Danas počinje primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasnik RS” br. 87/2018 od 13.11.2018. godine).
S tim u vezi poverenik podseća sve kojima Zakon nameće određene obaveze i odgovornosti, a naročito organe vlasti, velika privredna društva, srednja i mala preduzeća i preduzetnike da se, ukoliko to do danas nisu učinili, usklade sa obavezama po novom Zakonu.
Poverenik još jednom konstatuje da početak primene zakona nažalost nije odložen, uprkos činjenici da mnogi subjekti na koje se zakon odnosi nisu ili nisu dovoljno spremni za početak primene zakona.
Odredbma čl.21-28.novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti definisana je transparentrnost, kao i načini ostvarivanja prava:
Transparentne informacije, informisanje i načini ostvarivanja prava lica na koje se podaci odnose
Rukovalac je dužan da preduzme odgovarajuće mere da bi licu na koje se podaci odnose pružio sve informacije iz čl. 23. i 24. ovog zakona, odnosno informacije u vezi sa ostvarivanjem prava iz člana 26, čl. 29. do 31, člana 33, čl. 36. do 38. i člana 53. ovog zakona, na sažet, transparentan, razumljiv i lako dostupan način, korišćenjem jasnih i jednostavnih reči, a posebno ako se radi o informaciji koja je namenjena maloletnom licu. Te informacije pružaju se u pismenom ili drugom obliku, uključujući i elektronski oblik, ako je to pogodno. Ako lice na koje se podaci odnose to zahteva, informacije se mogu pružiti usmeno, pod uslovom da je identitet lica nesumnjivo utvrđen.
Rukovalac je dužan da pruži pomoć licu na koje se podaci odnose u ostvarivanju njegovih prava iz člana 26, čl. 29. do 31, člana 33. i čl. 36. do 38. ovog zakona. U slučajevima iz člana 20. st. 2. i 3. ovog zakona, rukovalac ne može odbiti da postupi po zahtevu lica na koje se podaci odnose u ostvarivanju njegovih prava iz člana 26, čl. 29. do 31, člana 33. i čl. 36. do 38. ovog zakona, osim ako rukovalac predoči da nije u mogućnosti da identifikuje lice.
Rukovalac je dužan da licu na koje se podaci odnose pruži informacije o postupanju na osnovu zahteva iz člana 26, čl. 29. do 31, člana 33. i čl. 36. do 38. ovog zakona bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Taj rok može biti produžen za još 60 dana ako je to neophodno, uzimajući u obzir složenost i broj zahteva. O produženju roka i razlozima za to produženje rukovalac je dužan da obavesti lice na koje se podaci odnose u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Ako je lice na koje se podaci odnose podnelo zahtev elektronskim putem, informacija se mora pružiti elektronskim putem ako je to moguće, osim ako je to lice zahtevalo da se informacija pruži na drugi način.
Ako rukovalac ne postupi po zahtevu lica na koje se podaci odnose dužan je da o razlozima za nepostupanje obavesti to lice bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, kao i o pravu na podnošenje pritužbe Povereniku, odnosno tužbe sudu.
Rukovalac pruža informacije iz čl. 23. i 24. ovog zakona, odnosno informacije u vezi sa ostvarivanjem prava iz člana 26, čl. 29. do 31, člana 33, čl. 36. do 38. i člana 53. ovog zakona bez naknade. Ako je zahtev lica na koje se podaci odnose očigledno neosnovan ili preteran, a posebno ako se isti zahtev učestalo ponavlja, rukovalac može da:
1) naplati nužne administrativne troškove pružanja informacije, odnosno postupanja po zahtevu;
2) odbije da postupi po zahtevu.
Teret dokazivanja da je zahtev očigledno neosnovan ili preteran leži na rukovaocu.
Ako rukovalac opravdano sumnja u identitet lica koje je podnelo zahtev iz člana 26, čl. 29. do 31, člana 33. i čl. 36. do 38. ovog zakona, rukovalac može da zahteva dostavljanje dodatnih informacija neophodnih za potvrdu identiteta lica, što ne isključuje primenu člana 20. ovog zakona.
