Na sajtu Ministarstva finansija objavljeno je saopštenje o Nacrtu zakona o kontroli državne pomoći kao i poziv svim zainteresovanim licima za učešće u javnoj raspravi.
Kako se navodi u saopštenju, nakon deset godina primene Zakona o kontroli državne pomoći, praksa je pokazala da određene odredbe treba preispitati ali i nastaviti proces usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije. U skladu sa Zakonom o ministarstvima utvrđenim delokrugom, Ministarstvo finansija pripremilo je Nacrt zakona o kontroli državne pomoći.
Nacrtom se uvode jasne definicije šta se smatra državnom pomoći a šta ne i pod kojim uslovima (Test privatnog investitora – Market Economy Operator Principle, zatim Altmark kriterijum i dr.).
U cilju podizanja svesti o ovoj oblasti i bližeg približavanja na koje sve načine može biti dodeljena, jasno su označeni instrumenti za dodelu državne pomoći (subvencija, garancija, fiskalna olakšica, prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni nižoj od tržišne i dr.).
Pored toga, formulisani su novi ali i bliže definisani postojeći instituti kao što su periodični penal, neposredni uvid kod korisnika državne pomoći, privremena i mera povraćaja pomoći, zastarelost.
Kao zakonska kategorija uvedeni su de minimis pomoć i pravilo kumulacije, uključujući i formiranje registra dodeljene državne pomoći kao elektronske baze.
Predloženo rešenje sadrži jasnu distinkciju između prethodne kontrole koja se sastoji u oceni usklađenosti propisa i drugih akata na osnovu prijave, kao i naknadne kontrole koja se izuzetno sprovodi po službenoj dužnosti kada Komisija ima saznanja da pomoć nije u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći.
Takođe, propisana je nedvosmislena obaveza dostavljanja propisa na mišljenje u okviru prethodne kontrole, kao i određenje u pogledu dozvoljenosti neusklađene pomoći. Pored toga, obaveza prijave je propisana i za one individualne državne pomoći koje se donose na osnovu šeme koju je Komisija prethodno ocenila, a čija ukupna vrednost prelazi određeni novčani prag.
Utvrđena je nova organizaciona struktura Komisije za kontrolu državne pomoći, koja ne odstupa od postojećih rešenja u pravnom sistemu Republike Srbije prilikom formulisanja nezavisnih državnih organa.
Osnovu za izradu Nacrta zakona o kontroli državne pomoći primarno predstavlja Uredba Saveta (EU) 2015/1589 od 13. jula 2015. godine o utvrđivanju detaljnih pravila primene člana 108. UFEU, pored čega su korišćeni i odgovarajući instrumenti tumačenja pravnih tekovina Evropske unije, ali i preporuke Evropske komisije iz Godišnjeg izveštaja o napretku, uključujući i merila za otvaranje poglavlja 8 – Politika konkurencije.
Ministarstvo će sprovesti Javnu raspravu o Nacrtu zakona o kontroli državne pomoći koja je planirana od 29. jula do 19. avgusta 2019. godine, kako bi se stručna javnost, privredni subjekti i drugi zainteresovani upoznali sa Nacrtom zakona. Programom javne rasprave predviđeno je održavanje više okruglih stolova, skupova o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena. U cilju nastavka dobre saradnje, ovaj nacrt sa pratećim instrumentom usklađenosti je dostavljen Evropskoj komisiji.
Pozivaju se sva zainteresovana lica da dostave komentare i sugestije, u formi amandmana, sa jasnim predlogom izmene i pratećim obrazloženjem na adresu irena.markovic@mfin.gov.rs ili na adresu: Ministarstvo finansija, Odeljenje za kontrolu državne pomoći, Kneza Miloša 20, 11000 Beograd.
Podsećamo, Zakonom o kontroli državne pomoći (“Sl. glasnik RS”, broj 51/2009) uređuju se opšti uslovi i postupak kontrole državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu, primenom načela tržišne ekonomije i podsticanja privrednog razvoja, obezbeđenja transparentnosti u dodeli državne pomoći, kao i izvršavanja preuzetih obaveza po zaključenim međunarodnim ugovorima, koji sadrže odredbe o državnoj pomoći.
U skladu sa ovim Zakonom:
1) državna pomoć je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim korisnik državne pomoći stiče povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu;
2) davalac državne pomoći je Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, preko nadležnih organa, i svako pravno lice koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje državnu pomoć u bilo kom obliku;
3) korisnik državne pomoći je svako pravno i fizičko lice, koje u obavljanju delatnosti proizvodnje i/ili prometa robe i/ili pružanja usluga na tržištu, koristi državnu pomoć u bilo kom obliku;
4) potpuna prijava državne pomoći je skup svih podataka i informacija navedenih u prijavi državne pomoći i onih koje je podnosilac prijave dužan da dostavi Komisiji za kontrolu državne pomoći (u daljem tekstu: Komisija), na njen zahtev, a na osnovu kojih Komisija može da odlučuje u postupku prethodne, odnosno naknadne kontrole državne pomoći.
Takođe, u skladu sa pomenutim zakonom državna pomoć dodeljena u bilo kom obliku, koja narušava ili preti da naruši konkurenciju na tržištu, osim ako nije drugačije propisano ovim zakonom, ili koja je suprotna zaključenim međunarodnim ugovorima, nije dozvoljena.
U skladu sa ovim zakonom, dozvoljeno je dodeliti državnu pomoć:
1) koja je socijalnog karaktera, a dodeljuje se individualnim potrošačima bez diskriminacije u odnosu na poreklo robe, odnosno proizvoda, koji čine konkretnu pomoć;
2) koja se dodeljuje radi otklanjanja šteta prouzrokovanih prirodnim nepogodama ili drugim vanrednim situacijama.
Izvor: sajt Ministarstva finansija (www.mfin.gov.rs)
Izvor: Izvod iz Zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a