da se meri sa ozbiljnim državama EU.
Takođe, ministar policije je ukazao da se pokazala i borba u redovima policije, tužilaštva i sudova, da korupcija u tim redovima neće ostati netaknuta, jer, kako je naglasio, naročito institucije koje se bore protiv korupcije moraju građanima da pokažu da su one čiste, da su ti ljudi apsolutno ispravni i da mogu da budu predvodnici te borbe.
,,Misija OEBS-a će nastaviti da unapređuje kapacitete sudija, javnih tužilaca, policijskih službenika u oblasti istraživanja, vođenja optužnica, izricanja presuda u domenu privrednog kriminala i korupcije”, rekao je Oricio i istakao spremnost OEBS-a da organizuje visokokvalitetne obuke na temu mogućih izazova tokom sprovođenja tog značajnog zakona.
Na Antikorupcijskom forumu o primeni Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije u Nišu, učesnicima su se obratili i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, direktor Pravosudne akademije i zamenik Republičkog javnog tužioca.
Odredbama čl.2-4. i čl.13. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije (“Sl. glasnik RS”, br. 94/2016 i 87/2018 – dr. zakon), propisana su krivična dela na koje se ovaj zakon primenjuje, kao državni organi nadležni za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
Krivična dela na koje se zakon primenjuje
Ovaj zakon se primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:
1) krivična dela organizovanog kriminala;
2) krivično delo ubistvo predstavnika najviših državnih organa (član 310. Krivičnog zakonika) i krivično delo oružane pobune (član 311. Krivičnog zakonika);
3) krivična dela protiv službene dužnosti (čl. 359. i čl. 361. do 368. Krivičnog zakonika) i krivično delo davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem (član 156. Krivičnog zakonika);
4) krivična dela protiv privrede (čl. 223, 223a, 224, 224a, 227, 228, 228a, 229, 230, 231, 232, 232a, 233, člana 235. stav 4, čl. 236. i 245. Krivičnog zakonika);
5) krivično delo terorizam (član 391. Krivičnog zakonika), krivično delo javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela (član 391a Krivičnog zakonika), krivično delo vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela (član 391b Krivičnog zakonika), krivično delo upotreba smrtonosne naprave (član 391v Krivičnog zakonika), krivično delo uništenje i oštećenje nuklearnog objekta (član 391g Krivičnog zakonika), krivično delo finansiranje terorizma (član 393. Krivičnog zakonika) i krivično delo terorističko udruživanje (član 393a Krivičnog zakonika);
6) krivična dela protiv državnih organa (član 322. st. 3. i 4. i član 323. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika) i krivična dela protiv pravosuđa (čl. 333. i 335, član 336. st. 1, 2. i 4. i čl. 336b, 337. i 339. Krivičnog zakonika), ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) do 5) ovog člana.
Krivična dela za koja postupaju državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala i terorizma
Krivična dela za koja postupaju državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala i terorizma su:
1) krivična dela iz člana 2. tač. 1), 2) i 5) ovog zakona;
2) krivičnih dela protiv službene dužnosti (čl. 359, 366, 367. i 368. Krivičnog zakonika), kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca;
3) krivična dela iz člana 2. tačka 4) ovog zakona ako vrednost imovinske koristi prelazi 200.000.000 dinara, odnosno ako vrednost javne nabavke prelazi 800.000.000 dinara;
4) krivična dela iz člana 2. tačka 6) ovog zakona ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) do 3) ovog člana;
5) krivično delo pranja novca (član 245. Krivičnog zakonika) u slučaju ako imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela iz tač. 1) do 4) ovog člana.
Državni organi nadležni za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala i terorizma
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležni su:
1) Tužilaštvo za organizovani kriminal;
2) Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje organizovanog kriminala;
3) Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal;
4) Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal;
5) Posebna pritvorska jedinica Okružnog zatvora u Beogradu.
Nadležni organi za suzbijanje korupcije
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, izuzev krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležni su:
1) posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije;
2) Ministarstvo unutrašnjih poslova – organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije;
3) posebna odeljenja viših sudova za suzbijanje korupcije.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.mpravde.gov.rs).