Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije ukazala je na to da borba protiv zločina iz mržnje podrazumeva kontinuirane napore svih u društvu.
Direktorka je na Regionalnoj konferenciji o obrazovanju u oblasti zločina iz mržnje u Jugoistočnoj Evropi, istakla da je cilj ovog skupa da se omogući regionalnim akterima da razmene iskustva i primere dobre prakse i da predstave izazove u vezi sa obrazovanjem o zločinima iz mržnje.
Prema njenoj oceni, konferencija je izuzetno značajna jer predstavlja presek stanja u različitim oblastima borbe protiv zločina iz mržnje, radu sa pravosudnim organima, policijom, nevladinim sektorom, akademskim institucijama i mladima.
Kancelarija za ljudska i manjinska prava je u poslednjih šest godina uložila velike napore da koordinira aktivnosti pomenutih aktera organizujući, uz pomoć Misije OEBS-a, međuresorne sastanke za borbu protiv zločina iz mržnje.
Prema njenim rečima, do sada je organizovano 13 ovakvih sastanaka koji su doprineli ne samo uspostavljanju dijaloga između vladinog i nevladinog sektora, već su i rezultirali konkretnim aktivnostima koje su direktno pomogle samim žrtvama.
Sastanci su prepoznati i od strane međunarodnih aktera, među kojima je i Evropska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije (EKRI), koja je u svom izveštaju za Srbiju iz 2017. godine pohvalila ovu dobru praksu.
Zamenica republičke javne tužiteljke saopštila je da su u poslednje dve godine u Srbiji donete dve osuđujuće presude protiv počinilaca zločina iz mržnje, od ukupno 16 predmeta koje je pokrenuo javni tužilac u vezi sa tim krivičnim delom.
Ista je navela da je veliki broj od tih preostalih 14 predmeta u završnoj fazi, te da Tužilaštvo očekuje osuđujuće presude.
Zločin iz mržnje uveden je 2012. godine izmenama Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu u martu 2013. godine, podsetila je ona i dodala da je to krivično delo globalna pojava prisutna u manjem ili većem obimu na svim geografskim prostorima i u svim vremenima.
Naime, prema odredbama čl.54a Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), propisana je posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje:
Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.
Prema njenim rečima, cilj odredbe Krivičnog zakonika, koja se odnosi na zločin iz mržnje, jeste da se obezbedi strože kažnjavanje krivičnih dela motivisanih mržnjom, ali i da se obezbedi pojačana zaštita žrtava ovih krivičnih dela kako bi im se dalo do znanja da država zaista vodi računa o njihovim pravima i položaju.
Direktor Pravosudne akademije rekao je da je ta akademija u svoje programe uvrstila i posebno obrađivanje teme zločina iz mržnje u okviru šire oblasti borbe protiv diskriminacije.
On je ukazao na to da se razvija poseban program, odnosno multisektorska obuka uz učešće sudija, tužilaca, predstavnika civilnog sektora i MUP-a, naglašavajući važnost adekvatnog, brzog i efikasnog kažnjavanja počinilaca, ali i rad na prevenciji takvih zločina.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs).