Imajući u vidu da prekomerna zagađenost vazduha pogađa veći broj gradova i lokalnih samouprava već duži vremenski period, činjenicu da Ministarstvo životne sredine i drugi nadležni državni organi nisu u tom vremenskom periodu preduzeli niti sproveli nijednu konkretnu meru, ali i potrebu da se aktivnije pristupi rešavanju ovog problema, Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak kontrole Ministarstva životne sredine, izjavio je zaštitnik građana.
Ombudsman podseća da je još u 2018. godini u Republici Srbiji kvalitet vazduha je zvanično bio ocenjen III kategorijom (prekomerno zagađen vazduh), i to u Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Užicu, Smederevu i Kosjeriću. U svim ovim mestima uzrok prekomernog zagađenja bile su suspendovane čestice PM10 i/ili PM2,5. Prema dostupnim podacima doprinos drumskog saobraćaja je bio po 6% za obe navedene zagađujuće materije, dok je većina emisija dolazila iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta.
Prema njegovim navodima, trend iz 2018. godine nastavljen je i u 2019. godini. Naime, prekomerna zagađenost vazduha u Beogradu kao i u drugim gradovima u Srbiji u kojima su poslednjih meseci takođe zabeležene visoke koncentracije pomenutih čestica opravdano su uznemirile javnost i građane i nedvosmisleno ukazale na neophodnost preduzimanja hitnih mera u cilju uspostavljanja preporučenih bezbednosnih granica za kvaliteta vazduha.
S obzirom da do građana dolaze različite informacije o vrednovanju dobijenih rezultata zagađenja kao i o uzrocima zagađenja i merama koje Ministarstvo životne sredine preduzima ili razmatra da preduzme, zaštitnik gradjana je tražio da ovaj organ dostavi obaveštenje o sledećim činjenicama i okolnostima:
– iz kojih razloga uprkos negativnim ocenama kvaliteta vazduha u 2018. godini Ministarstvo životne sredine nije blagovremeno preduzelo ili predožilo konkretne mere u cilju smanjenja zagađenja vazduha i unapređenja energetske efikasnosti;
– s obzirom da stručna javnost ukazuje na više različitih uzročnika zagađenja vazduha i to sagorevanje uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama, intenzivniji saobraćaj, individualna ložišta i trenutni vremenski uslovi da li je Ministarstvo životne sredine izvršilo analizu osnovnih, dominatnih uzročnika visokog stepena zagađenja pojedinačno po gradovima i jedinicama lokalne samouprave;
– da li je u odnosu na utvrđene najznačajnije uzročnike zagađenja vazduha Ministarstvo životne sredine predvidelo i predložilo preduzimanje hitnih kratkoročnih, ali i dugoročnih mera u cilju njihovog suzbijanja i koje su to mere, i ukoliko nije iz kojih razloga to nije učinjeno;
– da li se javnost redovno i potpuno informiše o trenutnom stanju, odnosno da li se građanima pruža dovoljno podataka o vrsti i obimu informacija o izmerenim vrednostima, njihovom značaju, kao i o uticaju koje izmerene vrednosti zagađujućih materija mogu imati na njihovo zdravlje;
Rok za odgovor Ministarstva životne sredine je 15 dana. Nakon sagledavanja odgovora organa i procene, Zaštitnik građana će obavestiti javnost o daljim koracima.
Odredbama čl.109-115. Zakona o zaštiti životne sredine (“Sl. glasnik RS”, br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 – dr. zakon, 72/2009 – dr. zakon, 43/2011 – odluka US, 14/2016, 76/2018, 95/2018 – dr. zakon i 95/2018 – dr. zakon) propisan je nadzor nad primenama odredaba ovog Zakona.
Prema navedenim odredbama:
Inspekcijski nadzor
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko inspektora za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.
Autonomna pokrajina vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.
Jedinica lokalne samouprave vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.
Nadzor nad radom
Ministarstvo vrši nadzor nad radom Agencije za zaštitu životne sredine, organa nadležnih za zaštitu životne sredine autonomne pokrajine i nadležnih organa jedinice lokalne samouprave, kao i ovlašćenih pravnih lica, u vršenju poverenih poslova.
