Ustavnom žalbom je osporena drugostepena presuda doneta u parničnom postupku, vođenom radi utvrđivanja ništavosti odredaba ugovora o kreditu I vraćanju stečenog bez osnova, u kom je podnosilac ustavne žalbe imao procesnu ulogu tuženog. Drugostepena presuda je osporena u delu kojim je pravnosnažno usvojen tužbeni zahtev I tužena banka obavezana da tužilji isplati određen novčani iznos sa pripadajućom kamatom na ime neopravdane naplate troškova obrade kredita.
Donoseći odluku po ovoj žalbi, Ustavni sud Republike Srbije odbacio je ustavnu žalbu izjavljlenu protiv predmetne presude Apelacionog suda u Beogradu, navodeći da je ovaj sud dao jasne i argumentovane razloge o tome zbog čega smatra da je sporna odredba ugovora o kreditu, kojom je ugovorena naknada za obradu kreditnog zahteva ništava, a polazeći od toga da se istom ne preizira koji su to stvarni troškovi kredita i zašto se isti vezuju za iznos kredita.
Dakle, u odnosu na troškove obrade kredita, banke su izgubile i na Ustavnom sudu, tako da na domaćoj pravnoj sceni više ne postoji sud koji bi mogao da ospori dosadašnji stav, a to je da banke nemaju pravo da fiktivno napaćuju trošak obrade kredita, bez da ga taksativno objasne dužniku, niti da ga procentualno vezuju za iznos odobrenog kredita.
Izvor: Efektiva-Udruženje potrošača, Organizacija bankarskih klijenata (www.efektiva.rs)