Radna grupa koju je formirao Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u kojoj su, između ostalih, zastupljeni predstavnici Uprave za poljoprivredno zemljište i Republičkog geodetskog zavoda, aktivno radi na izradi novog zakona kojim će se na moderan, efikasan i transparentan način urediti postupak komasacije zemljišta.
Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede prepoznalo je komasaciju kao instrument koji na efikasan način može predstavljati jednu od najvažnijih mera ruralnog razvoja uopšte i koja za svoj cilj i posledicu ima sprečavanje odlaska stanovništva iz ruralnih područja i poboljšanje sveukupnih uslova života i rada na selu. U tom smislu je i formirana radna grupa koja ima za zadatak da izradi novi zakon koji ima za cilj da omogući efikasnije korišćenje i poboljša proizvodnu sposobnost poljoprivrednog zemljišta, poveća obim poljoprivrednog zemljišta za proizvodnju hrane, unapredi upravljanje poljoprivrednim i šumskim zemljištem kao ograničenim dobrima od opšteg interesa, uredi imovinsko-pravne odnose na području za koje se sprovodi komasacija i unapredi zaštitu prirode i životne sredine, kao i uređenje građevinskog područja u ruralnim oblastima. Osim toga, Komasacija na način kako Ministarstvo vidi da treba da bude uređena, omogućava bržu i jeftiniju izgradnju nedostajuće infrastrukture u ruralnim područjima, od izgradnje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, mreže atarskih i lokalnih puteva, uređenje vodotokova itd, pa sve do rešavanja problema i potreba konkretnih seoskih zajednica kao što su podizanje poljozaštitinih pojsaeva, proširenje grobalja, elektrifikacije polja, vodosnabdevanja isl.
Zakonom će se tradicionalni koncept komasacije, koji je, u skladu sa vremenom kada je nastao pre nekoliko decenija, u potpunosti dizajniran da odgovara analognom načinu rada i metodama koje koriste tehnologiju iz sredine dvadesetog veka, zameniti novim pristupom koji koristi najnovije tehnologije i implementira principe digitalizacije, efikasnosti, transparentnosti i kontinuiranog praćenja i izveštavanja. Novi koncept će se oslanjati na razvoj digitalizacije u državnoj upravi i koristiti sve moguće resurse za digitalnu razmenu podataka iz svih raspoloživih izvora i između svih institucija koje učestvuju u procesu komasacije kako bi se cela procedura učinila bržom i efikasnijom.
Najveći izazovi sa kojima se susreće sprovođenje komasacije u sada važećem zakonodavnom okviru su svakako nedostatak stručnog kadra koji sprovodi sam postupak komasacije, što sa sobom povlači dugotrajne i pravno manjkave postupke i nemogućnost efikasnog planiranja finansiranja komasacija i utroška sredstava na državnom nivou. Iz tog razloga, novi koncept podrazumeva centralizaciju sprovođenja postupaka komasacije kroz Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali na takav način da to ne umanjuje ni ulogu ni značaj lokalne samouprave u procesu, već na način kojim se pruža podrška lokalnoj samoupravi od kojih mnoge imaju zavidne prirodne resurse, ali zbog različitih okolnosti, imaju manjak finansijskih sredstava stručnog kadra za sprovođenje komasacije koja po svojoj prirode predstavlja jedan od najsloženijih pravnih, geodetsko-tehničkih i administrativnih postupaka koje jedna zemlja sprovodi. Na ovaj način će se, kroz centralno telo koje ima glavni zadatak da sprovodi i finansira procese komasacije na teritoriji Republike Srbije, omogućiti da lokalne samouprave za procese komasacije dobiju stručne kadrove koji imaju iskustvo u sprovođenju procedura komasacije, čime će se značajno poboljšati efikasnost tih procedura i , što je možda i najvažnije, omogućiti transfer znanja sprovođenja komasacije, što prema sadašnjem zakonu nije slučaj.