Informacije koje se pružaju licima na koje se podaci odnose u skladu sa čl. 23. i 24. ovog zakona mogu se pružiti u kombinaciji sa standardizovanim ikonama prikazanim u elektronskom obliku kako bi se, na lako vidljiv, razumljiv i jasno uočljiv način, obezbedio svrsishodan uvid u nameravanu obradu. Mora se obezbediti da standardizovane ikone prikazane u elektronskom obliku budu čitljive na elektronskom uređaju.
Poverenik određuje informacije koje se predstavljaju standardizovanim ikonama prikazanim u elektronskom obliku i uređuje postupak za njihovo utvrđivanje.
Odredbe st. 1. do 9. ovog člana ne primenjuju se na obradu podataka koju vrše nadležni organi u posebne svrhe.
Informisanje i načini ostvarivanja prava lica na koje se odnose podaci ako obradu vrše nadležni organi u posebne svrhe
Član 22
Ako obradu vrše nadležni organi u posebne svrhe, rukovalac je dužan da preduzme razumne mere da bi licu na koje se podaci odnose pružio sve informacije iz člana 25. ovog zakona, odnosno informacije u vezi sa ostvarivanjem prava iz čl. 27, 28, 32, 34, 35, 39. i 53. ovog zakona, na sažet, razumljiv i lako dostupan način, korišćenjem jasnih i jednostavnih reči. Te informacije se pružaju na bilo koji primeren način, uključujući i elektronskim putem. Po pravilu, rukovalac pruža informacije u obliku u kojem je sadržan zahtev lica na koje se podaci odnose.
Rukovalac je dužan da pruži pomoć licu na koje se podaci odnose u ostvarivanju njegovih prava iz čl. 27, 28, 32, 34, 35. i 39. ovog zakona.
Rukovalac je dužan da licu na koje se podaci odnose bez odlaganja u pismenom obliku pruži informacije o postupanju po njegovom zahtevu.
Rukovalac pruža informacije iz člana 25. ovog zakona i postupa u skladu sa čl. 27, 28, 32, 34, 35, 39. i 53. ovog zakona bez naknade. Ako je zahtev lica na koje se podaci odnose očigledno neosnovan ili preteran, a posebno ako se isti zahtev učestalo ponavlja, nadležni organ može da:
1) naplati nužne administrativne troškove pružanja informacije, odnosno postupanja po zahtevu;
2) odbije da postupi po zahtevu.
Teret dokazivanja da je zahtev očigledno neosnovan ili preteran leži na rukovaocu.
Ako rukovalac opravdano sumnja u identitet lica koje je podnelo zahtev iz člana 27. ili člana 32. ovog zakona, rukovalac može da zahteva dostavljanje dodatnih informacija neophodnih za potvrdu identiteta tog lica.
2. Informacije i pristup podacima o ličnosti
Informacije koje se pružaju kad se podaci o ličnosti prikupljaju od lica na koje se odnose
Ako se podaci o ličnosti prikupljaju od lica na koje se odnose, rukovalac je dužan da u trenutku prikupljanja podataka o ličnosti tom licu pruži sledeće informacije:
1) o identitetu i kontakt podacima rukovaoca, kao i njegovog predstavnika, ako je on određen;
2) kontakt podatke lica za zaštitu podataka o ličnosti, ako je ono određeno;
3) o svrsi nameravane obrade i pravnom osnovu za obradu;
4) o postojanju legitimnog interesa rukovaoca ili treće strane, ako se obrada vrši na osnovu člana 12. stav 1. tačka 6) ovog zakona;
5) o primaocu, odnosno grupi primalaca podataka o ličnosti, ako oni postoje;
6) o činjenici da rukovalac namerava da iznese podatke o ličnosti u drugu državu ili međunarodnu organizaciju, kao i o tome da li se ta država ili međunarodna organizacija nalazi na listi iz člana 64. stav 7. ovog zakona, a u slučaju prenosa iz čl. 65. i 67. ili člana 69. stava 2. ovog zakona, o upućivanju na odgovarajuće mere zaštite, kao i o načinu na koji se lice na koje se podaci odnose može upoznati sa tim merama.
