Zarade u pravosuđu

Administracija prima platu na osnovu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika iz 2007. godine. Osnovna plata dobija se množenjem koeficijenta sa osnovicom, s tim što osnovicu za obračun plate određuje Vlada Srbije Zakonom o budžetu bez mišljenja Sindikata. Drugim rečima, pravog socijalnog dijaloga i nema, a zarade pravosudne administracije su, blago rečeno, ponižavajuće.
Osnovica za obračun plata administracije iznosi 18.906 dinara i kada je podelite sa brojem mesečnih sati, dobijete cenu sata koja je niža od najniže cene radnog sata koju utvrđuje Socijalno ekonomski savet Srbije. Tako, na primer, zapisničarka-daktilograf u sudu ili tužilaštvu ima koeficijent 1,50 i prima platu u iznosu od 28.359 dinara. Osim plate, administracija u pravosuđu prima i stimulaciju u iznosu od 4.000 dinara. Plate službenika u opštinama, gradovima, policiji… drastično su veće od plata pravosudne administracije. Ostaje nejasno na osnovu kojih kriterijuma se službenici sa istom stručnom spremom različito vrednuju i zbog čega su zaposleni u pravosuđu diskriminisani u odnosu na druge zaposlene koji primaju platu iz budžeta.
A šta to radi 4.000 zapisničara, daktilografkinja u pravosuđu? To su žene, dele se po brzini i tačnosti kucanja na klase, a njihov posao je vrlo težak i poredi se sa rudarskim. One su izložene neprekidnom šumu jer rade sa slušalicama koje dovode do slabljenja sluha, dugotrajnom sedenju koje može uzrokovati različita iskrivljenja i bolesti kičme, stalnom gledanju u ekran što može dovesti do slabljenja vida. Za obavljanje daktilografskog posla u pravosuđu važna je spretnost ruku, dobar vid, normalan sluh, sposobnost zapažanja, posvećenost, emocionalna stabilnost, istrajnost, savesnost i pedantnost u radu. Potrebno je znanje pravopisa i gramatike, kao i dobro poznavanje pravnih termina. Zapisničarke, istovremeno dok slušaju, moraju brzo i tačno da kucaju kako bi zapisale sve što kaže tužilac ili sudija, okrivljeni ili oštećeni, svedok ili advokat. Iako im je propisano radno vreme u prepodnevnoj smeni, pravosudni zapisničari, u zavisnosti od obima posla i rokova, ostaju da rade i posle radnog vremena i dežuraju sa sudijama i tužiocima. Na nekim radnim mestima imaju propisane i norme.
Dobre daktilografkinje u pravosuđu nemoguće je prosto zameniti zbog toga što je brzina kucanja u srpskom pravosuđu sve važnija i jer su one osposobljene da odgovorno i efikasno postupaju u sudsko-tužilačkim predmetima, na osnovu neposrednog uvida, obavljajući pri tome i veoma poverljive poslove. U eri kompjuterizacije baš su daktilografi malobrojni, ali su preživeli jer su uspeli da se prilagode, zakorače u svet kompjutera i prihvate izazov. Država nije platila nijedan dinar kako bi ih obučila za rad na kompjuteru. Obučavali su se kroz rad i postali vrsni operateri. U srpskom pravosuđu neophodno je ubrzanje svih procesa kako bi se obezbedila njegova efikasnost, a unos teksta u kompjuter može oduzeti mnogo vremena ukoliko to radi neko priučen i neiskusan u kucanju. Zbog toga i insistiramo da se ljudi koji rade godinama na određeno vreme, jer su obučeni, i zadrže. Presuda ili optužnica završena je samo onda kada se otkuca i kada je nosilac pravosudne funkcije potpiše i preda na ekspediciju. Bez obzira na svakodnevne kritike – zapisničarke, kao i svi pravosuđu, rade iznad proseka a zarade su im ispod proseka. Pravosuđe nije sporo i neažurno zbog administracije, jer ona radi isključivo po nalogu nosilaca pravosudnih funkcija. Rad administracije ne dovodi ni do zastarevanja, tako da ostaje nejasno zbog čega je kažnjavaju?!
Izvor: Danas.