Centralizacija sprovođenja procedura, uz korišćenje modernih geografsko-informacionih sistema, će omogući i znatno lakše praćenje sprovođenja procedura komasacije i na lokalnom i na državnom nivou, što će doprineti boljem planiranju finansiranja i efikasnijem korišćenju resursa odvojenih za potrebe sprovođenja procesa komasacije.
Korišćenjem novih tehnologija, informacionih sistema i geoprostornih portala (poput portala Geosrbija.rs ) omogućiće se brz i transparentan pristup podacima u postupku komasacije svim učesnicima u postupku. Uz pomoć ovih tehnologija planirano je i uvođenje elektronskog izlaganja na javni uvid i to na način koji će omogućiti svim vlasnicima zemljišta na teritoriji na kojoj se sprovodi komasacija da učestvuju u javnom uvidu i da izlože svoje komentare i primedbe bez potrebe da se fizički pojavljuju i bez obzira na to gde se nalazili, što će, u mnogome, doprineti efikasnosti i brzini sprovođenja komasacije uz povećanje transparentnosti celog procesa.
Kroz uvođenje elektronskog poslovanja i digitalizaciju postupaka korišćenjem novih IT rešenja omogućiće se efikasno praćenje i nadzor svih koraka i postupaka svih komasacija na teritoriji Republike Srbije u realnom vremenu i generisanje izveštaja za sve nivoe lokalne i državne uprave što će poboljšati efikasnost upravljanja procesima i planiranja korišćenja raspoloživih resursa na optimalan način. Efikasan nadzor nad procesom komasacije će u mnogome smanjiti vreme trajanja samog procesa komasacije kroz otkrivanje i otklanjanje nedostataka u proceduri u hodu i kroz podizanje kvaliteta izlaznog proizvoda za javni uvid, što će dovesti do smanjenog broja primedbi vlasnika zemljišta, a i sam proces će učniti jeftinijim.
Republički geodetski zavod, kao jedna od vodećih institucija u digitalizaciji poslovnih procesa u Republici Srbiji, će pružiti punu podršku implementaciji ovog zakona kroz profesionalnu i IKT podršku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao krovnog ministarstva za sprovođenje procesa komasacije. Korišćenjem platformi poput geoportala Geosrbija.rs i elektronskog šaltera Republički geodetski zavod će omogućiti znatno efikasniju komunikaciju među telima zaduženim za sprovođenje i nadzor procesa komasacije, kao i omogućavanje dostupnosti svih informacija od javnog značaja svim vlasnicima zemljišta i drugim učesnicima u postupku komasacije.
Novi zakon će implementacijom digitalnih radnih procesa, novih IT rešenja, procedura koje se oslanjaju na najnoviju tehnologiju i principe efikasnosti i transparentnosti potpuno napustiti tradicionalne koncepte i omogućiti značajno ubranje postupka u vremenske okvire kakvi se moraju očekivati od najboljih administracija XXI veka.
Prema sada važećim odredbama čl.31-47. Zakona o poljoprivrednom zemljištu (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 65/2008 – dr. zakon, 41/2009, 112/2015, 80/2017 i 95/2018 – dr. zakon):
Razlozi za komasaciju
Komasacija se vrši u sledećim slučajevima:
1) kada se zbog velike usitnjenosti i nepravilnog oblika katastarskih parcela poljoprivredno zemljište ne može racionalno koristiti;
2) kada se vrši izgradnja sistema za odvodnjavanje ili navodnjavanje;
3) kada se vrši izgradnja mreže poljskih puteva;
4) kada se izgradnjom infrastrukturnih i većih objekata (javni putevi, železničke pruge, akumulacija i dr.), uređenjem vodotoka i širenjem građevinskog reona vrši dalje usitnjavanje postojećih katastarskih parcela, poremećaj mreže poljskih puteva i sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje;
5) kada je potrebno izvesti protiverozione radove i mere.
Teritorija za komasaciju
Skupština jedinice lokalne samouprave određuje teritoriju katastarske opštine ili delove katastarskih opština, koja se uređuje komasacijom.
Uređenje teritorije komasacijom iz stava 1. ovog člana, vrši se na osnovu programa komasacije koji donosi skupština jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost Ministarstva.
Na osnovu programa komasacije donose se načela komasacije i izrađuje tehnička dokumentacija (projekti).
Komasaciona masa
Predmet komasacije su sva zemljišta u komasacionom području (poljoprivredna, šumska i građevinska), kao i uređaji na tim zemljištima (u daljem tekstu: komasaciona masa).
Komasaciona masa sastavlja se na osnovu faktičkog stanja koje utvrđuje komisija za komasaciju i o tome sastavlja zapisnik.
Odluka o sprovođenju komasacije
Odluku o sprovođenju komasacije donosi skupština jedinice lokalne samouprave na osnovu programa komasacije.
Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave.
Komisija i potkomisija za komasaciju
Istovremeno sa donošenjem odluke o sprovođenju komasacije, skupština jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za komasaciju (u daljem tekstu: komisija).
Komisija sprovodi postupak komasacije.
Komisija se sastoji od najmanje sedam članova i isto toliko zamenika.
Za predsednika komisije imenuje se diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, a za članove komisije imenuje se po jedan diplomirani inženjer poljoprivrede, geodetski inženjer, diplomirani inženjer arhitekture ili prostornog planiranja i tri predstavnika učesnika komasacije, a po potrebi i diplomirani inženjer šumarstva.
Stručne i administrativne poslove komisije obavlja sekretar komisije, diplomirani pravnik koga imenuje skupština jedinice lokalne samouprave iz redova zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi.
Komisija obrazuje potkomisiju za komasacionu procenu zemljišta, potkomisiju za procenu vrednosti dugogodišnjih zasada i objekata, kao i druga stručna tela za preduzimanje pojedinih radnji u postupku komasacije.
U potkomisiju za komasacionu procenu zemljišta određuju se diplomirani inženjer poljoprivrede koji radi na poslovima klasiranja i bonitiranja zemljišta i najmanje dva predstavnika iz reda učesnika komasacije.
Zabrana izgradnje objekata i podizanja višegodišnjih zasada
Od dana objavljivanja odluke o sprovođenju komasacije ne može da se vrši izgradnja objekata i podizanje višegodišnjih zasada i useva na komasacionom području.
Vlasnik zemljišta nema pravo naknade za ulaganja u objekat ili višegodišnji zasad na zemljištu u komasacionoj masi, ako je ta ulaganja izvršio posle dana objavljivanja odluke o sprovođenju komasacije.
Odbor za komasaciju
Učesnici komasacije mogu formirati odbor za komasaciju koji:
1) zastupa interese učesnika komasacije;
2) priprema predloge za program i projekte komasacije koje dostavlja komisiji za komasaciju;
3) razmatra izveštaje o proceni vrednosti zemljišta i raspodele komasacione mase.
Odbor za komasaciju ne odlučuje o pravima učesnika komasacije.
Obezbeđenje zemljišta za zajedničke potrebe
U postupku komasacije se obezbeđuje zemljište za izgradnju objekata za potrebe naselja (za izgradnju mreže poljskih puteva, sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, za komunalne i druge potrebe naselja).
Zemljište iz stava 1. ovog člana obezbeđuju učesnici komasacije srazmerno unetoj površini u komasacionu masu, odnosno unetoj vrednosti zemljišta, i to bez naknade.
Učesnici komasacije su dužni, da bez naknade, uklone drvnu masu sa međa i parcela pod degradiranim višegodišnjim zasadima.
Posebni troškovi
Ako zbog izgradnje većih infrastrukturnih ili drugih objekata (železničke pruge, javni putevi, vodne akumulacije, kanali i slično) nastane usitnjavanje poljoprivrednih parcela, odnosno teži pristup do njih, investitor takvih objekata dužan je da o svom trošku obezbedi nesmetan pristup tim parcelama.
Svaki vlasnik, odnosno korisnik zemljišta dobija iz komasacione mase zemljište odgovarajuće vrednosti, a po mogućnosti iste katastarske kulture i udaljenosti od naselja, kao i položaja koji pruža približno jednake mogućnosti u pogledu načina obrade koje je imao pre komasacije.
