Deklaracija iz Palerma “Elementi evropskog statuta pravosuđa“ usvojena je 16. januara 1993.godine, i MEDEL je time priznao da samostalnost javnog tužioca predstavlja jedan fundamentalni instrument nezavisnosti nadležnosti. S obzirom da javni tužioci dosprinose fer, nepristrasnom i efikasnom pravosudnom sistemu, trebalo bi da uživaju garancije jednake onim koje imaju sudije, bez ikakvih spoljnih uplitanja ili neprimerenih pritisaka.
MEDEL je potvrdio “Napuljsku Deklaraciju principa koji se tiču javnog tužioca” usvojenu 2. marta 1996.godine, osnovnu ulogu javnog tužioca u zaštiti vladavine prava, kao i potrebu paralelnih statuta sudija i tužioca koji garantuju nezavisnost rada.[2]
Efikasna nezavisnost i samostalnost javnih tužioca su jedna dodata vrednost nezavisnosti pravosudnih sistema i ključna komponenta vladavine prava. Takva jedna vizija se reflektuje u zajedničkim principima koji su usvojeni na evropskom nivou u tekstovima, mišljenjima i preporukama.
Udružena CCJE – CCPE Bordo Deklaracija iz 2009 – “Sudije i tužioci u demokratskom društvu”[3] Poglavlje iz Rima (CCPE Mišljenje br. 9 -2014)[4] jasno izražavaju da nezavisnost i samostalnost tužilaštva predstavlja jednu neizostavnu posledicu za nezavisnost pravosuđa.
Konačno, “Udruženi izveštaj o izazovima za pravosudnu nezavosnost i nepristrasnost u zemljama članicama Saveta Evrope” (Biro CCJE i CCPE, 24. mart 2016.god.) potvrđuje: “Nezavisnost tužilaca je jedna dalja zaštitna mera u održavanju nezavisnosti sudija, to je krucijalno u demokratskom društvu i jedan od osnovnih uslova za nezavisnost celokupnog pravosudnog sistema.”
Takvi principi ne bi trebalo da ostanu samo puka proklamacija.
U okviru Evropskog konteksta uredba pravosuđa se razlikuje od zemlje do zemlje. Nezavisnost izvršne vlasti nije svuda ispunjena ili je u toku diskusija o tome. Demokratsko nazadovanje je u nekim evropskim zemljama dovelo do rasturanja nezavisnosti pravosudnog sistema pa čak i do prevazilaženje principa razdvajanja vlasti, kroz ujedinjenje uloge državnog tužioca i ministra pravde ili kroz striktnu hijerarhijsku strukturu, proširenu vlast i nedostatak odgovornosti Republičkog tužilaštva, kreirajući institucionalni propust koji utiče na nezavisnost pravosuđa u celini kao i na sudije pojedinačno.
Uzimajući u obzir sve gore navedeno, Upravni odbor MEDEL-a, se okupio u Firenci:
Podsećajući se na principe koji su navedeni u Deklaracijama iz Palerma i Napulja;
Afirmišući nezavisnost javnih tužilaca koji zahtevaju statut koji je u potpunosti u skladu sa principima Vladavinom prava i nastavlja monitoring iz EU institucija u vezi sa zajedničkim standardima koji obezbeđuju nezavisno i nepristrasno obavljanje tužilačkih funkcija.
Firenca, Italija, 19. septembar, 2020.godina
[1] 9.1 Samostalnost javnog tužioca predstavlja jedan fundamentalni instrument nezavisnosti pravosuđa. Javni tužilac obezbeđuju ravnopravnost građana pred Zakonom. Oni sprovode svoje funkcije u jednom nezavisnom maniru u vezi sa političkom moći. Oni su jedino predmet legaliteta i zakona.
9.2. Javni tužioci imaju benefite te slobode i uživaju garancije jednake onim koji su definisani postojećim statutom.
[2] 1.Funkcija. To je funkcija Javnog tužioca da promoviše primenu zakona dok u isto vreme obezbeđuje respekt legaliteta, fundamentalnih prava i jednakosti ispred zakona. 2.Institucionalna pozicija. Javni tužilac je jedan pravosudni organ, i u skladu sa tim nezavistan od izvršne vlasti, samostalnost Javnog tužioca koja predstavlja neizostavni alat za garantovanje nezavisnosti pravosuđa i jednakost ispred zakona. Na kraju, organi izvršne vlasti ne mogu dati ni opšte ili specifične instrukcije Javnom tužiocu. Najviše, od njega se može zahtevati da dostavi opšte informacije u vezi njegovog rada. 4.Lični Status. Članovi javnog tužilaštva su integrisani u jedno jedinstveno telo, ili formiraju odvojeno telo, koje bi imalo statut, prava i garancije jednake onim koji imaju sudije.
[3] Nezavosnost i samostalnost tužilaštva predstavlja jednu neizostavnu posledicu po nezavisnost pravosuđa. Tako, opšta tendencija da se poboljša nezavisnost i efikasnost samostalnosti tužilaštva treba da bude pozdravljena. (IV).
[4] Nezavisnost javnih tužilaca je neizostavna kako bi se omogućilo da nesmetano obavljaju svoju dužnost. To pojačava njihovu ulogu u državi prava i u društvu i to takođe garantuje da će pravosudni sistem funkcionisati fer i efikasno i da će puni benefiti pravosudne nezavosnosti biti ispunjene (Deklaracija, paragrafi 3 i 8) 27 obrazloženje;
Blizina i komplementarna priroda misija sudija i tužilaca kreira slične zahteve i garancije u smislu njihovih uredbi i uslova usluga, naročito u vezi sa regrutovanjem, treningom, razvojem karijere, discipline, transfera (koji bi imao uticaj samo u skladu sa zakonom ili uz njihov pristanak), nadoknadom, prekidom funkcije i slobode da se kreiraju profesionalna udruženja (Deklaracija, paragraf 8) 37 objašnjenje.
Prema odredbama čl.156. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006):
Položaj i nadležnost javnog tužilaštva
Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.
Izvor: Izvodi iz zakona su preuzeti iz programa „Propis Soft“ –Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (www.uts.org.rs).