Uz angažovanje Zaštitnika građana, Ministarstvo pravde je u saradnji sa Ministarstvom finansija, uputilo dopise predsednicima sudova onih opština u kojima se sudije nisu prihvatale funkcije predsednika komisija za vraćanje zemljišta, uključujući i Osnovni sud u Axxxx koji je nadležan za teritoriju opština Axx, Rxxx i Txxx, nakon čega su u mnogim opštinama, po navodima Ministarstva pravde, komisije obrazovane. Tako je u aprilu 2019. godine rešenjem nadležnog ministarstva formirana i Komisija za vraćanje zemljišta opštine Txxx, ali iako je od njenog formiranja proteklo više od šest meseci, komisija još uvek nije preduzela adekvatne mere u cilju postupanja po predmetima pritužilaca, od kojih neki traju već trideset godina, utvrdio je Zaštitnik građana.
Ustavom Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (čl. 58.)
Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (“Sl. glasnik RS”, br. 18/91, 20/92 i 42/98) regulisan je postupak vraćanja oduzetog zemljišta u svojinu ranijem sopstveniku, odnosno njegovom pravnom sledbeniku, po navedenom osnovu. Zakonom je takođe propisano da postupak po zahtevu za vraćanje zemljišta vodi i rešenje donosi komisija koju obrazuje ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na predlog skupštine opštine, koja se sastoji od predsednika i četiri člana koji imaju zamenike. Stručne i administrativne poslove za potrebe komisije obavlja opštinski organ uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove – odsek (ili referat) za vraćanje oduzete zemlje (čl. 2. Zakona). Shodno članu 10. ovog zakona, žalba protiv rešenja komisije kojim je odlučeno o zahtevu, podnosi se Upravi za imovinsko-pravne poslove u sastavu Ministarstva finansija.
Prema odredbi člana 23. Uredbe za sprovođenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (“Sl. glasnik RS”, br. 41/91, 44/91 – ispr., 4/92, 8/97 – odluka USRS i 103/2003 – odluka USRS), ukoliko pitanja postupka nisu zakonom, odnosno ovom uredbom drugačije uređena, primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.
Odredbom člana 208. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS“, br. 30/2010), koji se primenjuje u datom slučaju u skladu sa članom 290. zakona, propisano je da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. U ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok.
Shodno članu 232. stav 2. zakona, u postupku po žalbi, ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slučaju, drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje. Protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu.
Načelima upravnog postupka predviđeno je da organi koji postupaju u upravnim stvarima rešavaju na osnovu zakona i drugih propisa. Organi koji vode postupak, odnosno rešavaju u upravnim stvarima, dužni su da obezbede uspešno i kvalitetno ostvarivanje i zaštitu prava i pravnih interesa fizičkih lica, pravnih lica ili drugih stranaka. Postupak se mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.
Prema načelima dobre uprave, javni službenik se stara da se odluka po svakom zahtevu donese u razumnom roku, bez odlaganja. Ukoliko zbog složenosti postupka, odnosno pitanja koja su pokrenuta, odluku nije moguće doneti u zakonom predviđenom roku, organ javne vlasti, odnosno javni službenik će o tome obavezno obavestiti građanina i preduzeti sve što je u njegovoj moći da se odluka donese što pre.
Sagledavajući navedene propise i podatke do kojih se došlo tokom sprovedenog postupka kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Komisije za vraćanje poljoprivrednog zemljišta opštine Topola, utvrđeno je da je Komisija donela delimična rešenja po zahtevima prethodnika pritužilaca, kao i da je Ministarstvo finansija još 1993., odnosno 1994. godine donelo rešenja kojim su poništene prvostepene odluke, ali da ovi postupci nisu okončani ni nakon čak trideset godina od njihovog pokretanja.
Zaštitnik građana je upoznat sa problemom obrazovanja i funkcionisanja komisija za vraćanje poljoprivrednog zemljišta u mnogim opštinama, a povodom čega je ovaj organ svojevremeno, odnosno 30. decembra 2015. godine tadašnjem Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine uputio preporuku u cilju preduzimanja mera i obezbeđivanja da se postupci vraćanja poljoprivrednog zemljišta koji su još uvek u toku okončaju u najkraćem mogućem roku .
Imajući u vidu da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine negiralo svoju odgovornost i nadležnost za postupanje u konkretnom slučaju, Zaštitnik građana se u ovom postupku obratio Ministarstvu pravde i Ministarstvu finansija u cilju mogućnosti preduzimanja ostalih eventualnih mera.
U tom pogledu, Zaštitnik građana je naišao na spremnost na saradnju kako Ministarstva pravde, tako i Ministarstva finansija, s obzirom da je Ministarstvo pravde u saradnji sa Ministarstvom finansija uputilo dopise predsednicima sudova onih opština u kojima se sudije nisu prihvatale funkcije predsednika komisija, uključujući i Osnovni sud u Axxxx koji je nadležan za teritoriju opština Axxx, Rxx i Txxx. Nakon ovoga, u mnogim opštinama su, po navodima Ministarstva pravde, obrazovane komisije, kao što je to slučaj i sa Komisijom za vraćanje zemljišta opštine Txxx koja je u međuvremenu, Rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 4. aprila 2019. godine formirana i nakon čega su se stvorili uslovi za postupanje po predmetima koji su u radu.
Međutim, kako proizilazi, iako je od njenog formiranja proteklo sada već više od šest meseci, Komisija još uvek nije preduzela adekvatne mere u cilju postupanja po predmetima pritužilaca.
S tim u vezi, Zaštitnik građana ocenjuje da, iako u ranijem periodu Komisija za vraćanje zemljišta opštine Txxx nije radila u punom sastavu, ista je odgovorna za svoje postupanje, odnosno nepostupanje, s obzirom da nije delotvorno i efikasno postupala u konkretnom slučaju. Imajući u vidu da je proteklo već trideset godina od pokretanja postupaka, te da isti još uvek traju, da je Komisija za vraćanje zemljišta ponovo formirana, Zaštitnik građana smatra da je nedopustivo i neopravdano bilo kakvo dalje prolongiranje donošenja odluka u konkretnom slučaju, a time i uskraćivanje prava građana.
Imajući u vidu da se radi o postupcima kojima se ispravljaju greške iz prošlosti i građanima omogućava ostvarivanje apsolutnog prava svojine koje im je dugo godina uskraćivano, ova činjenica treba da predstavlja razlog više da se ovim postupcima pokloni znatno veća pažnja, te da se postupci okončaju što pre, na zakonit i pravilan način, poštujući ustavom zagarantovano pravo građana na imovinu.
Na osnovu svih utvrđenih činjenica i okolnosti, Zaštitnik građana je utvrdio propust u pravilnosti i zakonitosti rada Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje zemljišta opštine Topola na štetu ostvarivanja prava građana i, saglasno članu 31. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana, uputio organu uprave preporuku radi otklanjanja uočenih nedostataka u radu, kao i u cilju unapređenja rada organa uprave i sprečavanja sličnih propusta u budućnosti.
Izvor: sajt Zaštitnika građana (www.ombudsman.rs)
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a