Sindikat pravosuđa Srbije uputio je dopis predsednicima sudova i javnim tužiocima, kojim je tražio da ih obaveste da li su u svojim pravosudnim organizacijama sproveli interne konkurse po izmenjenom Zakonu o državnim službenicima, kao i da li su za pojedine nameštenike doneli nova rešenja u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe jer obavljaju poslove „veće složenosti“.
Iz pristiglih odgovora Sindikat je utvrdio da većina predsednika sudova i javnih tužilaca nije sprovela interni konkurs, bez obzira na to što imaju postojeće prazno mesto u pravilniku o sistematizaciji radnih mesta i bez obzira na to što su na taj pravilnik ranije već dobili saglasnost. Prema navodima Sindikata, oni čekaju novu, posebnu, saglasnost od Ministarstva pravde a Ministarstvo pravde je čeka od Ministarstva finansija jer je, zabrana zapošljavanja.
Ističe se da ta zabrana isključivo važi za pravosuđe, ali da ima i časnih, izuzetnih, predsednika sudova i javnih tužilaca kojima je zakon iznad volje ministara.
Međutim, problem je to što vreme za sprovođenje internih konkursa propisano zakonom „curi“.
Sidikat ističe das u rukovodioci pravosudnih organa potpuno nezainteresovani za prava zaposlenih, da je neverovatno i to da se predsednici sudova i javni tužioci do sada nisu plašili da će „odgovarati“ zbog kršenja zakona, odnosno prava zaposlenih lica koji godinama rade na određeno vreme a sada se, prema navodima Sindikata, navodno, plaše da će odgovarati ako bi poštovali zakon i sproveli interni konkurs kojim bi promenili status tih lica, odnosno preveli ih u stalni radni odnos.
Za promenu statusa lica na određeno vreme nisu potrebna, čak, ni nova finansijska sredstva jer su oni u sistemu godinama.
Sindikat smatra da, kada su nameštenici u pitanju, situacija je slična prethodnoj, možda, i gora, da većina odgovora je neistinita.
Sindikat zna da u sudovima nameštenici rade u većima sa sudijam, da i dalje po zakonu, oni ne bi smeli da budu u većima. Ali jesu! Da rade poslove „veće složenosti“ i predsednici sudova, prema mišljenju Sindikata, moraju da im daju rešenja za posao koji rade. U tužilaštvima nameštenici i dalje sa tužiocima sprovode istragu, dežuraju, rade mere, pritvore… I oni ne bi smeli to da rade (o tome je Sindikat već pisao) ali rade. Ni oni nisu dobili rešenja.
Pored svega toga, pojedini predsednici sudova iskoristili su zakonsko pravo i zbog nepopunjenog broja sudija u skladu sa Odlukom o potrebnom broju sudija u sudovima zatražili i dobili saglasnost od Visokog saveta sudstva za povećanje plate 30% (u novcu od 30.000 do 60.000 dinara) a zakon dozvoljava povećanje do 50%.
Sindikat napominje da u tim slučajevima predsednici ne brinu za budžet, ali kada su zaposleni u pitanju onda se odluke donose u skladu sa budžetskim mogućnostima, a ne radnim pravima, pa se zaposlenima koji rade sa ovim „opterećenim“ sudijama ne isplaćuje dodatak za opterećenost 8% (u dinarima od 2.400 do 3.200 dinara). Istu zakonsku mogućnost imaju i javni tužioci, ali za sada Sindikat nema pouzdanih podataka o tome da li su je iskoristili.
Preporuka Sindikata je da nameštenici, onako kako piše u Posebnom kolektivnom ugovoru za državne organe, traže od svog rukovodioca pisane naloge za rad sa sudijama i tužiocima, posebno pisani nalog za dežurstva jer se odrađeni prekovremeni rad ne plaća. Međutim, Sindikat napominje da se on u pojedinim organima ne zarađuje, ali se poklanja.
Prema navodima Sindikata, radnici imaju pravo da odbiju posao ako nisu plaćeni, te da je potrebno da stanu iza sebe i svog rada, pa će i Sindikat da stane iza njih.
