Pravila u vezi sa prevremenom otplatom kredita propisana su Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Sl. glasnik RS“, broj 36/2011 i 139/2014) i Zakonom o obligacionim odnosima.
Korisnik finansijske usluge u smislu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga jeste fizičko lice koje koristi ili je koristilo finansijske usluge ili se davaocu finansijskih usluga obratilo radi korišćenja finansijskih usluga, i to:
1) fizičko lice koje ove usluge koristi, koristilo je ili namerava da koristi u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti,
2) preduzetnik, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva,
3) poljoprivrednik, kao nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u smislu zakona kojim se uređuju poljoprivreda i ruralni razvoj;
Ugovor o kreditu prema članu 19. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga obavezno sadrži uslove i način prevremene otplate kredita i visinu naknade u vezi s tim.
1. Pravo na prevremenu otplatu kredita
Članom 36. ovog zakona propisano je da korisnik ima pravo da u bilo kom momentu, u potpunosti ili delimično, izvrši svoje obaveze iz ugovora o kreditu, u kom slučaju ima pravo na umanjenje ukupne cene kredita za iznos kamate i troškova za preostali period trajanja tog ugovora (prevremena otplata).
Dakle, korisnik kredita ima pravo da prevremeno otplati kredit, u potpunosti ili delimično, i pravo da mu se umanji iznos kredita za vrednost kamata i troškova.
Članom 1068. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da korisnik kredita može vratiti kredit i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan o tome unapred obavestiti banku.
2. Prava banke
Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisano je i da banka, s druge strane, može da ugovori naknadu za prevremenu otplatu kredita ako je za period prevremene otplate ugovorena fiksna nominalna kamatna stopa, a kod ugovora o kreditu čiji je predmet kupovina nepokretnosti ako je ugovorena fiksna ili promenljiva nominalna kamatna stopa.
Visina naknada može se ugovoriti do visine pretrpljene štete zbog prevremene otplate, a najviše do 1% iznosa prevremeno otplaćenog kredita, i to ako je period između prevremene otplate i roka ispunjenja obaveze iz ugovora o kreditu duži od jedne godine.
Ukoliko je ovaj period kraći, ova naknada ne može biti veća od 0,5% iznosa prevremeno otplaćenog kredita.
Banka može tražiti naknadu pod uslovom da je iznos prevremene otplate u periodu od dvanaest meseci veći od 1.000.000 dinara.
Članom 1068. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima određeno je da je korisnik kredita dužan naknaditi štetu ukoliko ju je davalac kredita pretrpeo zbog prevremene otplate kredita, a stavom 4. da u slučaju vraćanja kredita pre određenog roka, banka ne može da zaračuna kamatu za vreme od dana vraćanja kredita do dana kada je po ugovoru trebalo da bude vraćen.
3. Kada se ne može naplatiti naknada zbog prevremene otplate
Banka ne može naplatiti naknadu:
– ako se otplata vrši na osnovu zaključenog ugovora o osiguranju čija je namena obezbeđivanje otplate;
– u slučaju dozvoljenog prekoračenja računa ili kreditne kartice;
– ako se otplata vrši u toku perioda za koji je ugovorena promenljiva nominalna kamatna stopa, osim kod kredita čiji je predmet kupovina nepokretnosti.
Naknada ni u jednom slučaju ne može biti veća od iznosa kamate koju bi korisnik platio tokom perioda između prevremene otplate i roka ispunjenja obaveze iz ugovora o kreditu.
Pod štetom se podrazumeva razlika između kamate ugovorene s korisnikom i tržišne kamate po kojoj banka može da plasira iznos dobijen prevremenom otplatom u momentu ove otplate, uključujući i administrativne troškove.
Ova pravila primenjuju se i na ugovor o lizingu.
4. Novčane kazne
Novčanom kaznom od 80.000 do 1.000.000 dinara kazniće se banka ako naplati naknadu za prevremenu otplatu suprotno članu 36. ovog zakona.
Izvor: Izvodi iz zakona i sudske prakse preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.