Dugo najavljivani novi Zakon o javnim nabavkama, uskoro bi trebao biti donet, jer je Vlada usvojila Predlog zakona te se isti nalazi u skupštinskoj proceduri. Ono što je bitno naglasiti jeste da će se primenjivati najverovatnije od 1. jula 2020. godinine. Doneće zasigurno i veliki broj novina, koje ćemo izložiti u daljem tekstu.
Određena normativna rešenja iz novih direktiva o javnim nabavkama iz 2014. godine bila su implementirana u važeći Zakon o javnim nabavkama. Međutim, u nacionalno zakonodavstvo potrebno je uvesti sva nova rešenja iz novih direktiva.
Odredbe novih direktiva imaju za cilj povećanje transparentnosti i fleksibilnosti postupaka javne nabavke, smanjenje administrativnog tereta korišćenjem elektronskih sredstava i načinom dokazivanja kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta (Izjava o ispunjenosti kriterijuma na standardnom obrascu umesto potvrde koje izdaju nadležni organi).
Pre svega biće dosta obimniji zakon (po broju članova), od sadašnjih 177. na nekih 247. članova.
Primena novog Zakona o javnim nabavkama, imaće za posledicu značajno smanjenje i pojednostavljivanje postupaka u oblasti javne nabavke, smanjenje administrativnog opterećenja i na strani naručioca i na strani ponuđača, a naročito smanjenjem troškova učešća u postupcima javne nabavke malim i srednjim preduzećima, koji možda ne raspolažu sa odgovarajućim administrativnim i stručnim kapacitetima.
Značajnu novinu predstavlja izjava o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta (izjava o ispunjenosti kriterijuma). Naime, Izjava o ispunjenosti kriterijuma predstavlja formalnu izjavu privrednog subjekta da ispunjava sve tražene kriterijume i da nije u nekoj od situacija zbog koje se isključuje ili može da se isključi iz postupka javne nabavke. Navedena izjava dostavlja se u ponudi ili zahtevu za učešće i služi kao preliminarni dokaz umesto izvoda i potvrda koje izdaju nadležni organi.
Cilj izjave o ispunjenosti kriterijuma je smanjenje administrativnog opterećenja koje nastaje zbog zahteva za izradu znatnog broja potvrda i drugih dokumenata koji su povezani sa razlozima za isključenje i kriterijumima za izbor privrednog subjekta.
Dakle, dovoljno je da privredni subjekt, radi dokazivanja nepostojanja osnova za isključenje iz postupka javne nabavke i ispunjenje kriterijuma za izbor, u ponudi ili u prijavi za učešće dostavi popunjeni standardni obrazac, kao izjavu da ispunjava navedene kriterijume, dok će na kraju postupka samo od ponuđača koji je podneo ekonomski najpovoljniju ponudu biti zahtevano da dostavi ažurne propratne dokumente, odnosno potvrde i drugu dokumentaciju kojom dokazuje da je ispunio propisane kriterijume.
Očekuje se da će pojednostavljenje procedura u javnim nabavkama i smanjenje troškova učešća imati za posledicu povećanje interesa malih i srednjih preduzeća za učestvovanjem na tržištu javnih nabavki, što bi trebalo da doprinese većem nivou tržišne konkurencije, odnosno povećanju prosečnog broja ponuda u postupcima javne nabavke, sa pozitivnom posledicom efikasnijeg i racionalnijeg trošenja javnih sredstava.
Predlog zakona o javnim nabavkama donosi novo rešenje u vezi sa dodelom ugovora. U tom smislu, ugovor se dodeljuje ekonomski najpovoljnijoj ponudi na osnovu cene ili troškova primenom pristupa troškovne efikasnosti ili odnosa cene i kvaliteta.
Predlogom zakona o javnim nabavkama uvodi se novi postupak javne nabavke – partnerstvo za inovacije koga naručioci mogu da sprovode ako imaju potrebu za inovativnim dobrima, uslugom ili radovima, koja se ne može realizovati nabavkom proizvoda, uslugama ili radovima koji su dostupni na tržištu. Partnerstvo za inovacije doprinosi razvoju inovativnih dobara, usluga ili radova i njihovoj naknadnoj nabavci, pod uslovom da je nabavljeno u skladu sa stepenom tražene izrade i u granicama troškova koji su dogovoreni između naručioca i učesnika u partnerstvu. U slučaju potrebe za inovativnim dobrima, radovima ili uslugama naručioci će sprovesti ovu vrstu postupka jer se uobičajenom nabavkom to ne može postići s obzirom da nije dostupna na tržištu. Razvoj i integracija energetskih, transportnih, informacionih, komunikacionih i drugih tehnologija u pojedinim sektorima i promovisanje znanja i tehnologija, jedan je od osnovnih ciljeva održivog rasta i razvoja. Povezivanjem nauke i praktične delatnosti, odnosno realnog sektora postiže se brži razvoj i primena inovativnih rešenja, na koji se način stvara dodata vrednost dobrima, radovima ili uslugama.
