Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije saopštilo je da je obaveza roditelja da poštuju procedure prijave sumnje na nasilje, što podrazumeva da se prvo obrate obrazovnoj ustanovi.
To znači da se prvo obrate odeljenskom starešini ili timu za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i/ili direktoru škole, u zavisnosti od konkretne situacije.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja posebnu pažnju posvećuje obezbeđivanju podsticajnog i sigurnog okruženja za celoviti razvoj učenika.
Osim toga, ustanovljene su i precizne procedure zaštite učenika od svih oblika nasilja koje sve ustanove obrazovanja i vaspitanja imaju obavezu da sprovode.
Kako bi se obezbedila pravovremena i sveobuhvatna zaštita učenika neophodno je da zaposleni, ali i roditelji učenika, poštuju procedure i svojim postupanjem doprinose razvijanju nenasilnog ponašanja.
U situacijama prvog nivoa vršnjačkog nasilja aktivnosti preduzima odeljenski starešina u saradnji sa roditeljima učenika i odeljenskom zajednicom, dok se u slučaju drugog nivoa uključuje tim za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Kada je reč o slučajevima trećeg nivoa vršnjačkog nasilja obavezno je i uključivanje spoljašnje zaštitne mreže (centar za socijalni rad, zdravstvo i policija).
Procenu nivoa nasilja obavlja tim za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, na osnovu definisanih kriterijuma.
Roditelji imaju obavezu da, na poziv škole učestvuju u pojačanom vaspitnom radu, kao i da sarađuju sa školom u toku sprovođenja vaspitno-disciplinskog postupka.
Za sve učesnike – učenike koji vrše nasilje, trpe nasilje ili posmatraju nasilje izrađuje se operativni plan zaštite u čiju su realizaciju u obavezi da se uključe i roditelji.
Saradnja roditelja i škole je neophodna i kada je u pitanju realizacija aktivnosti društveno-korisnog rada koji omogućuje učenicima da razvijaju prosocijalne oblike ponašanja.
Od načina i kvaliteta saradnje porodice i škole zavisi i efekat aktivnosti pojačanog vaspitnog i društveno-korisnog rada, a koji se uzima u obzir prilikom izricanja vaspitnih i vaspitno-disciplinskih mera prema učenicima.
Ukoliko roditelji ne sarađuju sa školom ili ispoljavaju neprimereno i nasilno ponašanje, škola je u obavezi da obavesti i uključi druge institucije (centar za socijalni rad i/ili policiju), kao i da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja.
Evaluacije različitih preventivnih programa i praksi su potvrdile ključnu ulogu roditelja u prevenciji i stoga je neophodno da oni učestvuju u aktivnostima koje je škola predvidela Godišnjim planom zaštite od nasilja, kao i preventivnim aktivnostima na nivou odeljenja i razreda.
Ministarstvo apeluje na roditelje učenika da poštuju propisane procedure, o kojima se detaljnije uvek mogu informisati u ustanovama.
Imajući u vidu najbolji interes deteta, sve institucije, ali i roditelji, u obavezi su da vode računa o zaštiti podataka o maloletnim licima.
Odredbama Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2019), definisana su:
Prava, obaveze i odgovornosti svih u ustanovi u prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
Radi prevencije nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ustanova je dužna da upozna sve zaposlene, decu, učenike i roditelje sa njihovim pravima, obavezama i odgovornostima, propisanim zakonom, Pravilnikom o protokolu i drugim podzakonskim i opštim aktima.
Zaposleni svojim kvalitetnim radom (vaspitno-obrazovnim, obrazovno-vaspitnim, vaspitnim, stručnim i drugim radom) i primenom različitih metoda, oblika rada i aktivnosti obezbeđuju podsticajnu i bezbednu sredinu.
U ustanovi odeljenjski starešina, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik izborom odgovarajućih sadržaja i načina rada doprinose sticanju kvalitetnih znanja i veština i formiranju vrednosnih stavova za uzajamno razumevanje, uvažavanje različitosti, konstruktivno prevazilaženje sukoba i dr.
Odeljenjski starešina, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik je dužan da obezbedi zaštitu deteta i učenika od proizvoljnog ili nezakonitog mešanja u njegovu privatnost, porodicu, dom ili prepisku, kao i zaštitu od nezakonitih napada na njegovu čast i ugled.
Zaposleni ne sme svojim ponašanjem da izazove ili doprinese nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju (na primer: nepoštovanje ličnosti i prava deteta i učenika, nedoslednost u postupanju, neobjektivno ocenjivanje i dr.).
Učenici, kao odgovorni učesnici u obrazovanju i vaspitanju, radi prevencije nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, obavezni su da: uvažavaju i poštuju ličnost drugih – dece, učenika, zaposlenih, roditelja i trećih lica; poštuju pravila ustanove i sve one akte kojima se uređuju njihova prava, obaveze i odgovornosti; aktivno učestvuju u radu odeljenjske zajednice; kao članovi učeničkog parlamenta i školskog odbora, posebno doprinose i učestvuju u preventivnim aktivnostima; svojim ponašanjem ne izazivaju, doprinose ili učestvuju u nasilju i zlostavljanju.