Prava i dužnosti inspektora
U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:
1) da li se upravljanje, odnosno održivo korišćenje i zaštita prirodnih resursa i dobara vrši prema strateškim dokumentima i uslovima i merama utvrđenim u skladu sa ovim zakonom;
2) da li se sakupljanje ili stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;
3) da li se uvoz, izvoz i tranzit ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;
4) da li se sprovode mere i uslovi zaštite životne sredine u planiranju i izgradnji;
5) da li su ispunjeni zahtevi kvaliteta životne sredine i emisije;
6) da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;
tač. 7)-8) (brisane)
9) da li se domaće ili uvezene tehnologije ili procesi primenjuju, odnosno proizvodnja i stavljanje u promet proizvoda, poluproizvoda i sirovina vrši u skladu sa propisanim normama zaštite životne sredine;
10) da li se primenjuju propisane zabrane proizvodnje i prometa određenih proizvoda i vršenja određenih aktivnosti;
11) da li se ekološki znak za proizvode, procese ili usluge koristi na propisan način;
12) da li se uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač vrši u skladu sa ovim zakonom;
13) da li se uvoz, izvoz i tranzit otpada vrši u skladu sa ovim zakonom;
14) da li se sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju postupa u skladu sa propisanim merama;
14a) da li operater ima propisana dokumenta i da li preduzima mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanja uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu utvrđene tim dokumentima;
15) da li se sprovode Nacionalni program, akcioni i sanacioni planovi;
16) da li se sprovodi monitoring stanja životne sredine;
16a) da li je donet akcioni plan za postepeno dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija u vode, sa utvrđenim rokovima za njihovo postepeno dostizanje i da li se postupa saglasno tom akcionom planu, u skladu sa članom 23. ovog zakona;
17) da li se vodi informacioni sistem i registar izvora zagađivanja životne sredine;
18) da li se sredstva fonda namenski koriste;
19) da li se sprovode obaveze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine;
19a) identitet subjekta nadzora i drugih lica na osnovu lične karte, pasoša i drugih isprava;
20) da li se sprovode druge propisane mere i uslovi zaštite životne sredine.
Kontrolu uvoza, izvoza ili tranzita iz stava 1. ovog člana vrši povremeno republički inspektor na granici.
Ovlašćenja inspektora
U vršenju poslova iz člana 110. ovog zakona inspektor je ovlašćen da:
1) naredi u određenom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju mera zaštite, rekultivacije i sanacije životne sredine pri korišćenju prirodnih resursa i dobara;
2) zabrani korišćenje ili upotrebu prirodnih resursa bez ili protivno saglasnosti na projekat zaštite i sanacije životne sredine tokom i posle korišćenja resursa i naloži sanaciju, odnosno preduzimanje drugih odgovarajućih mera zaštite u skladu sa članom 15. ovog zakona;
2a) naloži izradu projekta sanacije i remedijacije i sprovođenje sanacije i remedijacije u skladu sa članom 16. ovog zakona;
2b) zabrani sanaciju i remedijaciju bez dobijene saglasnosti na projekat;
2v) naloži da se donese akcioni plan za postepeno dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija u vode, da se u njemu utvrde rokovi za njihovo postepeno dostizanje i da naloži postupanje saglasno tom akcionom planu, u skladu sa članom 23. ovog zakona;
3) zabrani unošenje i gajenje flore i faune inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, a koje bi mogle ugroziti autohtone vrste i njihovo rasprostranjenje;
4) zabrani uništavanje ili oštećivanje divlje flore i faune i njihovih staništa;
5) zabrani sakupljanje ili stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole;
6) zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet zabranjen međunarodnim ugovorima;
7) zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez dozvole;
8) zabrani izgradnju i upotrebu postrojenja, odnosno kompleksa i obavljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani zahtevi i normativi u pogledu emisije i nivoa zagađujućih materija, ako nemaju odgovarajuću i ispravnu opremu i uređaje kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zaštite životne sredine;
9) zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja;
10) zabrani ispuštanje zagađujućih i opasnih materija, otpadnih voda ili energije u vazduh, vodu i zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih;
11) (brisana)
12) zabrani rad, upotrebu ili korišćenje tehnologije, tehnološkog procesa, koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene;
13) zabrani upotrebu ili korišćenje proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene;
