Forum sudija Srbije je obeležio završetak projekta „Analiza sporova male vrednosti“ koji je sproveden uz podršku USAID – ovog Projekta vladavina prava.
Kao rezultat projekta formirane su smernice za sudije, preporuke za sudove i druge institucije, predloge za izmenu programa za automatsko vođenje predmeta u sudovima, kao i predlog za izmenu Zakona o parničnom postupku.
Da li su sudije nedovoljno efikasne, ili se građani previše sude, pitanje je na koje je odgovor pođednako teško pronaći kao i na pitanje: „Šta je starije, kokoška ili jaje?“ U svakom slučaju, odgovor leži među brojkama.
Od ukupnog broja predmeta koje rešavaju sudije osnovnih sudova, procenti kažu da su takozvani „sporovi male vrednosti“ najzastupjeniji u Osnovnom sudu u Kragujevcu, čak 85%, zatim slede, Prvi Osnovni sudu u Beogradu sa 70%, Niš sa 65% Drugi osnovni sud u Beogradu sa 45% , dok je u Novom Sadu 38% , a u Novom Pazaru svega 6% ovakvih predmeta. Ove brojke su rezultat analize urađene početkom marta ove godine, a objavljene nedavno, u okviru projekta koje je sproveo Forum sudijia Srbije uz finansijsku podršku USAID Projekta vladavine prava (ROLPS). Ova analiza je rađena na uzorku od šest sudova, a njen cilj je povećanje efikasnost u rešavanju „sporova malih vrednosti“ i doprinos poboljšanju rezultata rada pravosuđa u celini.
Anliza je još pokazala da, u preko 80% predmeta „male vrednosti“ u kojima je vrednost predmeta spora između 1.000 do 5.000,00 dinara, troškovi postupka prevazilaze vrednosti predmeta spora, a slično je i sa predmetima vrednosti spora između 5.000,00 dinara i 10.000,00 dinara. Svakako, kako se vrednost spora povećava, ovaj procenat je manji, ali nikako zanemarljiv, pa čak u trećini od ukupnog broja sudskih predmeta u kojima je vrednost spora između 70.000,00 do 80.000,00 dinara troškovi postupka takođe prelaze vrednost predmeta spora.
Osim toga što građane skupo koštaju ovakvi postupci, sud svakako ima mnogo više posla. Analiza je pokazala da se samo u 29 % slušajeva postupak okonča na jednom ročištu. Zbog opterećenosti sudija, razmak između dva suđenja moze biti od 3 do 6 meseci, tako da se na konačne sudske presude po prvilu čeka jako dugo. Osim „čekanja na pravdu“, stranke bez obzira na ishod spora, moraju da „odreše kesu“, jer minimalini troškovi u ovakvim sporovima premašuju 150 evra. Ako se svemu ovome doda i to, da u skladu sa propisanom advokatskom tarifom, advokati naplaćuju najmanje 6.000 dinara za pisanje tužbe, i za svaki izlazak pred sud sud po 7.500 dinara, i da je je za sudske takse za pokretanje spora potrebno izdvojiti od 2.300 do čak 20.000 dinara, računica je jednostavna.
Zbog ovakvog stanja, Forum sudija Srbije, kao strukovno udruženje koje se isključivo bavi podizanjem kvaliteta rada sudija i vraćanju ugleda i poverenja u sudstvo, je u okviru Projekta, sačinilo konkretne predloge za ubrzavenje postupka u sporovima male vrednosti, uključujući i predlog za izmene i dopune Zakona o parničnom postupku. Parelalno su predlozene i izmene u tzv. AVP softveru, preko koga svi sudovi na teritoriji Srbije, prate realizaciiju svih predmeta pa i tzv. predmeta “male vrednosti“.
Među brojnim promenama koje Forum sudija predlaže, najvažnije su one koje se odnose na mogućnost da se presude u „sporovima male vrednosti“ donose i van ročišta za glavnu raspravu ukoliko su u pripremi glavne rasprave pribavljeni svi relevantni dokazi, dostavljanje sudskih pismena vezanih za ove postupke strankama elekronskim putem, osnaživanje medijacije-rešavnje sporova građana uz pomoć medijatora, a ne u sudu, uvođenje jedinstvene vrednosti takse i poboljšanje naplate kroz softverska rešenja koja bi smanjila potrebu za administriranjem, kao i izvesne izmene koje bi podigle efikasnost rada veštaka i notatara ukoliko je njihovo angžovanje u ovim postupcima neophodno, i mnoge druge.