Interni konkurs propisan je odredbama čl. 50-61. Zakona o državnim službenicima(“Sl. glasnik RS”, br. 79/2005, 81/2005 – ispr., 83/2005 – ispr., 64/2007, 67/2007 – ispr., 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017 i 95/2018). Prema ovim odredbama:
Pravo učešća na internom konkursu
Radi popunjavanja izvršilačkog radnog mesta u organima državne uprave i službama Vlade koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme i državni službenici koji su u radni odnos na određeno vreme primljeni nakon sprovedenog javnog konkursa zbog privremeno povećanog obima posla može da se sprovede interni konkurs ako radno mesto nije popunjeno premeštajem državnog službenika unutar istog organa ili premeštajem po osnovu sporazuma o preuzimanju.
Na internom konkursu mogu da učestvuju samo državni službenici iz organa državne uprave i službi Vlade.
Interni konkurs oglašava Služba za upravljanje kadrovima u roku od osam dana od dana prijema rešenja rukovodioca o popunjavanju izvršilačkog radnog mesta i drugih podataka potrebnih za oglašavanje.
Konkursna komisija
Interni konkurs sprovodi konkursna komisija.
Konkursnu komisiju imenuje rukovodilac.
Rukovodilac je dužan da upućuje državne službenike iz jedinica za upravljanje kadrovima i na rukovodećim radnim mestima na programe obuka kojima se stiču i unapređuju sposobnosti za provere kompetencija kandidata u izbornom postupku.
Konkursna komisija odgovorna je za sprovođenje konkursnog postupka u skladu sa zakonom.
Niko ne sme vršiti uticaj na člana konkursne komisije da nešto čini ili ne čini suprotno propisima.
Uspeh internog konkursa i donošenje rešenja o premeštaju
Kad interni konkurs uspe, rukovodilac organa u kome se radno mesto popunjava donosi rešenje o premeštaju državnog službenika u taj državni organ.
Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku na internom konkursu ima pravo žalbe na rešenje o premeštaju pod istim uslovima i u istom roku kao kad je rešenje o premeštaju doneseno posle javnog konkursa.
Neuspeh internog konkursa. Primena odredaba ovog zakona o javnom konkursu
Interni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji je učestvovao u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor.
Na interni konkurs primenjuju se odredbe ovog zakona o javnom konkursu, izuzev odredaba o načinu oglašavanja i o roku za podnošenje prijava.
b) Javni konkurs
Oglašavanje javnog konkursa. Konkursna komisija
Javni konkurs oglašava organ državne uprave koji popunjava radno mesto na svojoj internet prezentaciji, na internet prezentaciji Službe za upravljanje kadrovima, na portalu e-uprave, na oglasnoj tabli, internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje.
Javni konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje rukovodilac, primenom odredaba ovog zakona o imenovanju konkursne komisije za sprovođenje internog konkursa.
Sadržina oglasa. Rok za podnošenje prijava
Oglas o javnom konkursu sadrži podatke o državnom organu, radnom mestu, uslovima za zaposlenje na radnom mestu, vrsti radnog odnosa, mestu rada, kompetencijama koje se proveravaju u izbornom postupku i načinu njihove provere, oblasti iz koje će se vršiti provere, roku u kome se podnose prijave, obaveštenje o obrascu prijave na konkurs, lično ime lica zaduženog za davanje obaveštenja o javnom konkursu, adresu na koju se prijave podnose, podatke o dokazima koji će biti zahtevani u konkursnom postupku, mestu i vremenu u kojem se očekuje da će započeti izborni postupak.
Ako se popunjava radno mesto kod koga je kao poseban uslov predviđeno znanje jezika i pisma nacionalne manjine, u oglasu o javnom konkursu se posebno navodi ovaj uslov, kao i eventualna pisana provera njegove ispunjenosti.
Prijava na konkurs vrši se na obrascu prijave koji obavezno sadrži lično ime kandidata, adresu prebivališta, odnosno boravišta i jedinstveni matični broj građana.
Prilikom predaje, prijava dobija šifru pod kojom lice učestvuje u daljem izbornom postupku.
Rok za podnošenje prijava na javni konkurs ne može biti kraći od osam dana od dana oglašavanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje.
Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave konkursna komisija odbacuje rešenjem protiv koga se može izjaviti žalba žalbenoj komisiji u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Žalba iz stava 6. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Ako se ispunjenost kompetencija u izbornom postupku može dokazivati i sertifikatima, potvrdama ili drugim pisanim dokazima koji su navedeni u oglasu o javnom konkursu, lice podnosi navedeni dokaz istovremeno sa predajom prijave.
