Na osnovu člana 138. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006) i člana 1. stav 1. i člana 31. stav 1. i 2. Zakona o Zaštitniku građana („Službeni glasnik RS“, br. 79/2005 i 54/2007), u postupku utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova, pokrenutom po pritužbi AA iz …, Zaštitnik građana utvrđuje:
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije, Odeljenje za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije u Kragujevcu, Odsek za analitiku i policijske evidencije, Policijska uprava Kragujevac, učinila je propust u radu zbog toga što nije u formi upravnog akta odlučila o molbi – zahtevu AA za sprovođenje postupka zakonske rehabilitacije, čime je povredila Ustavom garantovano pravo pritužioca na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.
Na osnovu utvrđenih nedostataka u radu, Zaštitnik građana upućuje sledeću Preporuku:
(I) Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije, Odeljenje za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije u Kragujevcu, Odsek za analitiku i policijske evidencije, Policijska uprava Kragujevac, će bez odlaganja, odgovarajućim upravnim aktom – rešenjem, odlučiti o zahtevu AA za sprovođenje postupka zakonske rehabilitacije, a pritužioca će poučiti o pravnom sredstvu koje mu stoji na raspolaganju za eventualno pobijanje pomenute odluke.
(II) Ministarstvo unutrašnjih poslova će u budućem radu podneske građana kvalifikovati prema njihovoj sadržini i primenom mera i aktivnosti iz svoje nadležnosti, odlučiti u zakonom propisanoj formi
R a z l o z i:
Zaštitniku građana pritužbom se obratio AA , izražavajući nezadovoljstvo zbog toga što Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije, Odeljenje za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije u Kragujevcu, Odsek za analitiku i policijske evidencije, Policijska uprava Kragujevac nije odlučila o njegovoj molbi – zahtevu za sprovođenje postupka zakonske rehabilitacije u formi upravnog akta.
Naime, Ministarstvo unutrašnjih poslova Sektor za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije, Odeljenje za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije u Kragujevcu, Odsek za analitiku i policijske evidencije, Policijska uprava Kragujevac, dostavila je obaveštenje pritužiocu broj 05/19/1 broj 235-4/20-248 od 09. 03. 2020. godine, u kojem je navedeno da nisu u mogućnosti da sprovedu zakonsku rehabilitaciju.
Nakon primljene pritužbe, Zaštitnik građana je aktom del. broj 14161 od 24. 04. 2020. godine pokrenuo postupak kontrole rada Ministarstva unutrašnjih poslova, imajući u vidu da se prema navodima pritužbe i priloženim dokazima moglo zaključiti da kontrolisani organ po molbi – zahtevu pritužioca nije postupio u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sekretarijat, Odeljenje za obradu podataka, pritužbe i saradnju sa nezavisnim telima, dostavilo je Zaštitniku građana izjašnjenje 02/4 broj 072/3-73/20-4 od 21. 07. 2020. godine, kojim je osporilo osnovanost pritužbe, ističući da je zaključilo da „u ovoj stvari nema mesta donošenju upravnog akta“. U svom izjašnjenju MUP se pozvalo na odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i zaključili su da ni po tim odredbama nisu bili dužni da u ovom slučaju odluče u formi upravnog akta.
Članom 3. stav 1. Ustava Republike Srbije vladavina prava određena je kao neotuđiva pretpostavka Ustava, koja počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Članom 36. Ustava zajemčena je jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), pri čemu je propisano da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.)
Članom 7. Zakona o državnoj upravi propisano je da su organi državne uprave samostalni u vršenju svojih poslova, i rade u okviru i na osnovu Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata. Članom 10 stav 1. Zakona o državnoj upravi propisano je da su, kada rešavaju u upravnom postupku i preduzimaju upravne radnje, organi državne uprave dužni da koriste ona sredstva koja su za stranku najpovoljnija ako se i njima postižu svrha i cilj zakona. Članom 17. stav 1. Zakona o državnoj upravi propisano je da organi državne uprave rešavaju u upravnim stvarima i donose upravne akte.
Članom 5. stav 1. i 2. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) propisano je da organ postupa na osnovu zakona, drugih propisa i opštih akata, a stavom 2. da kada postupa u upravnoj stvari, organ vodi računa i o ranijim odlukama donetim u istim ili sličnim upravnim stvarima.
Članom 6. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) propisano je da organ može da ograniči pravo stranke ili da utiče na njen pravni interes samo postupanjem koje je neophodno da se njime ostvari svrha propisa i samo ako ta svrha ne može da se ostvari drukčijim postupanjem kojim bi se manje ograničavala prava ili u manjoj meri uticalo na pravni interes stranke.
Članom 7. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) propisano je da je organ dužan da omogući stranci da što lakše zaštiti i ostvari svoja prava i pravne interese, ali ne na štetu prava i pravnih interesa trećih lica, niti javnog interesa.
Članom 8. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) propisano je da organ po službenoj dužnosti pazi da neznanje i neukost stranke i drugog učesnika u postupku ne bude na štetu prava koja im pripadaju.
Članom 9. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) propisano je da je organ dužan da strankama omogući da uspešno i celovito ostvare i zaštite prava i pravne interese.
Članom 10. stav 1. i 2. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) propisano je da je organ dužan da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za zakonito i pravilno postupanje u upravnoj stvari, a stavom 2. da ovlašćeno službeno lice odlučuje po svom uverenju koje činjenice uzima kao dokazane, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.
Članom 13. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) propisano je da protiv rešenja donesenog u prvom stepenu, odnosno ako organ u upravnoj stvari nije odlučio u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu, ako zakonom nije drukčije propisano.
Članom 91. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) propisano je da je postupak pokrenut zahtevom stranke kada organ primi zahtev stranke.
Članom 136. stav 1. i 2. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) propisano je da se rešenjem odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke i da se rešenje donosi i u drugim slučajevima koji su ovim zakonom određeni.
Članom 145. stav 1. i 2. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) propisano je izdavanje rešenja, donošenje i obaveštavanje stranke o donetom rešenju, a stavom 2. da kada je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka.
Članom 2. Zakona o policiji propisano je da su unutrašnji poslovi zakonom utvrđeni poslovi državne uprave, koje obavlja Ministarstvo, a čijim obavljanjem se ostvaruje i unapređuje bezbednost građana i imovine, pruža podrška vladavini prava i obezbeđuje ostvarivanje Ustavom i zakonom utvrđenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i drugi, sa njima povezani poslovi iz utvrđenog delokruga i nadležnosti Ministarstva.
Nakon sprovedenog postupka kontrole, Zaštitnik građana konstatuje da Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije, Odeljenje za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije u Kragujevcu, Odsek za analitiku i policijske evidencije, Policijska uprava Kragujevac, nije u zakonom propisanoj formi odlučilo o molbi – zahtevu AA za sprovođenje postupka zakonske rehabilitacije čime je povredilo Ustavom garantovano pravo pritužioca na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.
Zaštitnik građana ne prihvata stavove koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sekretarijat, Odeljenje za obradu podataka, pritužbe i saradnju sa nezavisnim telima, iznelo u svom izjašnjenju, nalazeći da nisu ni činjenično, ni pravo utemeljeni.
Zakonom o opštem upravnom postupku propisano je da upravni postupak pokreće nadležni organ, po službenoj dužnosti ili povodom zahteva stranke. Pritužilac je podneo MUP molbu – zahtev za sprovođenje postupka zakonske rehabilitacije 06. 03. 2020. godine, a obaveštenjem Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektor za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije, Odeljenje za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije u Kragujevcu, Odsek za analitiku i policijske evidencije, Policijska uprava Kragujevac, 05/19/1 br. 235-4/20-248 od 09. 03. 2020. godine je obavešten, najpre da se njegova molba tretira kao zahtev, ali da MUP nije u mogućnosti da izvrši zakonsku rehabilitaciju po članu 93 Krivičnog zakonika i da je potrebno da se u smislu člana 100 Krivičnog zakonika imenovani obrati nadležnom sudu. Iz ovakvog obaveštenja ne može se izvesti nikakav zaključak, osim da je zahtev pritužioca odbijen. Takođe, u predmetnom obaveštenju nadležni organ se nije pozvao ni na jedan pozitivni zakonski propis, na osnovu kojeg donosi i dostavlja obaveštenje u navedenoj formi i predmetnoj sadržini.
Nejasno je zbog čega Ministarstvo unutrašnjih poslova naglašava da u ovom slučaju nema mesta postupanju u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku imajući u vidu da je organu uprave – MUP, pritužilac postavio zahtev o čijoj osnovanosti očekuje odluku.
Ukoliko Ministarstvo unutrašnjih poslova, pak, smatra da pritužiočev zahtev ne nalazi utemeljenje u važećim materijalnim propisima, stoji mu na raspolaganju mogućnost da ga odbije rešenjem, a pritužioca pouči o mogućnosti da rešenje pobija žalbom (član 151. stav 1. ZUP-a).
Jedini način na koji Ministarstvo unutrašnjih poslova u navedenoj situaciji ne sme da postupi je da se stavi u ulogu prve i poslednje instance koja zahtev razmatra, uskraćujući pritužiocu ustavno i zakonsko pravo da još jedan državni organ u postupku po žalbi preispita stav organa uprave kojim mu se osporava određeno pravo. Iz sadržine obaveštenja Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije, Odeljenje za analitiku, telekomunikacione i informativne tehnologije u Kragujevcu, Odsek za analitiku i policijske evidencije, Policijska uprava Kragujevac, 05/19/1 br. 235-4/20-248 od 09. 03. 2020. godine zaključuje se da je MUP de facto odbilo pritužiočev zahtev, bez ikakvog obrazloženja. Propust Ministarstva unutrašnjih poslova sastoji se u tome što svoj stav nije uobličilo u zakonom propisanu formu, već ga je pritužiocu saopštilo u vidu dopisa slobodne sadržine, ne pružajući mu, pri tom, uputstvo o pravnom sredstvu.
Pozivanje Ministarstva unutrašnjih poslova na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ne može se prihvatiti u ovom slučaju, jer se nadležni organ nije pozvao na navedeni Zakon prilikom dostavljanja obaveštenja. Ovde je, prema stavu Zaštitnika građana, reč o situaciji u kojoj zahtev stranke postoji, ali o njegovoj osnovanosti organ uprave odbija da odluči u zakonom propisanoj formi, već umesto toga svoju odluku saopštava na način kojim stranku faktički onemogućava da koristi pravnu zaštitu.
Pozitivni propisi i načela dobre uprave zahtevaju od organa koji vrše javna ovlašćenja da postupaju po zahtevima građana – da ih u skladu sa zakonom odbace, ili da ih usvoje ili odbiju, i to u najkraćem mogućem roku. Standard dobre uprave ne dozvoljava nečinjenje i pasivnost, već traži aktivan, angažovan stav organa uprave prema obavljanju poslova iz svog delokruga i zakonito vršenje tih poslova radi ostvarivanja cilja zbog koga su organu data javna ovlašćenja. Standard dobre uprave, takođe, ne dozvoljava organima uprave da se stave u ulogu isključivog arbitra o pravima i obavezama građana, niti da im uskrate mogućnost preispitivanja odluka u žalbenom postupku i/ili upravnom sporu.
Zaštitnik građana smatra nužnim da Ministarstvo unutrašnjih poslova, s obzirom na protek vremena od prijema zahteva, svoje postupanje konačno uvede u okvire upravnog postupka.
Imajući u vidu konstatovane propuste, Zaštitnik građana, na osnovu člana 31. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana, upućuje Ministarstvu unutrašnjih poslova preporuku da bez odlaganja, rešenjem, odluči o zahtevu, AA za sprovođenje postupka zakonske rehabilitacije i pritužioca pouči o pravnom sredstvu koje mu stoji na raspolaganju za eventualno pobijanje pomenute odluke.
Takođe je potrebno da Ministarstvo unutrašnjih poslova u budućem radu podneske građana kvalifikuje prema njihovoj sadržini, a kada utvrdi da se podneskom traži priznavanje određenog prava, da takav podnesak tretira kao zahtev i o njemu odluči u zakonom propisanoj formi. Ne može se prihvatiti praksa organa uprave da kroz privid ostvarivanja komunikacije sa građanima odlučuje o njihovim zahtevima u formi dopisa ili obaveštenja. Takvo postupanje ne samo da dovodi do povrede Ustavom garantovanog prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, već izaziva pravnu nesigurnost i uzrokuje aktiviranje mehanizama koji za cilj imaju zaštitu od ćutanja administracije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova će o postupanju po preporuci obavestiti Zaštitnika građana, u roku od 60 dana od dana prijema preporuke.
Izvor: Izvodi iz zakona su preuzeti iz programa „Propis Soft“ –Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Izvor Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).