Doneta je druga pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Novom sadu za naplaćenu proviziju za osiguranje stambenog kredita kod Nacionalne korporacije NKOSK, kojom je ta odredba ugovora proglašena ništavom.
Banka dužniku, mora da vrati naplaćeni trošak obrade kredita , kao i premiju za osiguranje kod NKOSK , sve sa zateznom kamatom koja će ove iznose udvostručiti.
Sud je poništio navedene dve odredbe ugovora iz razloga što banka nije jasno i nedvosmisleno prikazala korisniku strukturu tih troškova, a pritom ih je procentualno vezala za iznos kredita, čime je prema mišljenju Suda, postupila suprotno načelima našeg pravnog poretka, narušavajući na taj način ravnopravnost ugovornih strana i jednake vrednosti uzajamnih davanja.
Prema navodima obrazloženja navedene presude, ugovaranjem obaveze plaćanja troškova obrade kredita i drugih naknada (premija), koji su pritom paušalno određeni, tuženi je postupio protivno načelu savesnosti I poštenja, obzirom da je za tužilju, kao korisnika kredita, stvorio nesrazmernu obavezu u odnosu na prava iz ugovora o kreditu u svoju korist. Tuženi kroz kamatu naplaćuje sve troškove i naknade koje ima u vezi sa kreditom, te nema ekonomske opravdanosti da od korisnika kredita posebnim odredbama dodatno naplaćuje iste usluge.
Takođe, u daljem tekstu obrazloženja ove sudske odluke je navedeno das u banke finansijske intstitucije čija je primarna delatnost pružanje usluga kreditiranja. Pri pružanju ove usluge banke u odnosu na klijenta su u jačem ekonomskom položaju, a što koriste da unapred odrede uslove pod kojima klijentima odobravaju kredite, bez mogućnosti pregovoranja. U takvoj situaiciji, banka kao ekonomski jača ugovorna strana, ne ssme da korišćenjem svog položaja jače strane za klijenta nametne odredbe kojima se klijent stavlja u neravnopravni položaj, odnosno odredbe koje su protivne prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.
Odredbama čl.1065. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da korisnik kredita ima samo obavezu da plaća ugovorenu kamatu i da dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način utvrđen ugovorom, koje su odredbe ugovora kojima se za korisnike kredita ugovaraju dodatne obaveze u vidu plaćanja raznih troškova i naknada na ime odobravanja i puštanja u korišćenje kredita nepravične, a posebno one obaveze koje dospevaju u trenutku zaključenja ugovora, obzirom da su nametnute ekonomski slabijoj strain u ugovoru, bez mogućnosti pregovaranja I stvarraju značajnu nesrazmeru prava i obaveza imeđu ugovornih strana na štetu korisnika kredita.
Treba se podsetiti i na stav Vrhovnog kasacionog suda: da banke imaju pravo samo na stvarne troškove prilikom obrade kredita i puštanja kredita, odnosno da iznos troškova koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč i mogu biti naplaćeni od korisnika kredita jednom.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.