Prema navodima Advokatske komore Beograda, AK Beograda je dopisom pozvala sve advokate da se prijave na listu pružalaca besplatne pravne pomoći izrazivši očekivanje “da će samo advokati koje finansiraju nevladine organizacije sredstvima iz donacija imati interes da se prijave na listu kao advokati koji besplatnu pravnu pomoć pružaju navodno “pro bono”, kao i da će njihov rad svakako biti predmet ocene nadležnih organa advokatske komore u svetlu odredbi Kodeksa profesionalne etike advokata koje zabranjuju nelojalnu konkurenciju u okviru advokatske profesije.
Ovu poruku nevladine organizacije su shvatile kao pretnju advokatima koji rade u nevladinom sektoru pa je četnaest nevladinih organizacija podnelo pritužbu Savetu advokatskih komora Evrope, kojom traže od ove asocijacije da “pozove AK Beograda da prekine sa taktikom zastrašivanja advokata koji su uključeni u rad nevladinih organizacija. U pritužbi se još navodi da “AK Beograda sprovodi postupak brisanja advokata koji su statutarni zastupnici nevladinih organizacija”.
Pritužbu su potpisali: Centar za humanitarno pravo, JUKOM, Fondacija za otvoreno društvo, KRIS – Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Partneri za demokratke promene Srbija, Građanske inicijative, Praksis, Astra, Autonomni ženski centar, Pištaljka, Da se zna, Beogradski centar za ljudska prava i A11 Inicijativa za ekonomska i socijalna prava.
AK Beograda je obavezna da obezbedi poštovanje normi koje uređuju advokatsku profesiju i niko ne može biti privilegovan kada je reč o poštovanju odredbi koje zabranjuju nelojalnu konkurenciju i odredbi koje zabranjuju poslove koji su nespojivi sa advokaturom, zbog čega su donete odluke u odnosu na sve one koji bavljenje advokaturom nisu usaglasili sa Zakonom i Kodeksom. Jedini cilj podnete pritužbe je zaštita privilegovanog statusa pojedinih advokata iz nevladinog sektora koji se ne bave advokaturom “stvarno i stalno” već je koriste “kao paravan” za svoje druge aktivnosti, kao i advokata koji posredstvom udruženja građana pribavljaju klijente.
Odredbama čl.8-12. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2018) propisani su pružaoci i traioci besplatne pravne pomoći, osnovna načela pružanja besplatne pravne pomoći, oblici i pružaoci besplatne pravne podrške.
Prema navedenim odredbama:
Pružalac, tražilac i korisnik besplatne pravne pomoći
Pružalac besplatne pravne pomoći je lice koje je ovim zakonom ovlašćeno da pruža besplatnu pravnu pomoć i koje je prema ovom zakonu upisano u registar (član 16. st. 1. i 3 – u daljem tekstu: pružalac).
Tražilac besplatne pravne pomoći je lice koje podnosi zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći (u daljem tekstu: tražilac).
Korisnik besplatne pravne pomoći je lice koje je ostvarilo pravo na besplatnu pravnu pomoć i kome se ona pruža (u daljem tekstu: korisnik).
Pružaoci
Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.
Udruženja mogu pružati besplatnu pravnu pomoć samo na osnovu odredbi zakona koji uređuju pravo azila i zabranu diskriminacije.
Besplatnu pravnu pomoć u ime udruženja pružaju advokati.
Besplatnu pravnu pomoć u službi pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave ili u ime udruženja mogu pružati diplomirani pravnici, samo u okviru ovlašćenja koja su diplomiranim pravnicima određena zakonom kojim se uređuje odgovarajući postupak.
Pružaoci besplatne pravne pomoći, a udruženja u okviru ciljeva zbog kojih su osnovana, mogu da pružaju opšte pravne informacije i popunjavaju formulare, kao oblike besplatne pravne podrške.
Jedinica lokalne samouprave može organizovati zajedničku službu besplatne pravne pomoći sa drugim pružaocem, u okviru ovlašćenja koja su tim pružaocima poverena ovim zakonom, ali ne može na njega preneti pružanje besplatne pravne pomoći u potpunosti.
Osnovna načela pružanja besplatne pravne pomoći
Besplatna pravna pomoć zasniva se na:
1) jednakoj dostupnosti prava na besplatnu pravnu pomoć, bez diskriminacije pružaoca, tražioca i korisnika, i omogućavanju pristupa objektima u kojima se pruža besplatna pravna pomoć;
2) očuvanju integriteta postupka u okviru kojeg se pruža besplatna pravna pomoć;
3) savesnom, profesionalnom i nezavisnom postupanju pružaoca i poštovanju dostojanstva pružaoca, tražioca i korisnika;
4) usmerenosti na stvarne potrebe korisnika i praćenje njegovih potreba;
5) podsticanju razvoja opšteg pravnog informisanja i savetovanja o korišćenju prava na besplatnu pravnu pomoć;
6) podsticanju na mirno rešavanje sporova;
7) delotvornosti, ekonomičnosti i održivosti pružanja besplatne pravne pomoći;
8) korišćenju i poboljšanju postojećih profesionalnih potencijala za pružanje besplatne pravne pomoći;
9) podsticanju saradnje između pružalaca;
10) zaštiti podataka o ličnosti;
11) javnosti rada (upravljanja, rukovođenja, odlučivanja) na pružanju besplatne pravne pomoći;
12) kontroli i poboljšanju kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći i praćenju načina i ishoda pružene besplatne pravne pomoći.
Oblici besplatne pravne podrške
Besplatna pravna podrška sastoji se od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova.
Opšta pravna informacija jeste informacija o uređenju neke pravne oblasti, pravnom položaju korisnika u konkretnoj pravnoj stvari, subjektu i načinu odlučivanja o pojedinačnom pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu, pred sudom ili drugim državnim organom odnosno organom javne vlasti, o pravilima i o visini troškova postupka koji se ne odnose na postupak pred sudom u konkretnoj pravnoj stvari, mogućnosti mirnog rešenja spora, načinu izvršenja odluke, o razlozima i uslovima za pokretanje upravnog postupka i postupka koji se pokreće ustavnom žalbom i o uslovima i postupku ostvarivanja prava na besplatnu pravnu podršku.
Popunjavanje formulara je pomoć u unošenju podataka o korisniku, koje popunjava pružalac, a potpisuje korisnik.
Posredovanje u rešavanju sporova je svaka radnja koju, prema zakonu kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova, preduzima posrednik.
Sastavljanje javnobeležničke isprave je sastavljanje javnobeležničkih zapisa i javnobeležničkih zapisnika.
Pružaoci besplatne pravne podrške
Pružaoci besplatne pravne podrške jesu javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti.
Javni beležnici sastavljaju javnobeležničke isprave u okviru ovlašćenja određenih zakonom kojim se uređuje javno beležništvo.
Posrednici posreduju u rešavanju sporova u okviru ovlašćenja određenih zakonom.
Pravni fakulteti pružaju opšte pravne informacije i popunjavaju formulare.
Pružaoci besplatne pravne podrške ne smeju da pružaju besplatnu pravnu pomoć.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Advokatske komore Beograda (akb.org.rs).