Uz informacije iz stava 1. ovog člana, rukovalac je dužan da u trenutku prikupljanja podataka o ličnosti licu na koje se podaci odnose pruži i sledeće dodatne informacije koje mogu da budu neophodne da bi se obezbedila poštena i transparentna obrada u odnosu na to lice:
1) o roku čuvanja podataka o ličnosti ili, ako to nije moguće, o kriterijumima za njegovo određivanje;
2) o postojanju prava da se od rukovaoca zahteva pristup, ispravka ili brisanje njegovih podataka o ličnosti, odnosno postojanju prava na ograničenje obrade, prava na prigovor, kao i prava na prenosivost podataka;
3) o postojanju prava na opoziv pristanka u bilo koje vreme, kao i o tome da opoziv pristanka ne utiče na dopuštenost obrade na osnovu pristanka pre opoziva, ako se obrada vrši na osnovu člana 12. stav 1. tačka 1) ili člana 17. stav 2. tačka 1) ovog zakona;
4) o pravu da se podnese pritužba Povereniku;
5) o tome da li je davanje podataka o ličnosti zakonska ili ugovorna obaveza ili je davanje podataka neophodan uslov za zaključenje ugovora, kao i o tome da li lice na koje se podaci odnose ima obavezu da da podatke o svojoj ličnosti i o mogućim posledicama ako se podaci ne daju;
6) o postojanju automatizovanog donošenja odluke, uključujući profilisanje iz člana 38. st. 1. i 4. ovog zakona, i, najmanje u tim slučajevima, svrsishodne informacije o logici koja se pri tome koristi, kao i o značaju i očekivanim posledicama te obrade po lice na koje se podaci odnose.
Ako rukovalac namerava da dalje obrađuje podatke o ličnosti u drugu svrhu koja je različita od one za koju su podaci prikupljeni, rukovalac je dužan da pre započinjanja dalje obrade, licu na koje se podaci odnose, pruži informacije o toj drugoj svrsi, kao i sve ostale bitne informacije iz stava 2. ovog člana.
Ako je lice na koje se podaci odnose već upoznato sa nekom od informacija iz st. 1. do 3. ovog člana, rukovalac nema obavezu pružanja tih informacija.
Odredbe st. 1. do 4. ovog člana ne primenjuju se na obradu podataka koju vrše nadležni organi u posebne svrhe.
Informacije koje se pružaju kad se podaci o ličnosti ne prikupljaju od lica na koje se odnose
Ako se podaci o ličnosti ne prikupljaju od lica na koje se odnose, rukovalac je dužan da licu na koje se podaci odnose pruži sledeće informacije:
1) o identitetu i kontakt podacima rukovaoca, kao i njegovog predstavnika, ako je on određen;
2) kontakt podatke lica za zaštitu podataka o ličnosti, ako je ono određeno;
3) o svrsi nameravane obrade i pravnom osnovu za obradu;
4) o vrsti podataka koji se obrađuju;
5) o primaocu, odnosno grupi primalaca podataka o ličnosti, ako oni postoje;
6) o činjenici da rukovalac namerava da iznese podatke o ličnosti u drugu državu ili međunarodnu organizaciju, kao i o tome da li se ova država, odnosno međunarodna organizacija nalazi na listi iz člana 64. stav 7. ovog zakona, a u slučaju prenosa iz čl. 65. i 67. ili člana 69. stav 2. ovog zakona, o upućivanju na odgovarajuće mere zaštite, kao i načinu na koji se lice može upoznati sa tim merama.