14) naloži da se u slučaju sumnje određena tehnologija, skladištenje, tehnološki proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogućeg štetnog uticaja na životnu sredinu i privremeno zabrani njihovu upotrebu ili korišćenje dok se rezultati ispitivanja ne dostave na uvid;
15) obustavi rad uređaja dok se ne ispita efikasnost uređaja koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisane granične vrednosti;
16) zabrani stavljanje u promet sirovina, poluproizvoda ili proizvoda koji nemaju vidljivu oznaku o mogućoj štetnosti po životnu sredinu;
16a) naloži dostavljanje Ministarstvu i Agenciji za zaštitu životne sredine podataka iz člana 90g stav 3. ovog zakona;
17) zabrani korišćenje ekološkog znaka protivno odredbama ovog zakona;
18) zabrani uvoz opasnog otpada, u skladu sa zakonom;
19) zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada suprotno odredbama ovog zakona i naredi da se vrati pošiljaocu;
20) zabrani rad seveso postrojenja, odnosno kompleksa kada se mere predviđene u Politici prevencije udesa ili Izveštaju o bezbednosti ili Planu zaštite od udesa ne sprovode ili se nedovoljno sprovode;
21) naredi izradu Politike prevencije udesa ili Izveštaja o bezbednosti ili Plana zaštite od udesa i preduzimanje odgovarajućih preventivnih i drugih mera zaštite životne sredine od opasnih materija, u skladu sa ovim zakonom; \
21a) naredi da se dokument Politike prevencije udesa usaglasi sa članom 58a ovog zakona;
22) zabrani rad seveso postrojenja, odnosno kompleksa ako u određenom roku nije dostavljeno Obaveštenje, Politika prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti ili Plan zaštite od udesa;
23) u slučaju udesa naredi preduzimanje interventnih mera i postupaka reagovanja na udes, sprovođenje mera u skladu sa Planom zaštite od udesa, angažovanje ljudi, sredstava i preduzimanje mera sanacije i sprečavanja širenja zagađenja od hemijskog udesa;
24) naredi obavljanje monitoringa na propisan način;
25) naredi sprovođenje mera zaštite životne sredine, u skladu sa ovim zakonom;
26) zabrani raspolaganje sredstvima sa računa pravnog lica, preduzetnika i fizičkog lica na osnovu izvršnog zaključka;
27) uzima uzorke zemljišta, voda, otpada, vazduha preko ovlašćene organizacije;
28) u postupku prinudnog izvršenja rešenja izvrši pečaćenje prostorija, postrojenja, odnosno kompleksa, opreme ili prostora zbog kojih je došlo ili je moglo doći do zagađivanja ili oštećivanja životne sredine, u skladu sa zakonom;
29) naredi izvršenje drugih propisanih obaveza u određenom roku.
Na rešenja inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Žalba iz stava 2. ovog člana izjavljuje se nadležnom organu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja i ne zadržava izvršenje rešenja.
Rešenje inspektora iz stava 1. tač. 6), 7), 19) i 20) ovog člana je konačno.
Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se voditi upravni spor.
U vršenju poslova iz čl. 110. i 111. ovog zakona inspektor može privremeno oduzeti predmete, robu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvršene nedozvoljene radnje.
U slučaju da je inspektor privremeno oduzeo robu koja je stečena protivzakonitom radnjom, a koja je podložna kvarenju ili se ne može na odgovarajući način zbrinuti ili ako njeno čuvanje zahteva veće troškove, prodaje se, na način utvrđen zakonom, a ostvarena sredstva prihod su budžeta Republike Srbije.
U vršenju nadzora nad primenom mera zaštite životne sredine inspektor ima i ovlašćenja i dužnosti utvrđene posebnim zakonom.
Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor oceni da su pored povrede ovog zakona povređeni i drugi zakoni i propisi kojima se uređuju pitanja od značaja za zaštitu životne sredine ili pojedinog njenog dela, dužan je, pored preduzimanja mera za koje je ovlašćen, da obavesti drugi nadležni organ.
Drugi nadležni inspekcijski organ o preduzetim merama izveštava inspektora.
U slučajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane i nadležnosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da, bez odlaganja, obavesti ministra kako bi se zajednički izvršio nadzor i preduzele odgovarajuće mere.
Po žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa, odnosno organa grada Beograd, koje je doneto u vršenju poverenih poslova rešava ministar.
Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa sa teritorije autonomne pokrajine donetog u vršenju poverenih poslova rešava nadležni organ autonomne pokrajine.
Po žalbi na prvostepeno rešenje područne jedinice Ministarstva rešava ministar.
Po žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog organa autonomne pokrajine, rešava ministar.
Po žalbi protiv prvostepenog rešenja Ministarstva, rešava Vlada.
Inspektor ima službenu legitimaciju, oznaku i odgovarajuću opremu.
Ministar propisuje obrazac službene legitimacije, izgled i sadržinu oznake i vrstu opreme.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).