Ugovorna kazna

Ugovorna kazna propisana je odredbama čl. 270-276. Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja).

Opšta pravila

 (1) Poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu određeni novčani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).

(2) Ako što drugo ne proizlazi iz ugovora, smatra se da je kazna ugovorena za slučaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem.

(3) Ugovorna kazna ne može biti ugovorena za novčane obaveze.

Ugovorna kazna je vrednost koju određuju ugovoren strane i to unapred, a koju poverilac ima pravo da zahteva od dužnika u dva slučaja:

1. ako dužnik ne ispuni svoju obavezu;

2. ako zadocni sa njenim ispunjenjem.

Prema navedenim odredbama, ugovorna kazna predstavlja unapred određeni iznos štete, koja se ima nadoknaditi u slučaju da ugovorena obaveza ne bude nikako ili ne bude uredno ispunjena, bez obzira da li je i kada je šteta nastala za stranku koja je ostala verna ugovoru.

Ona može biti u novčanom iznosu ili neka druga materijalna korist.

Treba istaći da se dužnik može osloboditi ugovorne kazne ako je neispunjenje ili neuredno ispunjenje nastalo usled uzroka za koji dužnik nije odgovoran.

Poverilac ne gubi pravo na ugovornu kaznu zbog neispunjenja obaveza, pristankom na raskid ugovora, izuzev ako se nije izričito odrekao.

Zakon je isključiv da se ugovorna kazna ne može ugovoriti za novčane obaveze.

Način određivanja

 (1) Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahođenju u jednom ukupnom iznosu, u procentu, ili za svaki dan zadocnjenja, ili na koji drugi način.

(2) Ona mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na čije se ispunjenje odnosi.

Zakon daje mogućnost određivanja visine ugovorne kazne između stranaka u iznosu kako se one saglase, pri čemu to može biti ukupan iznos, procenat, ali i na neki drugi način.

Akcesornost

 (1) Sporazum o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveze na čije se obezbeđenje on odnosi.

(2) Sporazum gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja došlo iz uzroka za koji dužnik ne odgovara.

Kako je već navedeno, ugovorna kazna predstavlja sredstvo obezbeđenja izvršenja ugovora, pa se ona može ugovoriti za slučaj neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju ugovora. Logično je da takva saglasnost stranaka, konsenzus gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja došlo usled uzroka za koji dužnik ne odgovara, te je sud dužan da u pogledu utvrđenja prava na ugovornu kaznu utvrđuje postojanje krivice za neizvršenje odnosno zadocnjenje u izvršenju ugovora.

Poveriočeva prava

 (1) Kad je kazna ugovorena za slučaj neispunjenja obaveze, poverilac može zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu.

(2) On gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako je zatražio isplatu ugovorne kazne.

(3) Kad je kazna ugovorena za slučaj neispunjenja, dužnik nema pravo da isplati ugovornu kaznu i odustane od ugovora, izuzev ako je to bila namera ugovarača kad su kaznu ugovorili.

(4) Kad je kazna ugovorena za slučaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu.

(5) Poverilac ne može zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja saopštio dužniku da zadržava svoje pravo na ugovornu kaznu.

Poveriočeva prava se međusobno isključuju ukoliko je kazna ugovorena za slučaj neispunjenja obaveze. Dakle, poverilac gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako je zatražio isplatu ugovorne kazne.

Međutim, ako je ugovorna kazna ugovorena za slučaj zadocnjenja, onda poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu. U slučaju prijema ispunjenja obaveze, poverilac mora bez odlaganja da saopšti dužniku da zadržava pravo na ugovornu kaznu.

Saopštenje o zadržavanju prava na ugovornu kaznu može se dati i usmeno ako stranke nisu ugovorile da se ta izjava može dati samo u određenoj formi.  

Smanjenje iznosa ugovorne kazne

Sud će na zahtev dužnika smanjiti iznos ugovorne kazne ako nađe da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta obaveze.

Ugovorna kazna i naknada štete

 (1) Poverilac ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad njen iznos premaša visinu štete koju je pretrpeo, kao i kad nije pretrpeo nikakvu štetu.

(2) Ako je šteta koju je poverilac pretrpeo veća od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete.

Samo pravo poverioca na ugovornu kaznu nije uslovljeno štetom koju je neispunjenjem obaveze ili zadocnjenjem pretrpeo. Međutim, ako je šteta veća od iznosa ugovorne kazne, onda poverilac ima pravo da traži razliku do potpune naknade štete.

Kroz ovo pravilo se ispoljava obeležje ugovorne kazne da je sredstvo pritiska na dužnika. Jer ako dužnik želi da izbegne primenu ugovorne kazne, mora na vreme izvršiti svoju obavezu

Zakonom određena naknada i ugovorna kazna

Ako je za neispunjenje obaveze ili za slučaj zadocnjenja sa ispunjenjem zakonom određena visina naknade pod nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili pod kojim drugim nazivom, a ugovorne strane su pored toga ugovorile kaznu, poverilac nema pravo da zahteva ujedno ugovorenu kaznu i naknadu određenu zakonom, izuzev ako je to samim zakonom dozvoljeno.

Zakon definiše odnos zakonom određene kazne i ugovorne kazne, pri čemu uskraćuje pravo poveriocu da zahteva ujedno obe ove naknade, osim ako je to samim zakonom dozvoljeno.

Ugovorna kazna je dakle sredstvo obezbeđenja potpunog ispunjenja ugovora u roku. Ona se ne može primeniti kod novčanih obaveza, s obzirom da se kod neispunjenja ili zadocnjenja u njihovom izvršenju primenjuje zatezna kamata.

Izvor: izvod iz Zakona preuzet iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a