Uz informacije iz stava 1. ovog člana, rukovalac je dužan da licu na koje se podaci odnose pruži i sledeće dodatne informacije koje mogu da budu neophodne da bi se obezbedila poštena i transparentna obrada u odnosu na lice na koje se podaci odnose:
1) o roku čuvanja podataka o ličnosti ili, ako to nije moguće, o kriterijumima za njegovo određivanje;
2) o postojanju legitimnog interesa rukovaoca ili treće strane, ako se obrada vrši na osnovu člana 12. stav 1. tačka 6) ovog zakona;
3) o postojanju prava da se od rukovaoca zahteva pristup, ispravka ili brisanje podataka o njegovoj ličnosti, odnosno prava na ograničenje obrade, prava na prigovor na obradu, kao i prava na prenosivost podataka;
4) o postojanju prava na opoziv pristanka u bilo koje vreme, kao i o tome da opoziv pristanka ne utiče na dopuštenost obrade na osnovu pristanka pre opoziva, ako se obrada vrši na osnovu člana 12. stav 1. tačka 1) ili člana 17. stav 2. tačka 1) ovog zakona;
5) o pravu da se podnese pritužba Povereniku;
6) o izvoru iz kog potiču podaci o ličnosti i, prema potrebi, da li podaci potiču iz javno dostupnih izvora;
7) o postojanju automatizovanog donošenja odluke, uključujući profilisanje iz člana 38. st. 1. i 4. ovog zakona, i, najmanje u tim slučajevima, svrsishodne informacije o logici koja se pri tome koristi, kao i o značaju i očekivanim posledicama te obrade po lice na koje se podaci odnose.
Rukovalac je dužan da informacije iz st. 1. i 2. ovog člana pruži:
1) u razumnom roku posle prikupljanja podataka o ličnosti, a najkasnije u roku od 30 dana, uzimajući u obzir sve posebne okolnosti obrade;
2) najkasnije prilikom uspostavljanja prve komunikacije, ako se podaci o ličnosti koriste za komunikaciju sa licem na koje se odnose;
3) najkasnije prilikom prvog otkrivanja podataka o ličnosti, ako je predviđeno otkrivanje podataka o ličnosti drugom primaocu.
Ako rukovalac namerava da dalje obrađuje podatke o ličnosti u drugu svrhu koja je različita od one za koju su podaci prikupljeni, rukovalac je dužan da pre započinjanja dalje obrade, licu na koje se podaci odnose, pruži informacije o toj drugoj svrsi, kao i sve ostale bitne informacije iz stava 2. ovog člana.
Rukovalac nije dužan da licu na koje se odnose podaci o ličnosti pruži informacije iz st. 1. do 4. ovog člana ako:
1) lice na koje se podaci o ličnosti odnose već ima te informacije;
2) je pružanje takvih informacija nemoguće ili bi zahtevalo nesrazmeran utrošak vremena i sredstava, a naročito u slučaju obrade u svrhe arhiviranja u javnom interesu, u svrhe naučnog ili istorijskog istraživanja, kao i u statističke svrhe, ako se primenjuju uslovi i mere iz člana 92. stav 1. ovog zakona ili ako je verovatno da bi izvršenje obaveza iz stava 1. ovog člana onemogućilo ili bitno otežalo ostvarivanje svrhe obrade. U tim slučajevima rukovalac je dužan da preduzme odgovarajuće mere zaštite prava i sloboda, kao i legitimnih interesa lica na koje se podaci odnose, što uključuje i javno objavljivanje informacija;
3) je prikupljanje ili otkrivanje podataka o ličnosti izričito propisano zakonom kojim se obezbeđuju odgovarajuće mere zaštite legitimnih interesa lica na koje se podaci odnose;
4) se poverljivost podataka o ličnosti mora čuvati u skladu sa obavezom čuvanja profesionalne tajne koja je propisana zakonom.
Odredbe st. 1. do 5. ovog člana ne primenjuju se na obradu podataka koju vrše nadležni organi u posebne svrhe.