Roditelj je dužan da, u najboljem interesu deteta i učenika: sarađuje sa ustanovom; učestvuje u preventivnim merama i aktivnostima; uvažava i poštuje ličnost svog deteta, druge dece i učenika, zaposlenih i drugih roditelja.
Roditelj ne sme svojim ponašanjem u ustanovi da izazove ili doprinese pojavi nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
Prevencija nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao jedan od prioriteta u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada planira se razvojnim planom i sastavni je deo godišnjeg plana rada. Ustanova programom zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja određuje mere i aktivnosti koje obezbeđuju razvijanje i negovanje pozitivne atmosfere i bezbedno okruženje (u daljem tekstu: program zaštite).
Program zaštite utvrđuje se na osnovu analize stanja bezbednosti, prisutnosti različitih oblika i intenziteta nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi, specifičnosti ustanove i rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove. Programom zaštite definišu se preventivne i interventne aktivnosti, odgovorna lica i vremenska dinamika njihovog ostvarivanja.
Program zaštite sadrži:
1) načine na koji se preventivne mere i aktivnosti ugrađuju u svakodnevni život i rad ustanove (vaspitne, nastavne i vannastavne aktivnosti), na svim nivoima (pojedinac, vaspitna grupa, odeljenjska zajednica, učenički parlament, stručni organi, tela i timovi, roditeljski sastanci, roditelji – individualno i grupno, savet roditelja);
2) stručno usavršavanje zaposlenih radi unapređivanja kompetencija zaposlenih za preventivni rad, blagovremeno uočavanje, prepoznavanje, reagovanje na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje;
3) načine informisanja o obavezama i odgovornostima u oblasti zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
4) podsticanje i osposobljavanje učenika za aktivno učestvovanje u radu odeljenjske zajednice, učeničkog parlamenta, školskog odbora i stručnih organa ustanove;
5) sadržaje i načine za pojačan vaspitni rad radi razvijanja samoodgovornog i društveno odgovornog ponašanja;
6) postupke za rano prepoznavanje rizika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
7) načine reagovanja na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, uloge i odgovornosti i postupanje u intervenciji kada postoji sumnja ili se ono događa;
8) oblike i sadržaje rada sa svom decom i učenicima, odnosno onima koji trpe, čine ili su svedoci nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
9) načine, oblike i sadržaje saradnje sa porodicom, jedinicom lokalne samouprave, nadležnom organizacionom jedinicom policije (u daljem tekstu: policija), centrom za socijalni rad, zdravstvenom službom, pravosudnim organima i dr.;
10) načine praćenja, vrednovanja i izveštavanja organa ustanove o ostvarivanju i efektima programa zaštite, a naročito, u odnosu na:
(1) učestalost incidentnih situacija i broj prijava;
(2) zastupljenost različitih oblika i nivoa nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
(3) broj povreda;
(4) učestalost i broj vaspitno-disciplinskih postupaka protiv učenika i disciplinskih postupaka protiv zaposlenih;
(5) ostvarene obuke u prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i potrebe daljeg usavršavanja;
(6) broj i efekte akcija koje promovišu saradnju, razumevanje i pomoć vršnjaka;
(7) stepen i kvalitet uključenosti roditelja u život i rad ustanove;
(8) druge parametre.
Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
Ustanova ima poseban tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (u daljem tekstu: tim za zaštitu).
Članove i rukovodioca tima za zaštitu određuje direktor ustanove iz reda zaposlenih (nastavnik, vaspitač, stručni saradnik, sekretar i dr.). Broj i sastav članova tima za zaštitu zavise od specifičnosti ustanove (vrsta i veličina ustanove, organizacija rada, izdvojena odeljenja, prisustvo dece i učenika iz manjinskih i marginalizovanih grupa i dr.). Direktor određuje, psihologa, pedagoga ili, izuzetno, drugog zaposlenog – člana tima za zaštitu, kao odgovornog za vođenje i čuvanje dokumentacije o svim situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u kojima tim za zaštitu učestvuje. Ustanova može da uključi u tim za zaštitu predstavnike roditelja i lokalne zajednice, učeničkog parlamenta i po potrebi odgovarajuće stručnjake (socijalni radnik, specijalni pedagog, lekar, predstavnik policije i dr.).
Zadaci tima za zaštitu jesu, naročito, da:
1) priprema program zaštite;
2) informiše decu i učenike, zaposlene i roditelje o planiranim aktivnostima i mogućnosti traženja podrške i pomoći od tima za zaštitu;
3) učestvuje u obukama i projektima za razvijanje kompetencija zaposlenih potrebnih za prevenciju i intervenciju u situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
4) predlaže mere za prevenciju i zaštitu, organizuje konsultacije i učestvuje u proceni rizika i donošenju odluka o postupcima u slučajevima sumnje ili dešavanja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
5) uključuje roditelje u preventivne i interventne mere i aktivnosti;
6) prati i procenjuje efekte preduzetih mera za zaštitu dece i učenika i daje odgovarajuće predloge direktoru;
7) sarađuje sa stručnjacima iz drugih nadležnih organa, organizacija, službi i medija radi sveobuhvatne zaštite dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
8) vodi i čuva dokumentaciju;
9) izveštava stručna tela i organ upravljanja.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs).