AK Beograda je podnela inicijativu Ministarstvu pravde za uvođenje tonskog snimanja svih suđenja, jer u sudnicama najveći problem predstavlja način vođenja zapisnika. Zakon propisuje sačinjavanje zapisnika u koji se unosi bitna sadržina datih iskaza i to u obliku pripovedanja, što podrazumeva pravo suda da prepričava iskaze stranaka i svedoka u zapisnik na način kako ih je sud razumeo. Ovo pravo se u praksi vrlo često zloupotrebljava tako što se prilikom parafraziranja iskaza gube vrlo važni detalji, nakon čega se gubi mnogo vremena u otklanjanju „slučajnih ili namernih“ grešaka u parafraziranju onoga što je u sudnici izgovoreno.
Prema navodima AK Beograda, kada se ovaj problem sagleda u svetlu ograničenog broja sudnica i ograničenog broja sudija, zaključuje se da bi rešenje ovog problema trebalo da bude bolja alokacija raspoloživih resursa koja podrazumeva skraćenje vremena korišćenja sudnica u svakom predmetu tako što bi se tok suđenja snimao, a tonski zapis transkribovao nakon suđenja – izvan sudnice. Na ovaj način se smanjuje broj sati korišćenja sudnice po predmetu, tako da će isti sudija u istoj sudiji dnevno moći održati veći broj suđenja, čime će se povećati efikasnost i istovremeno unaprediti kvalitet postupka.
Ističe se da bi obavezno snimanje uspostavilo red u sudnici, obezbedilo pristojnost u ponašanju suda i stranaka i omogućilo bi sankcionisanje svake zloupotrebe procesnih prava, jer se može očekivati da bi se i stranke i sud uzdržavali od ekscesnih postupaka kada bi znali da se ceo tok postupka tonski beleži i da taj snimak može poslužiti kao dokaz u postupku pred nadležnim disciplinskim organima ili u postupku za izuzeće sudije.
Odredbama čl.236. i čl.238. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019) propisana je mogućnost tonskog snimanja toga glavnog pretresa.
Prema navedenim odredbama:
Beleženje glavnog pretresa
O glavnom pretresu vodi se zapisnik u koji se, u bitnom, unosi sadržaj rada i ceo tok glavnog pretresa.
Tok glavnog pretresa se može beležiti i stenografski. Stenografske beleške će se u roku od 48 časova prevesti, pregledati, potpisati od strane stenografa i priključiti spisima.
Za tonsko snimanje toka glavnog pretresa shodno se primenjuju odredbe člana 236. ovog zakonika. Odobrenje za tonsko snimanje daje predsednik veća.
Tonsko ili optičko snimanje
Organ postupka može odrediti da se izvođenje dokazne ili druge radnje snimi pomoću uređaja za tonsko ili optičko snimanje. Saslušanje okrivljenog i ispitivanje svedoka i veštaka u postupku za krivična dela iz člana 162. stav 1. tačka 1) ovog zakonika obavezno se tonski snima.
O snimanju radnje iz stava 1. ovog člana organ postupka će prethodno obavestiti lice koje učestvuje u radnji.
Tonsko ili optičko snimanje se može vršiti na glavnom pretresu samo ako za pojedini glavni pretres to odobri predsednik veća. Ako je snimanje na glavnom pretresu odobreno, veće može iz opravdanih razloga odlučiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju. Glavni pretres na kojem se raspravlja o delima iz člana 162. stav 1. tačka 1) ovog zakonika obavezno se tonski snima.
Snimak iz stava 1. ovog člana mora da sadrži podatke iz člana 233. stav 1. ovog zakonika, podatke potrebne za identifikaciju lica čija se izjava snima i podatak u kom svojstvu se saslušava, odnosno ispituje, kao i podatke o trajanju snimka. Kad se snimaju izjave više lica, mora se obezbediti da se iz snimka može jasno razaznati ko je dao izjavu.
Na zahtev saslušanog, odnosno ispitanog lica, snimak će se odmah reprodukovati, a ispravke ili objašnjenja tog lica će se snimiti.
U zapisnik o dokaznoj ili drugoj radnji ili glavnom pretresu uneće se da je izvršeno snimanje, ko je snimanje izvršio, da je lice koje se saslušava, odnosno ispituje prethodno obavešteno o snimanju, da je snimak reprodukovan i gde se snimak čuva, ako nije priložen spisima predmeta.
Javni tužilac ili sud može odrediti da se snimak u celini ili delimično prepiše. U tom slučaju on će prepis pregledati, overiti i priključiti zapisniku o preduzimanju dokazne ili druge radnje.
Snimak se čuva u javnom tužilaštvu ili sudu do vremena do kog se čuva i krivični spis.
Javni tužilac ili sud može dozvoliti da učesnici postupka koji imaju opravdan interes, pomoću uređaja za tonsko ili optičko snimanje, snime izvođenje dokazne ili druge radnje ili glavnog pretresa.
Osim za potrebe postupka, snimci iz st. 1. do 9. ovog člana u pravnosnažno okončanim postupcima mogu se javno prikazati u stručne i naučne svrhe. U tom slučaju istovetnost stranaka i učesnika snimljene radnje mora biti prikrivena.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Advokatske komore Beograda (akb.org.rs).