Izborni postupak
Konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji na osnovu podataka iz prijave na konkurs ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među njima sprovodi izborni postupak.
U izbornom postupku proveravaju se kompetencije kandidata prema merilima propisanim za izbor.
Izborni postupak sprovodi se iz više obaveznih faza od kojih je intervju sa konkursnom komisijom završna faza postupka.
U svakoj fazi izbornog postupka vrši se vrednovanje kandidata i samo kandidat koji ispuni unapred određeno merilo za proveru određene kompetencije u jednoj fazi izbornog postupka može da učestvuje u proveri sledeće kompetencije u istoj ili narednoj fazi.
Kandidati koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o vremenu i mestu sprovođenja naredne faze izbornog postupka.
Kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postupka pre intervjua sa konkursnom komisijom pozivaju se da, u roku od pet radnih dana od dana prijema obaveštenja, dostave ostale dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, konkursna komisija može zahtevati dostavljanje dokaza o ispunjenosti uslova za zaposlenje koji se zahtevaju u konkursnom postupku i pre početka određene faze izbornog postupka u kojoj se provera kompetencija vrši na način koji zahteva izdvajanje dodatnih finansijskih sredstava za izborni postupak u državnom organu.
Dokaze o ispunjenosti uslova za zaposlenje koji su sadržani u službenim evidencijama pribavlja državni organ, osim ako kandidat ne izjavi da će sam dostaviti potrebne dokaze.
Kandidati koji su dostavili dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno za koje su ti dokazi pribavljeni, obaveštavaju se o mestu, danu i vremenu kada će se obaviti intervju sa konkursnom komisijom.
Kandidati koji ne dostave dokaze iz st. 6. i 7. ovog člana, odnosno koji na osnovu dostavljenih ili pribavljenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pismeno se obaveštavaju da su isključeni iz daljeg izbornog postupka.
Osim ako drugačije nije propisano, u izbornom postupku organ državne uprave slobodno bira način obaveštavanja kandidata, vodeći računa o njegovoj pravnoj zaštiti, ekonomičnom trošenju sredstava, javnosti obaveštavanja i jednostavnosti postupka.
Kratka i hitna obaveštenja mogu da se daju telefonom ili na drugi pogodan način, o čemu se sačinjava službena beleška.
Lista za izbor. Izbor kandidata
Konkursna komisija na osnovu postignutih rezultata kandidata u izbornom postupku, pravi listu kandidata koji ispunjavaju merila propisana za izbor sa postignutim rezultatima kandidata (u daljem tekstu: lista kandidata) i dostavlja je rukovodiocu.
Rukovodilac je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata primi u radni odnos kandidata koji je sa najboljim rezultatom ispunio merila za izbor.
Rukovodilac organa prilikom donošenja odluke iz stava 2. ovog člana daje prvenstvo jednako kvalifikovanom kandidatu pripadniku nacionalne manjine.
Ako je izabran kandidat koji nije državni službenik, rukovodilac u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata, donosi rešenje o njegovom prijemu u radni odnos, a ako je izabran kandidat koji je već državni službenik, rukovodilac donosi rešenje o premeštaju primenom odredaba ovog zakona o premeštaju posle internog konkursa.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, rešenje o prijemu u radni odnos na radnim mestima koja zahtevaju bezbednosne provere kandidata za prijem u radni odnos, donosi se u roku od 15 dana od dana okončanja postupka bezbednosne provere, ako je proverom utvrđeno da nema bezbednosnih smetnji za zasnivanje radnog odnosa.
Rešenje o prijemu u radni odnos sadrži lično ime kandidata, naziv državnog organa u koji se prima i naziv radnog mesta na koje se raspoređuje.
Na internet prezentaciji organa državne uprave koji je oglasio konkurs i Službe za upravljanje kadrovima objavljuju se lista kandidata pod šifrom njihove prijave i ime i prezime kandidata koji je izabran u konkursnom postupku.
Organ državne uprave obaveštava Službu za upravljanje kadrovima o podacima iz stava 6. ovog člana u roku od osam dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, odnosno rešenja o premeštaju.