Informacije koje se stavljaju na raspolaganje ili pružaju licu na koje se podaci odnose, ako obradu vrše nadležni organi u posebne svrhe
Ako obradu vrše nadležni organi u posebne svrhe, rukovalac je dužan da licu na koje se podaci o ličnosti odnose stavi na raspolaganje najmanje sledeće informacije:
1) o identitetu i kontakt podacima rukovaoca;
2) kontakt podatke lica za zaštitu podataka o ličnosti, ako je ono određeno;
3) o svrsi nameravane obrade;
4) o pravu da se podnese pritužba Povereniku i kontakt podatke Poverenika;
5) o postojanju prava da se od rukovaoca zahteva pristup, ispravka ili brisanje njegovih podataka o ličnosti, odnosno postojanju prava na ograničenje obrade tih podataka.
Uz informacije iz stava 1. ovog člana, rukovalac je dužan da licu na koje se podaci odnose, da bi mu se u određenim slučajevima omogućilo ostvarivanje njegovih prava, pruži sledeće dodatne informacije:
1) o pravnom osnovu za obradu;
2) o roku čuvanja podataka o ličnosti ili, ako to nije moguće, o kriterijumima za njegovo određivanje;
3) o grupi primalaca podataka o ličnosti, ako oni postoje, uključujući i one u drugim državama ili međunarodnim organizacijama;
4) druge podatke, ako je to neophodno, a posebno ako su podaci o ličnosti prikupljeni bez znanja lica na koje se odnose.
Informacije iz stava 2. ovog člana koje se odnose na pojedine vrste obrade mogu se uskratiti, odnosno pružiti ograničeno ili odloženo licu na koje se podaci o ličnosti odnose, samo u onoj meri i u onom trajanju dok je to neophodno i srazmerno u demokratskom društvu u odnosu na poštovanje osnovnih prava i legitimnih interesa fizičkih lica, kako bi se:
1) izbeglo ometanje službenog ili zakonom uređenog prikupljanja informacija, istrage ili postupaka;
2) omogućilo sprečavanje, istraga i otkrivanje krivičnih dela, gonjenje učinilaca krivičnih dela ili izvršenje krivičnih sankcija;
3) zaštitila javna bezbednost;
4) zaštitila nacionalna bezbednost i odbrana;
5) zaštitila prava i slobode drugih lica.
Zakonom se mogu odrediti vrste obrade koje, u celini ili delimično, mogu biti obuhvaćene nekim od slučajeva iz stava 3. ovog člana.
Pravo lica na koje se podaci o ličnosti odnose na pristup
Lice na koje se podaci odnose ima pravo da od rukovaoca zahteva informaciju o tome da li obrađuje njegove podatke o ličnosti, pristup tim podacima, kao i sledeće informacije:
1) o svrsi obrade;
2) o vrstama podataka o ličnosti koji se obrađuju;
3) o primaocu ili vrstama primalaca kojima su podaci o ličnosti otkriveni ili će im biti otkriveni, a posebno primaocima u drugim državama ili međunarodnim organizacijama;
4) o predviđenom roku čuvanja podataka o ličnosti, ili ako to nije moguće, o kriterijumima za određivanje tog roka;
5) o postojanju prava da se od rukovaoca zahteva ispravka ili brisanje njegovih podataka o ličnosti, prava na ograničenje obrade i prava na prigovor na obradu;
6) o pravu da se podnese pritužba Povereniku;
7) dostupne informacije o izvoru podataka o ličnosti, ako podaci o ličnosti nisu prikupljeni od lica na koje se odnose;
8) o postojanju postupka automatizovanog donošenja odluke, uključujući profilisanje iz člana 38. st. 1. i 4. ovog zakona, i, najmanje u tim slučajevima, svrsishodne informacije o logici koja se pri tome koristi, kao i o značaju i očekivanim posledicama te obrade po lice na koje se podaci odnose.
Ako se podaci o ličnosti prenose u drugu državu ili međunarodnu organizaciju, lice na koje se odnose ima pravo da bude informisano o odgovarajućim merama zaštite koje se odnose na prenos, u skladu sa članom 65. ovog zakona.
