Dva su ključna stuba koja odnos dece i medija čine proaktivnim i usmerenim na poštovanje i ostvarivanje prava deteta: participacija dece i zaštita dece u medijskom prostoru. Za razliku od drugog aspekta, nedovoljno učešće dece u medijima nije dovoljno problematizovano, a zapravo participacija dece u medijskom i javnom prostoru je uslov i za adekvatniju zaštitu, rekla je danas pomoćnica generalnog sekretara Zaštitnika građana za prava deteta na konferenciji „Deca i mediji – kako zaštititi decu od medijske i političke zloupotrebe?“.
U Zakonu o zaštiti građana npr. stoji:
„Član 25
Svako fizičko ili pravno, domaće ili strano lice koje smatra da su mu aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave povređena prava može da podnese pritužbu Zaštitniku građana.
Ako se radi o povredi prava deteta, pritužbu iz stava 1. ovog člana u ime maloletnog lica može podneti njegov roditelj, odnosno zakonski zastupnik, a ako se radi o povredi prava pravnog lica, pritužbu može podneti lice ovlašćeno za zastupanje tog pravnog lica.
Pre podnošenja pritužbe podnosilac je dužan da pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.
Zaštitnik građana će uputiti podnosioca pritužbe na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka, ako je takav postupak predviđen, a neće pokretati postupak dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva.
Izuzetno, Zaštitnik građana može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva, ako bi podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili ako se pritužba odnosi na povredu principa dobre uprave, posebno nekorektan odnos organa uprave prema podnosiocu pritužbe, neblagovremen rad ili druga kršenja pravila etičkog ponašanja zaposlenih u organima uprave.
Zaštitnik građana neće postupati po anonimnim pritužbama.
Izuzetno, ako smatra da u anonimnoj pritužbi ima osnova za njegovo postupanje, Zaštitnik građana može pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi.“
Ona je na konferenciji u Medija centru, koju je organizovala organizacija Prijatelji dece Srbije, istakla da se Zaštitnik građana od početka rada intenzivno bavi položajem dece u medijima. Zaštitnik građana je u prethodnih 12 godina vodio brojne postupke zbog povrede prava dece u medijima, počev od otkrivanja identiteta dece preko zadiranja u njihov porodični život, viktimizacije dece žrtava, zloupotreba dece u oglašavanju, nasilja putem medija i štetnih sadržaja kojima su izložena deca, navela je pomoćnica generalnog sekretara Zaštitnika građana za prava deteta.
U Zakonu o javnom informisanju i medijima u čl. 80. stoji:
“Član 80.
Informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis (pismo, dnevnik, zabeleška, digitalni zapis i sl.), zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalni i sl.) i zapis glasa (magnetofonski, gramofonski, digitalni i sl.), ne može se objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosno lica čije reči, lik odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice.
Maloletnik se ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja može da povredi njegovo pravo ili interes.
Pristanak je potreban i za neposredno prenošenje lika ili glasa putem televizije, radija i slično.
Informacija i zapis iz stava 1. ovog člana ne mogu se objaviti bez pristanka onoga na koga se odnose, ako bi objavljivanjem bilo povređeno njegovo pravo na privatnost ili koje drugo pravo.
Pristanak dat za jedno objavljivanje, za određeni način objavljivanja, odnosno za objavljivanje u određenom cilju ne smatra se pristankom za ponovljeno objavljivanje, za objavljivanje na drugi način, odnosno za objavljivanje za druge ciljeve.”
Izvor: sajt Zaštitnika građana (www.ombudsman.rs)
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a