Pri raspodeli zemljišta iz komasacione mase svaki učesnik komasacije mora da dobije zemljište pravilnijeg oblika i na manjem broju mesta nego što je uneo u komasacionu masu ukoliko je uneo zemljište na dva ili više mesta.
Nedopustivost povraćaja u pređašnje stanje
U postupku komasacije nije dopušten povraćaj u pređašnje stanje i obnova postupka.
Osnovna pravila raspodele komasacione mase
Ukupna vrednost zemljišta koje se daje iz komasacione mase ne može biti manja niti veća od 10% od ukupne vrednosti zemljišta unetog u komasacionu masu (uključujući i umanjenje za zajedničke potrebe), a ukupna površina zemljišta koja se daje iz komasacione mase ne može biti manja niti veća od 20% od ukupne površine zemljišta unetog u komasacionu masu, osim ako se komisija i učesnik komasacije drugačije ne sporazumeju.
Ako učesnik komasacije dobije iz komasacione mase veću vrednost zemljišta od unetog, umanjenog za iznos odbitka za zajedničke potrebe, razliku plaća u novcu, odnosno ako dobije manju vrednost zemljišta od unetog po odbitku za zajedničke potrebe, razlika mu se isplaćuje u novcu.
U slučaju iz stava 2. ovog člana rešenjem o raspodeli komasacione mase utvrđuje se visina naknade za razliku u vrednosti zemljišta unetog u komasacionu masu i zemljišta dobijenog iz komasacione mase.
Rešenja o raspodeli komasacione mase
Komisija donosi rešenja o raspodeli komasacione mase.
Dispozitiv rešenja o raspodeli komasacione mase sadrži:
1) ime, prezime i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište učesnika komasacije;
2) podatke o zemljištu unetom u komasacionu masu na kome prestaje pravo svojine, odnosno pravo korišćenja učesnika komasacije;
3) iznos umanjenja vrednosti zemljišta unetog u komasacionu masu za zajedničke potrebe;
4) podatke o zemljištu (broj parcele, broj table, potes-zvano mesto, katastarska kultura i klasa, površina i vrednost) koje učesnik komasacije dobija iz komasacione mase;
5) rok u kome je učesnik komasacije dužan da preda zemljište koje je uneto u komasacionu masu i rok u kome je učesnik komasacije dužan da obavi skidanja plodova i useva.
Nadležni organ za rešavanje po žalbi
Protiv rešenja o raspodeli komasacione mase iz člana 43. ovog zakona učesnik komasacije može izjaviti žalbu Ministarstvu u roku od 15 dana od dana njegovog dostavljanja.
Podaci o pravu svojine i drugim pravima na zemljištu koji se unose u komasacionu masu
Podaci o pravu svojine i drugim pravima na zemljištu i objektima koji se unose u komasacionu masu, uzimaju se sa stanjem iz katastra nepokretnosti ili drugih javnih knjiga ili se uzimaju na osnovu faktičkog stanja.
Ako je faktičko stanje na terenu sporno u pogledu prava svojine i drugih prava iz stava 1. ovog člana i ne slaže se sa stanjem u katastru nepokretnosti ili drugim javnim knjigama, zemljište i objekti će se uneti u komasacionu masu na osnovu faktičkog stanja.
Obaveze u pogledu poreza i drugih dažbina na zemljištu i objektima
Obaveze u pogledu poreza i drugih dažbina koje se odnose na zemljište i objekte nastale do dana predaje zemljišta učesniku komasacije snosi raniji vlasnik, odnosno korisnik, a obaveze koje se odnose na zemljište i objekte primljene u postupku komasacije a nastale su od dana prijema zemljišta i objekata, snosi novi vlasnik, odnosno korisnik.
Postupak komasacije je oslobođen plaćanja taksi
Za spise i radnje u postupku komasacije ne plaća se administrativna taksa.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Republički geodetski zavod (www.rgz.gov.rs).