Rukovalac je dužan da licu na koje se podaci odnose na njegov zahtev dostavi kopiju podataka koje obrađuje. Rukovalac može da zahteva naknadu nužnih troškova za izradu dodatnih kopija koje zahteva lice na koje se podaci odnose. Ako se zahtev za kopiju dostavlja elektronskim putem, informacije se dostavljaju u uobičajeno korišćenom elektronskom obliku, osim ako je lice na koje se podaci odnose zahtevalo drugačije dostavljanje.
Ostvarivanje prava i sloboda drugih lica ne može se ugroziti ostvarivanjem prava na dostavljanje kopije iz stava 3. ovog člana.
Odredbe st. 1. do 4. ovog člana ne primenjuju se na obradu koju vrše nadležni organi u posebne svrhe.
Pravo lica na koje se odnose podaci na pristup podacima koje obrađuju nadležni organi u posebne svrhe
Ako podatke o ličnosti obrađuju nadležni organi u posebne svrhe, lice na koje se podaci odnose ima pravo da od rukovaoca dobije informaciju o tome da li obrađuje njegove podatke o ličnosti, pristup tim podacima, kao i sledeće informacije:
1) o svrsi obrade i pravnom osnovu za obradu;
2) o vrstama podataka o ličnosti koji se obrađuju;
3) o primaocu ili vrstama primalaca kojima su podaci o ličnosti otkriveni, a posebno primaocima u drugim državama ili međunarodnim organizacijama;
4) o predviđenom roku čuvanja podataka o ličnosti ili, ako to nije moguće, o kriterijumima za određivanje tog roka;
5) o postojanju prava da se od rukovaoca zahteva ispravka ili brisanje njegovih podataka o ličnosti, odnosno prava na ograničenje obrade tih podataka;
6) o pravu da se podnese pritužba Povereniku, kao i kontakt podacima Poverenika;
7) informacije o podacima o ličnosti koji se obrađuju, kao i dostupne informacije o njihovom izvoru.
Ograničenje prava na pristup
Pravo na pristup iz člana 27. ovog zakona može se ograničiti, u celini ili delimično, samo u onoj meri i u onom trajanju u kome je takvo delimično ili potpuno ograničenje neophodno i predstavlja srazmernu meru u demokratskom društvu, uz poštovanje osnovnih prava i legitimnih interesa lica čiji se podaci obrađuju, kako bi se:
1) izbeglo ometanje službenog ili zakonom uređenog prikupljanja informacija, istrage ili postupaka;
2) omogućilo sprečavanje, istraga i otkrivanje krivičnih dela, gonjenje učinilaca krivičnih dela ili izvršenje krivičnih sankcija;
3) zaštitila javna bezbednost;
4) zaštitila nacionalna bezbednost i odbrana;
5) zaštitila prava i slobode drugih lica.
Zakonom se mogu odrediti vrste obrade koje, u celini ili delimično, mogu biti obuhvaćene nekim od slučajeva iz stava 1. ovog člana.
Rukovalac je dužan da pismeno obavesti lice na koje se podaci odnose da je pristup njegovim podacima o ličnosti odbijen ili ograničen, kao i o razlozima za odbijanje ili ograničenje, bez nepotrebnog odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana.
Rukovalac nije dužan da postupi u skladu sa stavom 3. ovog člana ako bi se time dovelo u pitanje ostvarivanje svrhe zbog koje je pristup odbijen ili ograničen.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, kao i u slučaju ako se u postupku po zahtevu za pristup podacima utvrdi da se podaci o ličnosti podnosioca zahteva ne obrađuju, rukovalac ima obavezu da bez nepotrebnog odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, pismeno obavesti podnosioca zahteva da je proverom utvrđeno da ne postoje podaci o ličnosti u vezi kojih se mogu ostvariti prava predviđena zakonom, kao i da se može pritužbom obratiti Povereniku, odnosno tužbom sudu.
Rukovalac je dužan da dokumentuje činjenične i pravne razloge za donošenje odluke o ograničenju prava iz stava 1. ovog člana, koji moraju biti stavljeni na raspolaganje Povereniku, na njegov zahtev.
Rešenje za praktičnu primenu novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (www.poverenik.rs).