Predstavnici sindikata i poslodavaca nasastanku pregovaračkih timova, poslednjem pre održavanja kolegijuma i sednice Socijalno-ekonomskog saveta, nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimalne cene rada u idućoj godini i ostali su pri svojim, ranije iznetim predlozima.
Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je, nakon sastanka, da su predstavnici vlade, odnosno resornih ministarstava, ostali pri stavu da minimalna zarada može da raste četiri do šest procenata, a taj stav dele i poslodavci.
Unija poslodavaca je izrazila spremnost da povećanje bude i 10 odsto, ali traže za to ustupke u pogledu povećanja neoporezivog dela zarade..
On dodaje da su sindikati stava da bi „minimalac“ trebalo da prati visinu minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 37.000 dinara.
Navodi, da bi možda i pristali na povećanje koje bi bilo dve ili tri hiljade ispod tog iznosa i tako da pošalju poruku vladi i poslodacima da shvataju ekonomsku situaciju i da se izjednačavanje minimalca i potrošačke korpe prolongira za 2022. godinu.
Ističe da svako prihvatanje povećanja ispod tog iznosa daje osnovu da se nastavi sa politikom jeftine radne snage i daljeg povećanja društvenih nejednakosti.
Takođe, potpredsdnik sindikata podseća da je ovo poslednji sastanak pregovaračkih timova i da preostaje da se održi kolegijum i sednica SES-a.
Ističe da je teško da će članovi SES-a nešto više postići i da će doći do konsenzusa, ali da bi ipak voleli da dođe do nekih pomaka i približavanja stavova.
Iz UGS “Nezavisnost” kažu da su predlozi države i poslodavaca za sindikate neprihvatljivi i da insistiraju na tome da se „minimalac“ izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije kaže da se u privredi nisu stekli uslovi da bi došlo do povećanja „minimalca“ za više od četiri do šest procenata i da očekivanjanja da on raste nisu realna.
Ako bi povećanje išlo više od realnog, poslodavci bi, prema njegovim rečima, tražili paket mera, koji podrazumeva, pre svega, smanjenje poreza i doprinosa za najmanje jedan procenat, povećanje neoporezivog dela dohotka, kao i ukidanje parafiskalnih nameta koji predstavljaju veliki trošak za preduzeća.
Završni razgovori o „minimalcu“ biće nastavljeni 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.
Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala „minimalac“ sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.
Inače, Odlukom o visini minimalne cene rada u 2020. godini (“Sl. glasnik RS”, br. 65/2019),za period januar–decembar 2020. godine određeno je:
Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar–decembar 2020. godine iznosi 172,54 dinara („neto”), po radnom času.
Izvor: Izvodi iz zakona su preuzeti iz programa „Propis Soft“ –Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije (www.sindikat.rs).