Predlog zakona o javnim nabavkama više ne predviđa kvalifikacioni postupak, kao ni postupak javne nabavke male vrednosti. Isti postupci javne nabavke primenjivaće se bez obzira na vrednost nabavke (osim nabavki na koje se, prema njihovoj vrednosti, Zakon ne primenjuje), s tim da se za nabavke većih vrednosti primenjuju duži rokovi za dostavljanje ponuda i prijava za učešće i sl.
Takođe, uređuju se i sistem dinamične nabavke, kao tehnika i instrument u postupcima javnih nabavki koji naručilac može da uspostavlja i vodi, koristeći isključivo elektronska sredstva, za kupovinu uobičajenih predmeta nabavke koji su opštedostupni na tržištu i koji kao takvi zadovoljavaju potrebe naručilaca.
Predlog zakona o javnim nabavkama donosi pravilo da se sva komunikacija i razmena podataka u postupku javne nabavke, prema propisanoj dinamici, sprovodi elektronskim sredstvima na Portalu javnih nabavki. U tom smislu predloženim Zakonom o javnim nabavkama Republika Srbija usklađuje se sa zahtevima iz direktiva Evropske unije. Što se elektronske javne nabavke tiče treba naglasiti da su u Republici Srbiji već implementirana određena rešenja koja kao obavezna uvode nove direktive (na primer: elektronska objava oglasa o javnim nabavkama, elektronska dostupnost konkursne dokumentacije i sl.). Novina koju donosi Predlog zakona o javnim nabavkama su takođe elektronsko podnošenje ponuda i prijava za učešće, elektronski katalozi, kao mogućnost za naručioca da u postupku javne nabavke, u slučajevima kada se koriste elektronska sredstva, zahteva ili dozvoli da se ponude podnose u formi elektronskog kataloga ili da ponude sadrže elektronski katalog. Elektronski katalog koji sastavlja kandidat ili ponuđač, da bi mogao da učestvuje u postupku javne nabavke, u skladu sa tehničkim specifikacijama i u obliku koji je naručilac odredio u dokumentaciji o nabavci.
Uvode se nova izuzeća od primene Zakona o javnim nabavkama saglasno odredbama novih direktiva, na primer, u odnosu na ugovore koji se dodeljuju zajedničkom poduhvatu (joint venture) ili sektorskom naručiocu koji je sastavni deo zajedničkog poduhvata; nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti; usluge civilne odbrane, civilne zaštite i usluge sprečavanja opasnosti, koje pružaju neprofitne organizacije, odnosno udruženja, osim usluge prevoza pacijenata vozilom hitne pomoći; usluge prevoza putnika železnicom ili metroom i dr.
Postojeća praksa ukazuje i na potrebu za određenim izmenama u sistemu pravne zaštite kako bi se obezbedila veća zaštita prava privrednih subjekata. U tom smislu, odredbe Predlog zakona u delu kojim se reguliše pravna zaštita u postupcima javnih nabavki, sačinjene su u cilju unapređenja postojećeg sistema, sa težnjom propisivanja jasnih pravila postupanja za sve učesnike u postupcima kako bi se obezbedio efikasan pravni mehanizam koji će dati željene rezultate. Pre svega u smislu efektivnog otklanjanja nezakonitosti u toku samih postupaka javnih nabavki, ali i u smislu preventivnog delovanja, te adekvatnog sankcionisanja različitih oblika nezakonitog postupanja čije se postojanje utvrdi u odgovarajućoj proceduri. Odredbe su formulisane polazeći od uspostavljenog sistema zaštite prava u Republici Srbiji i postojećih procedura, a uvažavajući odredbe važećih direktiva Evropske unije u oblasti javnih nabavki.
Zahtev za zaštitu prava predstavlja jedino pravno sredstvo koje ponuđači imaju na raspolaganju u cilju saniranja posledica eventualno nezakonitog ili nepravilnog postupanja naručilaca u toku samog postupka javne nabavke, koje po svojoj prirodi i funkciji predstavlja najefikasniji način za uspostavljanje pravne sigurnosti i stabilnog sistema javnih nabavki u koji ponuđači mogu imati poverenje sa stanovišta stvaranja objektivnih i realnih pretpostavki za zakonito sprovođenje postupaka, koje će osigurati njihovo konkurentno učešće u ovim postupcima.
Navedeno se posebno odnosi na kategoriju malih i srednjih preduzeća, kao učesnika u postupcima javnih nabavki, koja u odnosu na kategoriju velikih ponuđača, poseduju ograničene resurse koje mogu da koriste u svrhu stvaranja uslova za širi pristup tržištu, a što je sve dominantniji trend promovisan i važećim direktivama Evropske unije za oblast javnih nabavki.