Stupanje na rad
Izabrani kandidat dužan je da stupi na rad u roku od osam dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos odnosno o premeštaju, izuzev ako mu rukovodilac iz opravdanih razloga ne produži rok.
Ako izabrani kandidat ne stupi na rad u roku koji mu je određen, smatra se da rešenje o prijemu u radni odnos odnosno o premeštaju nije doneseno, a rukovodilac može da izabere kandidata sa liste kandidata sa sledećim najboljim rezultatom.
Izabrani kandidat stiče prava i dužnosti iz radnog odnosa u državnom organu u koji je primljen ili premešten od dana stupanja na rad.
Pravo na žalbu kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku
Rešenje o prijemu u radni odnos, odnosno rešenje o premeštaju dostavlja se svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku na adresu navedenu u prijavi na konkurs.
Ukoliko dostavljanje iz stava 1. ovog člana nije uspelo, službeno lice državnog organa sastavlja pismenu belešku.
U slučaju iz stava 2. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli državnog organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja izjavi žalbu ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.
Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli državnog organa, a najkasnije do isteka roka za žalbu, preuzme u prostorijama državnog organa rešenje o prijemu u radni odnos, odnosno rešenje o premeštaju izabranog kandidata.
Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da, pod nadzorom službenog lica državnog organa, pregleda svu dokumentaciju javnog konkursa.
Neuspeh javnog konkursa
Javni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor, ako nije bilo prijava na javnom konkursu ili ako nijedan od prijavljenih kandidata nije učestvovao u izbornom postupku.
O tome da javni konkurs nije uspeo rukovodilac donosi rešenje koje se dostavlja svim kandidatima koji su imali pravo da učestvuju u izbornom postupku.
Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba žalbenoj komisiji u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, osim u slučaju kada nije bilo prijava na javnom konkursu.
3. Interni i javni konkurs u ostalim državnim organima
Na popunjavanje izvršilačkih radnih mesta u ostalim državnim organima primenjuju se odredbe ovog zakona o internom i javnom konkursu u organima državne uprave i službama Vlade, izuzev odredaba o sastavu konkursne komisije i o nadležnosti Službe za upravljanje kadrovima.
Sastav konkursne komisije, način provere kompetencija, kriterijume i merila za izbor na radna mesta propisuje za sudove i javna tužilaštva ministar nadležan za pravosuđe, a za ostale državne organe tela određena njihovim aktima.
Državni organi iz stava 2. ovog člana mogu ostvariti saradnju sa Službom za upravljanje kadrovima radi pružanja stručne i savetodavne pomoći u postupku provere kompetencija.
Vlada uredbom bliže uređuje sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta, izgled, sadržinu i način podnošenja obrasca prijave, način praćenja kandidata pod šifrom njegove prijave i faze izbornog postupka u svim državnim organima, kao i sastav konkursne komisije, način provere kompetencija i kriterijume i merila za izbor na radna mesta u organima državne uprave i službama Vlade.
Uredbom iz stava 4. ovog člana urediće se način davanja prvenstva pripadnicima nacionalnih manjina, u cilju postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini u slučajevima kada se radi o kandidatima koji su sa jednakim najboljim rezultatom ispunili merila za izbor.
Prema odredbama čl. 38. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe (“Službeni glasnik RS”, br. 38/2019):
Dodatak za dodatno opterećenje na radu
Poslodavac je obavezan da izda pismeni nalog zaposlenom koji radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili poslove odsutnog zaposlenog.
U pismenom nalogu navodi se i naziv radnog mesta čije poslove će zaposleni obavljati usled privremenog povećanja obima poslova i razlozi koji su doveli do privremenog povećanja obima posla, odnosno ime zaposlenog koji je odsutan.
Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 10 radnih dana mesečno iznosi 4% osnovne plate, odnosno 5% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice.
Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 20 radnih dana mesečno iznosi 8% osnovne plate, odnosno 10% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice.
Prava iz st. 1–4. ovog člana ima i nameštenik koji obavlja poslove radnog mesta koje je razvrstano do IV vrste koji dodatno obavlja poslove veće složenosti od poslova svog radnog mesta
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Sindikata pravosuđa Srbije (www.sind-prav.org.rs).