Zaštitnik građana preporučio je Komesarijatu za izbeglice i migracije (KIRS) da utvrdi razloge zbog kojih je došlo do propusta u radu zaposlenih i da u skladu sa utvrđenim stanjem preduzme mere radi otklanjanja uzroka propusta i sprečavanja da se ovakvi propusti ubuduće ponove. Način na koji se postupa sa ličnim i drugim ispravama korisnika stvara se rizik od povrede ljudskih prava izbeglica i migranata, te stoga upućuje mišljenje i preporuke KIRSu da izvrši odgovarajuće provere i u skladu sa njima preduzme mere kako bi se uspostavile jasne procedure i pravila postupanja u odnosu na ovo pitanje, stoji u preporuci Zaštitnika građana.
Zaštitnik građana nalazi da bi Komesarijat za izbeglice i migracije unapredio položaj izbeglica i migranata uspostavljanjem jasnih procedura postupanja centara za azil, prihvatnih i prihvatno tranzitnih centara sa ličnim ispravama korisnika i potvrdama korisnika o izraženoj nameri da podnesu zahtev za azil, tako da ova dokumenta budu korisnicima stalno dostupna, uz istovremeno uvažavanje potrebe zaštite korisnika od štetnih posledica gubitka ovih dokumenata.
U čl. 36. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, stoji:
„Postupak azila pokreće se podnošenjem zahteva za azil ovlašćenom službeniku Kancelarije za azil, na propisanom obrascu najkasnije u roku od 15 dana od dana registracije.
Ako ovlašćeni službenik Kancelarije za azil ne omogući strancu kome je izdata potvrda da traži azil da podnese zahtev za azil u roku iz stava 1. ovog člana, tražilac može to učiniti popunjavanjem obrasca zahteva za azil u roku od osam dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Postupak azila se smatra pokrenutim dostavljanjem obrasca zahteva za azil Kancelariji za azil.
Zahtev za azil podnosi se lično, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom. Ukoliko se zahtev za azil podnosi preko drugog lica u skladu sa odredbama ovog zakona, tražilac mora biti lično prisutan.
Pre nego što tražilac podnese zahtev za azil, postupajući nadležni organ je dužan da tražioca pouči o njegovim pravima i obavezama, a posebno o pravu na boravak, pravu na besplatnog prevodioca tokom postupka, pravu na pravnu pomoć i pravu na pristup UNHCR-u.
Sadržinu i izgled obrasca zahteva za azil i drugih obrazaca predviđenih ovim zakonom propisuje ministar.“
Pravo na zaštitu od seksualnog nasilja, pripada svakoj osobi koja se nalazi na tlu Republike Srbije, a posebna je dužnost organa javne vlasti da sa pojačanom pažnjom postupaju kada je reč o osobama u osetljivom položaju. Žene i deca u izbeglištvu i migracijama izloženi su, po pravilu, najtraumatičnijim iskustvima, počev od napuštanja svog doma, putovanja u nepovoljnim i često ugrožavajućim uslovima, u pratnji nepoznatih lica, često izloženi nasilju i u riziku ili već žrtve trgovine ljudima. Ova iskustva, žene i decu čine posebno ranjivim na seksualnu zloupotrebu te je stoga neophodan visok stepen pažnje i brzo i delotvorno postupanje u slučajevima sumnje.
U svim slučajevima, kada prijava na ponašanje zaposlenog ukazuje na mogućnost da je izvršeno kazneno delo, prva i ključna obaveza organa vlasti jeste obaveštavanje organa gonjenja i pravosudnih organa, jer je ispitivanje da li je izvršeno kazneno delo i ko je učinilac u isključivoj nadležnosti tih organa. Postupci organa gonjenja i pravosudnih organa, međutim, nisu prepreka za organe vlasti da ponašanje zaposlenog, u odgovarajućem postupku, cene sa stanovišta disciplinske odgovornosti i (ne)poštovanja radnih obaveza, radnopravnih pravila i kodeksa ponašanja i rada.
Sumnja da je zaposleni u organu vlasti izvršio seksualno nasilje, stvara najviši stepen obaveze za organ vlasti da činjenice prikupi i ispita, te u skladu sa ovim činjenicama donese odluku o odgovornosti zaposlenog. Posebna je obaveza organa vlasti da, tokom takvog postupka, zaposlenog udalji sa rada i u potpunosti onemogući kontakte zaposlenog i moguće žrtve, kako bi se na najmanju moguću meru sveo rizik od reviktimizacije žrtve seksualnog nasilja i nedozvoljenih uticaja na žrtvu.
U konkretnom slučaju, Zaštitnik građana je utvrdio da su Prihvatni centar u Bujanovcu, koordinator prihvatno tranzitnih centara za jugoistok Srbije i koordinator za centre za azil i prihvatne centre u svom radu načinili propuste na štetu korisnice A.A.
Zaštitnik građana nalazi da se postupanjem po preporukama može unaprediti rad KIRS i centara u njegovom sastavu, te je određene preporuke dao u pravcu unapređenja kompetencija i uspostavljanja dodatnih pravila rada.
Nalazeći, međutim, da je reč o propustima koji su ili su mogli da nanesu nenadoknadivu štetu korisnici i koji, ukoliko se ponavljaju, mogu dovesti do nenadoknadive štete drugih korisnica, Zaštitnik građana preporučio je da KIRS utvrdi razloge zbog kojih je došlo do propusta u radu konkretnih zaposlenih, te u skladu sa utvrđenim preduzme mere radi otklanjanja uzroka propusta i sprečavanja da se ovakvi propusti ubuduće ponove.
Konačno, Zaštitnik građana nalazi da način na koji se postupa sa ličnim i drugim ispravama korisnika stvara rizik od povrede ljudskih prava izbeglica i migranata, te stoga upućuje mišljenje i preporuke KIRS da izvrši odgovarajuće provere i u skladu sa njima preduzme mere kako se uspostavile jasne procedure i pravila postupanja u odnosu na ovo pitanje.
Zaštitnik građana nalazi da će postupanje KIRS i Prihvatnog centra u … po preporukama doprineti umanjenju štetnih posledica učinjenih propusta u radu kao i da će postupanje po preporukama doprineti unapređenju rada ovih organa i položaja korisnika centara u sastavu KIRS.
Izvor: sajt Zaštitnika građana (www.ombudsman.rs)
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a