Postupak zaštite prava pokreće se pred naručiocem, koji ima mogućnost da odluči o zahtevu i ukoliko nađe da postoje određeni propusti u njegovom postupanju sam iste otkloni u kratkom roku, a ako to ne učini, o zahtevu za zaštitu prava odlučuje Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao samostalan i nezavisan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Protiv odluka ovog organa može se podneti tužba Upravnom sudu.
U delu Predloga zakona o pravnoj zaštiti, ključne izmene odnose se na:
1) suštinski se razlikuju dva roka, tj. jedan koji se odnosi na zahteve za zaštitu prava čijim podnošenjem se osporavaju radnje naručioca u vezi sa određivanjem vrste postupka, sadržinom javnog poziva i konkursnom dokumentacijom i drugi koji se odnosi na zahteve za zaštitu prava čijim podnošenjem se osporavaju radnje naručioca preduzete nakon isteka roka za podnošenje ponuda ili prijava, i koji se podnose nakon objavljivanja odluke naručioca na Portalu javnih nabavki, odnosno nakon prijema odluke u slučajevima kada objavljivanje na Portalu javnih nabavki nije predviđeno ovim zakonom;
2) mogućnost da se o navodima iznetim u zahtevu za zaštitu prava izjasni i ponuđač kojem je dodeljen ugovor o javnoj nabavci;
3) aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za zaštitu prava je utvrđena na način da ne dovodi u pitanje pravo privrednih subjekata, kandidata, odnosno ponuđača da koriste zakonom propisana sredstva u cilju zaštite svojih prava u postupcima javnih nabavki i sprečavanja nezakonitog postupanja naručilaca, a obezbeđeno je da u javnom interesu ovo pravno sredstvo mogu da upotrebe Kancelarija za javne nabavke, Državna revizorska institucija i javni pravobranilac, kada u vršenju svojih ovlašćenja saznaju za nepravilnosti u postupcima javnih nabavki;
4) omogućeno je podnošenje zahteva za zaštitu prava kojim se osporava zakonitost dodele ugovora primenom odredbi ovog zakona kojima su propisani uslovi za izuzeće od njegove primene (čl. 11 – 21. ovog zakona), odnosno zakonitost zaključenja takvog ugovora što do sada nije bilo obuhvaćeno pravnom zaštitom;
5) kao opšte pravilo, uspostavljeno je suspenzivno dejstvo podnetog zahteva za zaštitu prava na dalji tok postupka javne nabavke;
6) za naručioca je utvrđeno zakonsko ovlašćenje da donese rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava i delimično poništava postupak javne nabavke ako smatra da su izneti navodi osnovani, dok u svim ostalim slučajevima (ako naručilac smatra da osnovanost iznetih navoda može da ima za posledicu poništenje postupka javne nabavke u celini ili ako smatra da izneti navodi nisu osnovani), o zahtevu za zaštitu prava odlučuje Republička komisija;
7 ) određen je jedinstven iznos takse za podnošenje zahteva za zaštitu prava kojim se osporavaju radnje naručioca u vezi sa određivanjem vrste postupka, sadržinom javnog poziva i konkursnom dokumentacijom, odnosno za koji se podnosi u slučaju sprovođenja pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva a kojim se osporavaju radnje naručioca u vezi sa određivanjem vrste postupka, sadržinom obaveštenja o sprovođenju pregovaračkog postupka, poziva za podnošenje ponuda i konkursnom dokumentacijom.
8) u slučaju nepoštovanja procesne discipline prilikom sprovođenja postupka zaštite prava ustanovljeno je zakonsko ovlašćenje za Republičku komisiju da izriče novčane kazne naručiocima i podnosiocima zahteva;
9) ustanovljeno je zakonsko ovlašćenje za Republičku komisiju da poništi ugovor o javnoj nabavci iz razloga utvrđenih ovim zakonom;
10) propisano je da je prilikom podnošenja zahteva za zaštitu prava naručiocu podnosilac zahteva je dužan da dostavi dokaz o uplati takse, a u suprotnom takav zahtev će se odbaciti rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev;
11) propisano je da će se ako u sadržini podnetog zahteva za zaštitu prava koji je u ime stranke podneo punomoćnik postoje nedostaci koji onemogućavaju dalje postupanje, takav zahtev odbaciti rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev;
12) propisano je da će se ako u slučaju kad naručilac ne postupi na jedan od načina propisanih odredbama zakona podnosilac zahteva ne inicira nastavak postupka pred Republičkom komisijom u roku koji je propisan zakonom, smatrati da postupak zaštite prava nije ni započet.
Stupanjem na snagu ovog zakona Uprava za javne nabavke će nastaviti sa radom kao Kancelarija za javne nabavke.
Monitoring nad radom naručilaca obavljaće Kancelarija za javne nabavke u cilju sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja nepravilnosti koje mogu da nastanu ili su nastale u primeni Zakona o javnim nabavkama.
Izvor: Izvod iz obrazloženja preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a