Državni sekretar Ministarstva pravde Vlade Republike Srbije potpisao je u Singapuru Konvenciju Ujedinjenih nacija o međunarodnim sporazumima o rešavanju sporova medijacijom.
Državni sekretar je istakao da se Srbija, koja je među prvim potpisnicama Singapurske konvencije, pozicionirala kao jedan od pionira u međunarodnoj zajednici koji teži većoj stabilnosti i predvidivosti međunarodnih trgovinskih transakcija.
On je izrazio uverenje da će potpisivanje Konvencije doprineti ekonomskom osnaživanju Srbije, što će dovesti i do poboljšanja uslova za poslovanje i strana ulaganja.
Konvencija će ohrabriti stranke iz različitih pravnih sistema da češće koriste medijaciju i da osmišljavaju kreativna rešenja koja zadovoljavaju interese obe strane, što će na kraju pozitivno uticati i na odvijanje međunarodne privrede, naglasio je državni sekretar.
Nakon potpisivanja, Državni sekretar je učestvovao i na okruglom stolu „Izgradnja poverenja, omogućavanje međunarodne trgovine, na kome su predstavnici 17 država potpisnica i pet država i organizacija koje podržavaju potpisivanje Konvencije konstatovali da je potpisivanje tog dokumenta potvrda multilateralizma i vladavine prava u doba kada je takva potvrda od izuzetnog značaja.
Singapurska konvencija o medijaciji predstavlja ključni instrument olakšavanja međunarodne privrede i promocije medijacije kao alternativnog i efikasnog načina rešavanja sporova, obezbeđujući izvršnost sporazuma koje su stranke zaključile u postupku medijacije u svim državama koje su ratifikovale Konvenciju.
Očekuje se da će primena tog sporazuma doprineti bržem, lakšem i jeftinijem rešavanju sporova, jačanju pristupa pravdi i vladavini prava.
O značaju ovog međunarodnog instrumenta govori i činjenica da je 46 država na današnjoj svečanosti potpisalo Konvenciju, među kojima su, pored Srbije i Singapura, i SAD, Kina, Turska, Izrael, Crna Gora, Severna Makedonija, Indija, Gruzija, Belorusija, Ukrajina i druge.
Na ceremoniji potpisivanja bili su prisutni delegati iz više od 70 država i regionalnih organizacija, uključujući EU, Australiju i Švajcarsku, koji su podržali potpisivanje Konvencije.
U sklopu ceremonije potpisivanja organizovana je i Singapurska nedelja medijacije, koja okuplja više od 1.500 delegata, i to visokih državnih zvaničnika, predstavnika UN i drugih međunarodnih organizacija, vodećih međunarodnih medijatora, privrednika, pravnika, ali i predstavnika akademske zajednice i studenata, koji učestvuju u međunarodnom takmičenju iz medijacije.
Prednosti medijacije u odnosu na parnicu su uštede troškova, vremena i drugih značajnih resursa, a u odnosu na druge metode rešavanja sporova i to što je postupak potpuno prilagođen potrebama strana, dok fleksibilnost omogućava ne samo iznalaženje kreativnih rešenja, već i da je konačno rešenje uvek u rukama strana.
Zbog toga se razvoj medijacije posmatra i od strane indeksa Svetske banke radi formiranja rang liste za uslove poslovanja „Doing Business“, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.
Pored navedene Konvencije, koja propisuje međunarodno rešavanje sporova medijacijom, u našem pravnom sistemu postoji Zakon o posredovanju u rešavanju sporova (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2014), koji u svojim uvodnim odredbama čl.5. i 6. takođe predviđa međunarodno i prekogranično posredovanje:
Međunarodno posredovanje
Međunarodno posredovanje, u smislu ovog zakona, je posredovanje u spornim odnosima sa stranim elementom:
1) ako strane u vreme postizanja saglasnosti o posredovanju imaju prebivalište ili poslovno sedište u različitim državama;
2) ako država u kojoj strane imaju prebivalište ili poslovno sedište nije država u kojoj treba da se izvrši bitan deo obaveza iz poslovnog odnosa, odnosno država sa kojom je predmet spora najuže povezan.
Ako se posredovanje u spornim odnosima iz stava 1. ovog člana vodi u Republici Srbiji primenjuju se odredbe ovog zakona, osim ako se strane nisu drugačije sporazumele.
Posredovanje u prekograničnim sporovima
Odredbe ovog zakona primenjuju se i u prekograničnim sporovima u građanskim i trgovačkim stvarima, u skladu sa zakonom.
Prekogranični spor je spor u kom jedna od strana ima prebivalište ili uobičajeno boravište u državi članici Evropske unije (u daljem tekstu: država članica), dok ga druga strana nema na dan kada:
– su se strane sporazumele o posredovanju nakon što je došlo do spora,
– je sud odredio posredovanje,
– je po nacionalnom zakonu nastala obaveza posredovanja,
– je sud kojem je podnesena tužba uputio stranke na posredovanje.
Nezavisno od stava 2. ovog člana, prekograničnim sporom se smatra i onaj spor gde su, po okončanju posredovanja u rešavanju spora, između istih strana pokrenuti sudski postupak ili arbitraža u državi članici različitoj od onih gde su strane imale stalno ili uobičajeno prebivalište na dan iz stava 2. ovog člana.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.mpravde.gov.rs).
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a