Ukoliko se ove predložene izmene usvoje, građani bi mogli očekivati brže i jeftinije suđenje, dok bi za sudije to zančilo rasterećenje i podizanje efikasnosti u radu.
Postupak u sporovima male vrednosti propisan je odredbama čl.467-479. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014 i 87/2018).
Prema navedenim odredbama:
Ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.
Sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Promena kursa iz stava 1. ovog člana nakon podnošenja tužbe ne utiče na primenu pravila ovog postupka.
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 1).
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).
Ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.
Postupak o sporovima male vrednosti sprovodiće se i povodom prigovora protiv platnog naloga, ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred nižim sudovima prvog stepena, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavlja se tužba tuženom na odgovor.
Uz poziv za glavnu raspravu tuženom će da se dostavi tužba.
U ovim parnicama ne zakazuje se i ne održava se pripremno ročište.
U pozivu za glavnu raspravu navešće se, pored ostalog, da će da se smatra da je tužilac povukao tužbu ako ne dođe na ročište za glavnu raspravu, da će sud, ako tuženi izostane sa ročišta za glavnu raspravu, da donese presudu zbog izostanka (član 351). Sud će da upozori stranke da u ovom postupku treba da sve činjenice i dokaze iznesu do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu, da u žalbi protiv presude ne mogu da se iznose nove činjenice i predlažu novi dokazi, kao i da odluka može da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
U postupku o sporovima male vrednosti, zapisnik o glavnoj raspravi, pored podataka iz člana 116. stav 1. ovog zakona, sadrži:
1) izjave stranaka koje su od bitnog značaja, a naročito one kojima se, u celosti ili delimično, priznaje tužbeni zahtev, odriče od tužbenog zahteva, preinačava ili povlači tužba, ili odriče od žalbe;
2) bitnu sadržinu izvedenih dokaza;
3) odluke protiv kojih je dozvoljena žalba i koje su objavljene na glavnoj raspravi;
4) da li su stranke bile prisutne objavljivanju presude i ako jesu, da su poučene pod kojim uslovima mogu da izjave žalbu.
Ako tužilac ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, smatraće se da je povukao tužbu.
Ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud će da donese presudu zbog izostanka (član 351).
Ako tužilac preinači tužbu tako da vrednost predmeta spora prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije postupak će da se dovrši u skladu sa odredbama ovog zakona o opštem parničnom postupku.
Ako tužilac do zaključenja glavne rasprave koja se vodi u skladu sa odredbama ovog zakona o opštem parničnom postupku smanji tužbeni zahtev tako da više ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, dalji postupak sprovešće se u skladu sa odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti.
Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavljuje se odmah po zaključenju glavne rasprave.
Prilikom objavljivanja presude sud će ukratko da je obrazloži i pouči stranku o uslovima pod kojima može da izjavi žalbu (član 479).
Pisano izrađena presuda u obrazloženju sadrži utvrđeno činjenično stanje, navođenje dokaza na osnovu kojih je ono utvrđeno i propise na kojima je sud zasnovao presudu.
U postupku o sporovima male vrednosti dozvoljena je posebna žalba samo protiv rešenja kojim se okončava postupak.
Ostala rešenja protiv kojih je po ovom zakonu dozvoljena posebna žalba mogu se pobijati samo žalbom protiv odluke kojom se postupak okončava.
Rešenja iz stava 2. ovog člana ne dostavljaju se strankama, već se objavljuju na ročištu i unose u pisani sastav odluke.
Presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku o sporovima male vrednosti može da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Povodom žalbe u postupku o sporovima male vrednosti ne primenjuju se odredbe člana 392. ovog zakona.
Protiv prvostepene presude, odnosno rešenja iz stava 1. ovog člana stranke mogu da izjave žalbu u roku od osam dana.
Rok za žalbu računa se od dana objavljivanja presude, odnosno rešenja, a ako je presuda, odnosno rešenje dostavljeno stranci, rok se računa od dana dostavljanja.
U postupku o sporovima male vrednosti, rok iz člana 345. stav 2, člana 356. stav 1. i člana 380. stav 1. ovog zakona je osam dana.
Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Forum sudija Srbije (forumsudija.org.rs ).