Nova Strategija razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine predstavlja nastavak prethodne strategije za petogodišnji period i kontinuitet daljeg unapređenja efikasnosti pravosuđa, istakla je ministaraka pravde na okruglom stolu u Beogradu, na kojima je prisutnima predstavljen radni tekst nove petogodišnje Strategije razvoja pravosuđa.
Ministarka je ukazala da je na Nacrtu strategije radila radna grupa u apsolutno istom sastavu kao i komisija koja je pratila sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa za period 2013-2018. godine. Ona je naglasila da je radni tekst postignut konsenzusom svih članova, i dodala da je čitav proces izrade nacrta pratio transparentan i inkluzivan postupak rada na izradi strategije.
Govoreći o najvažnijim oblastima nova strategije, ministarka je ocenila da ona obuhvata ustavnu reformu, kao i izmenu čitavog seta zakona, koji moraju da budu usagašeni sa izmenama Ustava. Ona je ukazala da nova strategija stavljen akcenat na rasterećenje beogradskih sudova i mere koje je potrebno preduzeti u narednom periodu u tom cilju.
Ona se osvrnula i na prethodne dve strategije reforme pravosuđa iz 2006. i 2013. godine. Ministarka pravde je ocenila iako je Strategija reforme pravosuđa za period 2006-2011. uspostavila nov normativan i institucionalni okvir (donet je set novih pravosudnih zakona, formirani su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, kao i Pravosudna akademija. „Upravo ova strategija je donela najviše zamerki i najviše nepravilnosti zbog kojih na neki način posledice i danas osećamo – to je bio reizbor sudija 2009. godine, netransparentan, a kako je kasnije i Ustavni sud potvrdio – neustavan postupak, zatim mreža sudova koja je počela sa radom 1. januara 2010. godine, pokazala se kao neefikasna“, istakla je ministarka i dodala da niz godina nisu postojali kriterijumi za vrednovanje rada sudija i tužilaca, a gotovo tri godine sudovi nisu imali izabrane predsednike sudova.
Ona je istakla da je zadovoljna ostvarenim rezultatima u poslednjih nekoliko godina u cilju jačanja nezavisnosti i stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, i povećanju efikasnosti, kao i da su uvedene nove pravosudne profesije – javni beležnici i izvršitelju itd.
Ministarka pravde je ukazala da je izrada radnog teksta Strategije razvoja tekla paralelno sa revizijom Akcionog plana za Poglavlje 23. „Akcioni plan za Poglavlje 23 upravo treba da bude istovremeno i Akcioni plan za sprovođenje mera Strategije razvoja, kako bi se izbegla različiti načini izveštavanja i vršila efikasnije kontrola sprovođenja aktivnosti.
Ministarka je ukazala da je Nacrt revidiranog akcionog plana dostavljen Evropskoj komisiji na mišljenje, i da će nakon dostavljanja primedbi od strane EK, Ministarstvo pravde ponovo otvoriti javnu raspravu i konsultativni proces sa državnim organima, ali i sa civilnim sektorom, kako bi se izradio konačni revidirani Akcioni plan i kako bi se i Strategija i revidirani Akcioni plan istovremeno usvojili.
Vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda rekao je da su aktivnosti i mere strateških dokumenata koje se godinama sprovode uvek sa ciljem postizanja nezavisnosti, kao i stručnog, odgovornog i efikasnog pravosudnog sistema.
Republički javni tužilac istakla je da je za dalji razvoj pravosuđa neophodan sveobuhvatni pristup, te da je Strategiju reforme pravosuđa za period 2013-2018 potrebno sada nastaviti i unaprediti.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (mpravde.gov.rs).